Da nijedan zakon više ne nosi nečije ime

„Napravili su grupu na fejsbuku o meni da sam ustaša“

„Vređali su me da imam velike grudi i da sam Ciganka“

„Vređali su moje roditelje i terali me da puzim po hodnicima“

„Pretili su mi da će me ubiti i prebiti, a jednom su me i brutalno pretukli“

„Rastužio me je način na koji je jedan dečak pretio da će da me siluje“

„Terali su me da jedem iz kante i to snimali mobilnim telefonom“

*Neki odgovori učenika iz istraživanja „Škola bez nasilja“

 

Novinski naslovi od početka ove godine uvrstili su više desetina slučajeva vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije u Srbiji. Učenika osnovne škole „Branko Radičević“  pretukla su kaišem četvorica učenika osmog razreda i terali ga da pije urin, a snimljeno zlostavljanje potom objavili na jutjubu. „Gnječili su mu prste postoljem za toalet-papir, te ga terali da pije urin iz plastične flaše u koju su pre toga urinirali pred njim. Kada je došao sa nagnječenim prstima  rekao je da je pao na fizičkom, a tih dana u školi nije mogao ni da piše“, izjavila je za Blic Z.J.
Sa časa u Dom zdravlja odvedena je i trinaestogodišnja  A.R. nakon što ju je dečak iz rcyber-bullying-finalcolorazreda D.N udario glavom, razbio joj arkadu i zatvorio jedno oko. Fizički obračun usledio je nakon provokacija i uvreda koje je D.N. upućivao A.R.
A.R. je drugarica odvela lekaru, jer nadležni nastavnici nisu bili prisutni.
Gala Savić, devojčica petog razreda koja boluje od retkog oboljenja kože koje izaziva njeno ljuštenje i stvaranje rana pri najmanjem dodiru, bila je žrtva pasivne agresije među nekim svojim vršnjakinjama. One su putem Vajbera podsticale razred da se organizuje peticija za izbacivanje Gale iz škole.

Ovo su neki od primera svakodnevnog psihičkog  i fizičkog nasilja među mladima. Primera je sve više, a institucije se pravdaju politikom školstva, zakonima i naočarima za slepe. Šta je ustvari nasilje? Sociološki gledano, nasilje je svako namerno i neopravdano nanošenje štete drugome. Ono podrazumeva delanje koje ide od psihičke i fizičke brutalnosti do maltretiranja i sadizma. Psihološko povređivanje ljudi, danas je posebno izraženo na društvenim mrežama.  Posmatrajući istorijske činjenice i razvoj ljudskog društva, nasilje je oduvek prisutno, kako u svakodnevnom životu, tako i u institucijama, kasnije nazvanim „školama“. Ono je mnogo puta opažano kao nešto što je normalno i neizbežno. Istoričar Filip Arijes  piše da su učenici u 16. i 17. veku u Francuskoj u školu dolazili naoružani i da su ih se plašili i drugi učenici i nastavnici. „Pošten svet“ tretirao je školarce kao „hordu iskvarene balavurdije“.  Njuman navodi da su u Engleskoj i Francuskoj tuče, pobune i prebijanja nastavnika bile česte pojave, te su upravnici škola morali da zovu vojsku u pomoć! Ovakvo stanje iziskivalo je strnasilje2ože mere discipline i neprestani nadzor. Bičevanje, u početku namenjeno mlađima, počinje da obuhvata celu omladinsku populaciju, pa i one starije od 20 godina. Od Francuske revolucije i uvođenja pojma prava u svetske politike, telesno kažnjavanje biva zabranjeno. Ista ta prava danas su gotovo zanemarena. Oči ne vide, uši ne čuju, a dodiri pamte. Pamte i samopouzdanje, sigurnost, otvorenost i sloboda. Pamte, pa nakon pet godina od kada dete izvrši samoubistvo zbog  višemesečnog maltretiranja vršnjaka, konačno na predlog Skupštni stiže glas naroda u vidu Aleksinog zakona. Aleksin zakon je inicijativa građana da se izvrši set izmena više zakona koje su potrebne da bi se obezbedila prevencija vršnjačkog nasilja u školstvu i regulisala pravila ponašanja. Zakon još nije usvojen, a protesti su se prethodnih nedelja odvijali  u Somboru, Nišu i drugim gradovima. Okupljeni su naglasili da „ne žele da ijedan zakon više nosi nečije ime“.

Prevencija predstavlja najširi i najhumaniji front u borbi protiv delinkvencije. Vlada RS usvojila je 2007. g.  Poseban protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Srpski glumci u stranim filmovima

Početkom 20. veka bioskop je postao omiljeni oblik zabave širokih slojeva naroda. Pedesetih godina mnogi svetski filmovi stizali su u jugoslovenske bioskope. Beograđani su mogli da pogledaju Buntovnika bez razloga sa legendarnim Džejmsom Dinom, Doručak kod Tifanija i Praznik u Rimu sa Odri Hepbern . Za razliku od ostalih komunističkih zemalja, Jugoslavija ne samo da je imala velik priliv zapadnoautorskih filmova već su i holivudske zvezde često posećivale tadašnjeg predsednika, Josipa Broza Tita. Među njima su bili i Kirk Daglas, Sofija Loren, Elizabet Tejlor, Orson Vels i Entoni Kvin. Posle Titove smrti osamdesetih godina stasava nova generacija glumaca i stvaralaca. Neki od njih predstavljaju najznačajnija imena današnje kinematografije u Srbiji i u svetu. Jedni su se rodili u tuđini, drugi su pred ratnim vremenima odbegli u inostranstvo u potrazi za boljim i sigurnijim životom, a neki su ostali da paralelno rade u domovini i van nje.

Lolita Davidović je kanadska glumica srpskog porekla. Otac joj je Beograđanin, a majka Slovenka. Rođena je 1961.e93f62c1b1f04c6407c2cfaa6351ab33.640x428x1 godine u Londonu, a karijeru je započela glumeći u niskobudžetnim filmovima i kratkim rolama. Proslavila se u filmu „Blaze“ gde je glumila jednu od najpoznatijih američkih striptizeta Blejz Star.  Za ovaj film nominova je za Chicago Film Critics Association Award. Glumila je i u filmovima The Object of Beauty sa Džonom Malkovičem (1991), Intersection (1994), Play it to the bone (1999). Davidovićeva je 2005. godine primila orden Nemanjića od Ministarstva za dijasporu Srbije zbog njenih patriotskih zalaganja u Holivudu.

Predrag Miki Manojlović devedesetih godina širi svoje stvaralaštvo van granica Balkana. Rođen je u Beogradu 1950. godine u tadašnjoj FRJ. Odlazi u anale srpske kinematografije ulogom Mikija Rubiroze u kultnoj seriji „Grlom u jagode“. Takođe, poznat je po ulogama u filmovima Otpisani (1974), Otac na službenom putu (1985), Crna mačka beli mačor i  Rane (1998), Tango argentino (1992), Tuđa Amerika (1995) , Klopka (2007) i  po akcionom trileru Largo Vinč (2008) u kojem igra jednu od glavnih uloga pored francuskog glumca Tomera Sislija. Vlada RS ga je 2009. godine imenovala za doktora Evropske filmske akademije za zasluge u oblasti pozorišta i filma.

harry-potter-et-la-coupe-de-feu-2005-143-g

Peđa Bjelac je srpski glumac rođen 1962. godine u Beogradu. Trenutno živi i radi u Češkoj, a publici u Srbiji postao je poznat nakon uloge u kultnom filmu „Kad porastem biću kengur“. Generacije mladih koje su odrastale uz Hari Poter filmove i knjige, sećaju ga se po ulozi Igora Karkarofa, dekana čarobnjaške škole iz Bugarske.  Uloga Lorda Donona u „Letopisima Narnije-Princ Kaspijan“ vratila ga je na male ekrane 2008. godine. Internacionalnu karijeru je započeo u tročasovnoj drami „Ratnici“, snimanoj za engleski BBC. „Drama o engleskim vojnicima angažovanim u Bosni tokom poslednjeg rata imala je ogroman uspeh širom sveta, a zahvaljujući njoj, i Branka Katić i ja započeli smo svoje internacionalne karijere“, izjavio je 2012. za Blic.

Ana Sofrenović, poznata i kao srpska Marlen Ditrih, rođena je 1972. godine u Beogradu. U jeku NATO bombardovanja seli se u London odakle započinje paralelnu karijeru u Evropi i u Americi.  Ostvarila je značajne uloge u filmovima „Nebeska udica“ u režiji Ljubiše Samardžića, Legionar (1998) sa Žan-Klod Van Damom i Nikolas Farelom, zatim ulogama u serijama Ultimate Force, The Vice i Holby City. I njen bivši muž Dragan Mićanović ostvario se kao glumac u stranim filmovima. Ulogu Viktora tumačio je u filmu Rokenrola (2008) pored Džerarda Batlera i Toma Hardija.

Bojana+Novakovic+Edge+Darkness+Premiere+y__HBEPSxYul

Devet godina kasnije u Beogradu se rodila i glumica Bojana Novaković, australijska glumica srpskog porekla. Sa svega sedam godina preselila se sa porodicom u Australiju gde započinje svoju glumačku karijeru. Glumila je sporedne uloge u brojnim serijama poput Rake, the Cooks i Satisfaction. Za kratkometražnu seriju Marking time dobila je nagradu Australijske akademije filmske i televizijske umetnosti za najbolju glavnu žensku ulogu u TV drami ili komediji. Drag me to hell, Edge of darkness i The little death samo su neki od filmova koji su je vinuli među poznate ličnosti Holivuda.

Domaći televizijski programi često prekinu prikazivanje filma pre nego što Srbin potraži drugog Srbina u spisku glumaca, režisera, statista, muzičkih producenata, sminkera. To nije sprečilo mnoge srpske glumce i glumice da samo sede pored nekih od najvećih zvezda u kazinu ( Lazar Ristovski u filmu Džejms Bond- Kazino rojal) ili da uzimaju epizodne uloge u serijama (Branka Katić u „Sviti“). Veliki broj srpskih glumaca oprobao se u inostranom radu, ali je malo onih koji su uspeli da se zadrže u Holivudu ili da izgrade zvučno ime poznato u svetu. Kod nas je u tome najviše uspeo Rade Šerbedžija, a među mlađom generacijom probijaju se Marija Karan i Stefan Kapičić. Kapičić će tumačiti ulogu mutanta Kolosusa u novom filmu o Marvelovom antiheroju Dedpulu kojeg glumi Rajan Rejnolds.

INTERVJU | Darko Nikolić, novinar Blic sporta: Novinari su zavisni od klikova

Novinar Blic sporta govori o tome kako se izborio za svoj stav u novinarstvu, zašto se okrenuo čoveku i njegovim vrlinama, ko su heroji današnjice i kako borba za klikove unižava kvalitet i smisao novinarske profesije.

Nekadašnji student generacije i jedan od najboljih informatičara u Srbiji, pisanju se posvetio najpre u svetu sportskog novinarstva. Bio je dopisnik FIFA (Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija), dopisnik UEFA, a trenutno i dalje izveštava za FIBA (Međunarodnu košarkašku federaciju) iz Srbije. Nakon posete Hilandaru i podučavanja dece bez roditeljskog staranja u domovima po Srbiji, počinje da piše sportske priče u kojima želi da „probudi čitaoca iz emotivnog sna“. U pisanju se nije zaustavio samo na novinarstvu. Autor je romana „Ritam Sabedorije“, a ovih dana piše svoju drugu knjigu pod nazivom „Gvozdeni puk“.

Trenutno radite na novom romanu. Kako je to biti novinar, a biti pisac?

Ovaj istorijski roman će možda biti moje životno delo pošto sam toliko vremena i sebe uložio u njega da ne znam kako je kada pravi pisci to rade. Poslednjih godinu dana sam proveo na terenu po Srbiji, istražujući arhive i muzeje. Proučavao sam dokumenta stara sto godina i to mi je bila jedna velika avantura. Smatrao sam da će ovaj roman biti korisan onima koji ga budu čitali zato što smo postali društvo u kome smo zaslepljeni nestvarnom količinom ispraznosti.

Pošto je „Gvozdeni puk“ istorijski roman, kakve teme i likove možemo da očekujemo?

Roman govori o tome kako je naš narod prošao one ratne godine od 1912. do 1918, uključujući  Balkanske ratove i Prvi svetski rat, ali kroz priču o tome kako bi se jedan momak koji živi životom kako danas žive mladi, koji vodi jedan raskalašni život, gde ima mamu i tatu koji mu sve plaćaju, ima navike koje su pune raznih strasti i bezbrižno živi bez briga za druge i svet oko sebe, šta se dešava kada se jedan takav lik nađe u takvim vremenima. To bi trebalo da bude sudar našeg sadašnjeg mentaliteta sa onim starim srpskim mentalitetom koji nas je i proslavio početkom dvadesetog veka. Iako sudar nije lepa reč, ponekad iz nje mogu da se izvuku neke korisne stvari, pre svega za dušu.

Da li zato birate specifične sudbine ljudi kada pišete svoje tekstove?

Sa svega 18 godina sam bio na Hilandaru i tada sam čuo jednu rečenicu, a to je da čovek kroz život korača sa dve noge. Jedna predstavlja materijalnu stranu ličnosti, a druga duhovnu. Zašto smo mi sadašnji rešili da koristimo samo jednu nogu, to je pitanje za svakog od nas. Teme koje biram mogu da se posmatraju iz toliko uglova da je dobro pitanje šta ja želim da postignem sa tim. Mi novinari pišemo nešto konkretno u štampanim i onlajn medijima i iza nas ostaje reakcija onoga koji je to video, pročitao, slušao. Ako će ta reakcija da podstakne na razmišljanje ili delanje, onda znam da sam na pravom putu. Javiti da je naša teniserka izgubila u prvom kolu sa 3-6 4-6 turnira u Taskentu nije vest koja može da probudi čitaoca, ali je na novinaru da traga za onim vestima koje će takve da budu. Zašto neobične sudbine? Zato što njih ima u svakome od nas.

 

tsjc

Ima li mesta za prosečnog čoveka u herojskim pričama?

Prosečan čovek gradi neobičnu priču. Primer je Jovan Simić. Običan čovek, student od 24- 25  godina koji radi u kineskom restoranu za 18 hiljada dinara mesečno, poslao je poruku redakciji Blica da želi da proda svojih 15 dresova koje sakuplja celog zivota da bi organizovao humanitarnu aukciju za bolesnu devojčicu koju nije poznavao. Poslao je svim medijima. Mediji su to javili ili nisu javili ili su to javili u dve rečenice. On nije poznata ličnost, niti se smatrao herojem. Odlučio da nešto uradi i to je to. Napisao sam tekst koji nije u skladu sa novinarskim pravilima pisanja i možda se mnogi profesori ne bi složili da takav tekst treba da bude objavljen, naročito kada je reč o naslovu – „Momak koji je podigao Srbiju na noge“. Kada je objavljen, taj naslov nije bio tačan, ali je sadržao moju veru da će do kraja dana da bude i desilo se malo čudo. Telefoni u Redakciji su poludeli. Svi su želeli da kupe dres ili da pomognu na svoj način. Mala Nadja je danas živa i zdrava iako su joj prognozirali još mesec dana života. Jovan nije bio heroj i nije bio zanimljiv medijima. Jedan običan decko.

Čini se da „Ne možeš tako da pišeš!“ ne postoji za vas. Kako ste se izborili za svoje „ja“ u profesiji?

Kada sam prvi put napisao tekst koji je meni jedan od najdražih do sada, prišao mi je jedan od urednika i upitao me: ,,Darko, a ko je tebi dao dozvolu da ovako pišeš? Rekao sam mu da je to pogrešno postavljeno pitanje, pravo pitanje je ko je meni zabranio da tako pišem. A on će na to: „Pa niko“. Mi smo sami sebe ograničili onime što mislimo da se od nas očekuje. Od nas se očekuje da budemo ono što jesmo. Svako od nas moze da zablista na različite načine. Neko ko je novinar možda ume dobro da priča, ali možda ume bolje da podstiče ljude, možda je bolji organizaciono. Šekspir lepo  kaze:„Ne daj da ti misli tvoje budu tamnice tvoje“. Sami smo se utamničili. Naravno, okolnosti su ovde prilično brutalne prema onima koji misle i rade drugačije. Postali smo klonovi, sve je manje reči, sve je više stranih reči, sve manje čitamo kvalitetnu literaturu, ali sami smo krivi za to.

Kada su prošle godine studenti Fakulteta političkih nauka obilazili redakciju Blica, jedan od urednika je na pitanje –zašto mediji danas ne podstiču kulturne vrednosti-odgovorio kako su mediji biznis i da će jedino ukoliko se sve medijske kuće dogovore da to bude cilj, doći do kulturne revolucije u medijima. Kako vi to komentarišete?

Novinari su postali zavisni od klikova. Gledamo koliko se neka vest čitala. Jednom sam se našao u sličnoj situaciji. Postavio sam jedan svoj stari tekst u prvi plan (pošto sam deo uređivačke ekipe Blic sporta) iako je tema dana bila obnažena sportistkinja i tekst o njoj koji je imao veću čitanost od tiraža nekih dnevnih listova! Jedan od urednika mi je zamerio. Ako detetu ponudite zdrav obrok i čokoladu za večeru, ono će izabrati čokoladu. Ne shvatite me pogrešno, ja mnogo volim čokoladu, ali je ona u ovoj priči negativac. Ponovite ovaj postupak i za doručak i ručak i opet za večeru. Dete će svakog dana da jede čokoladu, ali da li će mu od toga biti bolje? Ili će da se razboli i da pošandrca. Mi novinari smo počeli isto to da radimo. Mi nudimo ono od čega čoveku neće biti bolje, a narod nije prosvećen. Obezglavljena je njegova empatija, potraga za smislom i čovekoljublje. Naravno da će uzeti ono što mu je blisko što zbog pogrešnog odrastanja i obrazovanja što zbog strasnih vremena. Nama će goditi nešto što je krvava tema, nešto sto je skandal, pogledaće obnažene grudi neke nebitne ličnosti i desiće mu se isto što i tom detetu. Ješće veliku čokoladu. Na nama novinarima je da smanjimo njenu porciju.

Kako se izboriti za to pored uredničke cenzure?

U pravu si, neće mnogo urednika to da sluša, teško je. Ja sam imao sreću da su mi urednici dozvoljavali slobodu. Verovatno će neko u redakciji da doživi da mu kažu neću takav tekst, napiši da se ova skinula gola i ne zanimaju me takve srceparajuce priče. Sačuvajte takav tekst i predajte ga nekom drugom uredniku. Ne treba odustati od toga. Mi smo i stigli dovde jer smo počeli da uzmičemo. Zlo se nekako brže udružuje od dobra, jer ima interes. Na nama koji težimo nečemu Dobrom je da uradimo isto to. Da nađemo srodnu dušu u poslu i u privatnom životu i da vidimo temu u svemu što nas okružuje. Ne treba da zaboravimo da kako mi radimo svoj posao tako će i biti ovom narodu. Ogromna je odgovornost nad novinarima, a nažalost, ogromna većina novinara to uopšte ne shvata.

S obzirom na to da imate veliku podršku čitalaca u onlajn izdanju Blica gde i pišete, kao i na društvenim mrežama, žasto vas ne čitamo u štampanom izdanju?

Zaposlen sam u onlajn Blic sportu od njegovog osnivanja. Međutim, došlo je do promene u uredničkoj strukturi i novi urednik Marko Stepanović upravo insistira na tome da ovakvih tema bude sve više u štampanom izdanju, tako da se i to menja. Verujem da je moguće da se profesionalno uviranje vrati svome izvoru.

 

 

Kultura bez fiskulture

Po završetku Drugog svetskog rata na našim prostorima ustoličila se doktrina Sovjetskog saveza. U razvoju svestrane socijalističke ličnosti važnu ulogu imala je fizička kultura koja se sasastoja iz fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije. Fizičko vaspitanje izučavalo se i negovalo u školama, sport u klubovima, a rekreacija je bila vezana za radničke sportske igre. Zdravlje i nega o duhu i telu bili su jedne od centralnih obrazovnih tema u zemlji razrušenoj ratom. Problemi fizičkog vaspitanja spadali su u onaj obrazovni korpus koji se ticao unapređenja zdravlja narodnosti kao i fizičke spremnosti mladih koja je zauzimala značajno mesto u doktrini narodne odbrane.

original

Oprema  i sprave za vežbanje  morale su da budu u duhu švedske gimnastike vežbanja čiji je cilj racionalno vežbanje utemeljeno na naučnoj osnovi. Ovakav sistem vežbanja podrazumeva jednočasovno vežbanje sastavljeno iz pet delova umerenih vežbi za sve delove tela. Koliko je Henrik Ling, osnivač švedske gimnastike  uticao na svet fiskulture, svedoči i veliki broj sprava koje se i danas koriste u nastavi, poput švedskih lestvi, švedske klupe(greda), švedskog sanduka. Časovi su obuhvatali i timske igre poput odbojke i košarke radi vaspitanja kolektivnog duha i saradnje. Đaci su vodili računa o opremi. I oni iz starijih razreda. I oni koje mrzi da učestvuju u času. Devojke su nosile crne trikoe, a kasnije crvene i plave. Momci su igrali fucu u belim majicama i crnim šortsevima. Vežbe oblikovanja i strojeve vežbe služile su i kao priprema za zadatke koje je tadašnje društvo nametalo. Vojni rok.

odbojka3

Devedesetih godina, s rušenjem komunističke ideologije ruši se i fizička kultura pre svega okupacijom fiskulturnih sala od strane sportskih klubova.  Sistem fizičke kulture koji je bio dostupan svima postaje privilegija te besplatno bavljenje sportom postaje prošlost. Sport kao najpoznatiji od tri dela fizičke kulture od tada se finansira iz roditeljskog (i dalje radničkog) džepa, pa sportski objekti i termini sada postaju njihova briga, a ne državna. Istih tih devedesetih rađeno je jedno istraživanje o značaju fizičkog vaspitanja u kojem su ispitanici bili deca i roditelji. Ono je pokazalo da i jedni i drugi vrednuju fizičko obrazovanje, ali da ga po značaju školskih predmeta stavljaju na poslednje mesto. To znači da se muzička kultura, likovna kultura i fizička kultura još od onda grupišu u poseban trougao ne tako bitnih predmeta.  Drugim rečima, predmeti „kulture“ su zanemareni. Odatle ne čudi degradacija kulturnih vrednosti u današnjem dobu. Više od dvadeset godina kasnije mesto ovih predmeta u predmetnoj strukturi je manje-više isto. Usled ekonomske krize u svetu i kod nas, mnoge državne škole iz godine u godinu smanjuju broj časova fizičkog, a među đacima (posebno srednjoškolcima i đacima starijih razreda) masovno vlada mišljenje da čas fizičkog služi kao predah od „težih“ predmeta, kao sat za druženje i „poštedu“, kao sredstvo za „bolji sveopšti uspeh“.

Ahilova peta za baksuze

Pre oko dva veka ljudsko društvo stvorilo je praznik sopstvene nesreće, petak 13. Priče o bizarnim događajima, nesrećama i katastrofama stvorile su sujeverje koje jednom do tri puta godišnje podseća ljude na opasnosti svakodnevnog života. Zbog sumnje da donosi nesreću, broj 13 se često „slučajno“ previdi na vratima bolničkih soba, na aerodromima ili možda u školskom dnevniku?

petak1Legenda kaže da je ovaj datum odredio grešnu sudbinu ljudi još u Rajskom Vrtu. Eva je navodno u petak ponudila Adamu jabuku sa drveta poznanja dobra i zla koja ih je proterala iz raja, a to je i dan kada je hrišćanski mesija Isus Hrist razapet. U nordijskim mitovima 13. gost Loki, ubija boga veselja Balgera, nakon čega zemljom ovladava tama. Ovaj baksuzni dan je prema predanjima pokrenuo božiji gnev i doneo veliki potop na Zemlji, obustavio gradnju Vavilonske kule i doneo prvo bratoubistvo.

Moderna nauka izučavala je fenomene i promene u ljudskom ponašanju koje prate ovaj dan. Strah od petka 13. jedna je od najpopularnijih fobija u svetu, a njen stručni naziv paraskavedekatriafobija sadrži i triskaidekafobiju, strah od samog broja 13. Francuski car Napoleon Bonaparte, patio je od ove fobije kao i čuveni proizvođač automobila, Henri Ford. Rezultati istraživanja Centra za stres i fobiju u SAD, pokazuju da veliki broj Amerikanaca na ovaj dan izbegava izlazak iz kuće, otvara bolovanje i odlaže sva putovanja za neki drugi datum.

petak2Iako petak 13. u narodu izaziva jezu i oprez, istoriji je u novembru podario princezu Katarinu Karađorđević, Ežena Joneska, francuskog pisca drama apsurda, sveca i filozofa Aurelija Avgustina i mnoge druge. Na današnji dan Džejms Brejd otkriva hipnozu 1841. godine, Pol Kornu pokreće prvi helikopter, a američki svemirski brod „Vojažer“ šalje prve slike Saturna iz blizine. Godine 1990. prvi put se pokreće World Wide Web, svetska mreža usluga koja nam je omogućila posećivanje sajtova na internetu. Bez ovog izuma, ne bismo čitali ove članke. Baksuz, zar ne?

Završava se sajamska groznica – 60. međunarodni sajam knjiga

Jubilarni 60. beogradski sajam knjiga privukao je u periodu od 25. oktobra do 1. novembra veliki broj ljubitelja knjige. Pored domaćih i svetskih izdavača, na sajmu su se od ove godine predstavile i medijske kuće u okviru sajma medija, ali i brojni fakulteti i univerziteti iz inostranstva.

sajam2Subotom je ogromna gužva i biće verovatno najposećeniji dan sajma. Četvrtak je školski dan i tada su dolazile čitave ekskurzije đaka i studenata da uživaju u svojim omiljenim knjigama“, izjavio je Zoran Miodrag, predstavnik izdavačke kuće Evro (Evro Giunti). Na pitanje šta se najviše čita ove godine izjavio je da je apsolutni pobednik naučnofantastični roman „Marsovac“, autora Endija Vira, koji je postao planetarno popularan i pre nego što je objavljen!

Serijali poput Hari Potera i Sumrak sage se i dalje traže, a u narednom periodu nastavićemo sa izdavanjem romana Džona Grišama i Džona La Karea, koji su dosta traženi na sajmu i u našim knjižarama“, dodao je Miodrag.

sajam3Na Vulkanovom štandu okupilo se najviše posetilaca. Modna blogerka Zorannah potpisivala je svoju prvu knjigu pod nazivom „Life&Style“, a više desetina fanova čekalo je u redu da se fotografiše sa njom. Gordana sa Laguninog štanda potvrdila je da se „Life&Style“ najviše prodaje, a popularna je i knjiga „Mlađa“ autorke Pamele Satran uz koju se na poklon dobija i ajlajner. Rusija kao zemlja domaćin ovogodišnjeg sajma, nije bila zapostavljena. Kupuju se i ruski autori poput Sergeja Lukjanjenka i serijala „Noćna straža“, ali i Tolstojeva „Ana Karenjina“.

Komšijski štand Lagune odiše mirnoćom, a brojni posetioci došli su po popuste od 30%, kao i akcije u vidu 3 knjige za 299, 499 i 999 dinara. Najprodavaniji je novi roman Jelene Bačić Alimpić „Noć kada su došli svatovi“, novo delo Harper li, dobitnice Pulicerove nagrade, „Idi postavi stražara“ i dugogodišnji miljenik čitalačke publike, Haled Hoseini.

Svake godine dolazim na štand sa mužem da obnovimo kućnu biblioteku. Ove godine kupujemo beletristiku i pojedine klasike. Nažalost, nemam mnogo vremena za čitanje, ali koristim svaku priliku da pred spavanje prelistam neku knjigu“, izjavila je Marija pakujući „Lovca na zmajeve“, Dobricu Ćosića i Stajnbeka.

sajam4Poslednja stanica ovog sajamskog vrtloga, u gužvi omladinaca i poznatog novog mirisa papira, izdavačka kuća Clio najviše je obradovala profesore i studente novim izdanjima. Džon Kenedi Tul i roman „Zavera budala“ obogatio je biblioteke mnogih posetilaca, a Jelena sa njihovog štanda navodi i zavidnu prodaju dela „ Zaludnost življenja“ Dimitrija Verhulsta, kao i delo koje je priredio Miloš Ković „Srbi 1903-1914“.

Teme tribina i promotivnih programa bave se društvenim i književnim pitanjima sadašnjice, a ovogodišnje besede i programi organizovali su se u čast stogodišnjice od rođenja Branka Ćopića, osamdeset godina od rođenja Danila Kiša i već šezdeset godina od prvog sajma knjiga koji se ustoličio na prostoru bivše Jugoslavije. Svi koji nisu uspeli da posete omiljene štandove, imaju priliku do  21 časa da prošetaju crvenim tepihom hala, da se upoznaju sa izložbama i knjigama i da se uvere u slogan šta bi bilo da nije bilo.

 

Danteov pakao, i na nebu i na zemlji

‚‚Na pola našeg životnoga puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta
.”

„Božanstvena komedija“ savremenog doba počinje mnogo ranije od polovine životnog veka. Dok odrastamo, svaki period života kvalifikuje nas za jedan od krugova Pakla ili Rajske ruže. Neki nikada ne napuste Čistilište, a stremljenje ka pročišćenju gubi se vožnjom GSP-a, popunjavanjem formulara ili plaćanjem nikad viđenih šansi.

dante2Moderna psihologija smatra kasne tridesete i četrdesete godine, godinama sazrevanja čovekove ličnosti. Još je Platon u „Gozbi“ procenio životni vek ljudi na sedamdeset godina i time inspirasao potonje epohe i književnike da ga slede u svojim delima. Smatra se da Dante Aligijeri za početak putovanja uzima dan jubileja 1300. godine, dana 25. aprila, simbolično predstavljenog kao dan vaskrsenja Hrista i oprosta svih ljudskih grehova, kada papa Bonifacije VIII deli indulgencije svetovne vlasti. Dante ima 35 godina. Putevi mu se račvaju, osećanja pooštravaju, a ljudi dobijaju lica demona i anđela iz dela u delo iz reči u reč. Da li su to godine kada put pronalazi svoj cilj negde u daljini, kada ga naziremo i težimo da mu se približimo? Kada uočavamo zlo i jad, mučimo se sa metiljavim dušama i brigama, čistimo od požuda i sanjamo mir i blaženstvo s pogledom u nebo?

Prosvetiteljstvo je čovečanstvu dalo razum, a Dante mu dao ime Vergilije, renesansa osećajnost i milost, poput njegove Beatriče, a humanizam vrednost čoveka, čoveka dušu, samog Dantea, Kleopatru, Jovana, Milicu. Ovaj vanvremenski genije, dao je kružne, beskonačne strukture u koje i danas stavljamo naše političare, lekare, drugare, ljubavnike i sve one misli i ljude koji nas okružuju. Na putu u središte Zemlje, prema Danteovom delu, prvi korak napred vodi nas u predvorje pakla gde se nalaze strašljivci, neodlučni, napaćene duše dobrih ljudi koji nisu kršteni i čuveni natpis ,,Odreknite se svake nade, vi koji ulazite“.

dante3

U Paklu nema boljeg kruga, manje muke ili utešnosti kazne. U Paklu su svi grešni za grehove koje su počinili bližnjima, državi ili sebi samima. Grešnici I kruga blede u večnoj magli i tami, onemogućeni da ikad spoznaju iskonsku zvezdu, Boga. Tu se nalaze deca i antičke ličnosti rođene pre stvaranja hrišćanstva. Vapaji, krici i teški uzdasi, sprovode do II kruga večnih muka i razdiranja. Paklena oluja prži i vitla nevernike i preljubnike poput Kleopatre, lepe Jelena, Parisa ali i Frančeske i Pabla, Danteovih savremenika. Okružuje ih tama, šibaju plameni vihori i buka, kao simboli njihove zemaljske strasti. III krug čine proždrljivci. Valjaju se u blatu poput svinja i dave se u sopstvenoj nemoći i izobilju, dok ih šibaju snegovi i kiše. IV krugu pripadaju tvrdice i rasipnici čija je kazna sizifovska. Guraju kamenje prema sredini kruga gde se sudaraju jedni sa drugima i tako sve ispočetka. Lenjivci V kruga, dave se u reci Stiks, a zakopani u gorućim grobovima nalaze se jeretici VI kruga. VII krug pakla podeljen je u tri dela. Nasilnici protiv bližnjeg svoga uronjeni su u reku vrele krvi gde se kuvaju. Nasilnici protiv sebe samih pretvoreni su u drveće s ljudskim osećanjima i jalovo grmlje, a muče ih alave harpije. Bogohulnike VII kruga prži užareni pesak, a kupa ih ognjena kiša. VIII krugu pripadaju varalice- svodnici, laskavci, licemeri. Jedne bičuju demoni, drugi se dave u fekalijama i vreloj smoli, nose pozlaćene olovne kabanice ili beže od zmijskih ujeda koje ih pretvaraju u pepeo da bi se poput feniksa uzdigli nanovo za novi krug boli.

dante4Poslednji, IX krug pakla rezervisan je za izdajnike. Dno pakla čuva Lucifer, pali anđeo gospodnji, koji s tri glave i tri lica, oštrim zubima melje tri najpoznatija izdajnika svetske istorije – Judu, Bruta i Kasija, izdajice carstva. Najgora izdaja ovozemaljskog sveta usmerena je protiv izdaje svetovne i religiozne vlasti (Antenor), zatim porodice (Kain), gostiju (Tolomej) i dobročinstva (Judek).

Ovakvom receptu, treći milenijum donosi nove sastojke, a trenutno ga krasi skoro 8 milijardi mogućnosti. Fenomen dobra i zla prati čovečanstvo od njegovog nastanka, a svaki period  svaka individua definiše prema sopstvenim znanjima, iskustvima i kulturama. Pored ovih devet krugova u društvu se javljaju posebni krugovi nesvrstanih grehova koji krase 21. vek. Dante bi danas verovatno tražio poseban krug pakla za šalterske službenice, poseban krug za neodgovorne radnike, hvatače Fejsbuk lajkova, tabloide, lažne moraliste i mnoge druge. Poseban krug pakla za one koji o paklu ne razmišljaju, pa olako stoički trpe pakao i na nebu i na zemlji. Kome se još žuri do Raja?

 

Od ploče do daunlouda – Еx-Yu

Onomad je čovek verovao da je svet ništa drugo do ravna ploča. U simboliku kruga utkano je božanstvo jedinstva, kompletnosti i nikad završenog puta. Tako je i muzika pronašla svoj božanski doprinos u gramofonskoj ploči, disku i kružnim namotajima kasete. Tomas Edison je davne 1877. godine konstruisao prvi fonofraf sa cilindrima. To je bio trenutak kada običan čovek postaje umetnik i ploča postaje deo njegove ličnosti. Pucketanje ploča pronašlo je svoj put do prostora bivše Jugoslavije, kada je u čast Edisonovog otkrića, u Zagrebu otvorena prva fabrika gramofonskih ploča pod nazivom „Edison Bell Penkala record” tridesetih g. prošlog veka. U Beogradu je 1951. snimljena prva ploča, a u narednim decenijama broj izdatih ploča dosezao je stotine i stotine hiljada. U periodu od ’50 do ’90 pevala se himna „Hej, Sloveni“, ali i pesme velikih pop i rok izvođača. SFRJ je bila zemlja samoupravnog socijalizma, zemlja nesvrstanih, u dobu komunizma i njegove dominacije u bloku istočnih zemalja. Kiteći se ovom prednošću, muzička scena toga doba prihvata zapadnjački uticaj i stvara po ugledu na kultne bendove poput Bitlsa i Roling Stounsa. Prosečni Jugosloven slušao je radio Beograd, radio Luksemburg – vesti iz sveta roka, i putovao po svetu s crvenim pasošem obogaćujući svoj duh notama iz svih krajeva sveta. Oblačio se poput svojih idola i rado išao na igranke gde diskać počinje prvim okidanjem žice.

ploca1-1Jedan od začetnika beogradske rok scene bio je Milan Mile Lojpur. On je šezdesetih godina organizovao letnje igranke na Kališu gde se okupljalo i do dve hiljade ljudi. Svirao je takozvanu električnu muziku, a u svojoj karijeri snimio je svega dve pesme, od toga jednu sa Inspektorom Blažom. Važio je za glavnog mangupa u kraju i ni slabo poznavanje engleskog nije ga sprečilo da „po Vuku“ peva američke pesme.

Šezdesete je obeležio i čuveni Đorđe Marjanović, prvi pevač jugoslovenske zabavne muzike, koji se odvažio da scenski nastup definiše kao koreografiju u kojoj pada na kolena i baca sako u publiku. Bio je prvi koji je skinuo mikrofon sa stalka i njime prošetao kroz sablažnjenu publiku. Prirodan i iskren, dopao se publici koja je navikla na mirne nastupe i poštovanje zakona i reda. Marjanović se pobrinuo da njegovi nastupi budu energični i živi, tako da ne čudi podatak da su obožavaoci ove zvezde 1961. godine, nakon što mu je izmaklo 1.mestoploca 1-2
na takmičenju Znatni mikrofon, napravili demonstracije na trgu Marksa i Engelsa (Trg Nikole Pašića), te je policija morala da interveniše! Da bi smirio razljućenu masu, Marjanović se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima. Zadužio je jugoslovensku scenu nesvakidašnjim imidžom i glasom, ali i hitovima poput “Zvižduk u osam”, “Devojko mala”, “Romana”, “Đavoli”. Danas živi u Beogradu i sa 83 godine uvažava veliki ugled. Jedan od njegovih najvernijih obožavalaca otvorio je muzej sa 300 eksponata, posvećen upravo ovom umetniku.

Tokom prve dve decenije Čolićeve karijere, njegovi albumi prodati su u više od 2
miliona primeraka. Sama singl ploča ,,Druže Tito, mi ti se kunemo“ prodata je u više od 300 000 primeraka. Album ,,Ako priđeš bliže“ je Čolićev najprodavaniji album koji je premašio pola miliona prodatih ploča. Nazivali su ga srpskim Džon Travoltom, a ovaj miljenik publike, pre svega žena, i dan danas pravi koncerte rekordne posećenosti. U okviru turneje ,,Putujući zemljotres“, Zdravko Čolić je održao prvi u nizu koncerata na Marakani kome je prisustvovalo više od 70 000 ljudi. Sav prihod od nastupa ustupio je Savezu slepih! Tokom života bio je član  Ambasadora i Korni grupe, a ’73 je predstavljao Jugoslaviju na pesmi Evrovizije s čuvenom pesmom ,,Gori vatra“. Godine 2011. održao je koncert pred 100 000 slušalaca i tako ovekovečio svoju višedecenijsku karijeru na prepunom Ušću. Koncert od tri i po sata pored malih ekrana pratilo je 2 miliona i 200 hiljada gledalaca!

Kada je u svetu vladao hipi pokreploca 1-3t, a protesti omladinaca i masovne studentske demonstracije obeležile nadolazeće sedamdesete, grupa Korni je održala svoj prvi nastup u Domu sindikata na izboru za sportiste godine. Osniva je Kornelije Kovač koji do danas ostaje cenjena ličnost u svetu muzike, a u ono doba vodi Korni grupu do najuticajnijih mesta jugoslovenske scene. Da li ste znali da je prvi spot u boji na RTS-u snimila upravo Korni grupa? U spotu se pojavljuje i krava. Današnjoj publici to ne bi bilo ništa čudno, ali rekviziti i dosetke kojima su se služili muzičari Juge, prevazilazili su i najmaštovitije. Jedan od prepoznatljivih bendova bila je i Grupa 220 koju su činili dugokosi momci u cvetnim šarenim košuljama. Predstavljali su „cvetnu, moćnu generaciju“, a na koncertu u Vrbiku, ulaznica je bila cvet, a ne karta!

ploca 1-4Pankrti su bili prvi pank bend u SFRJ, ali i prvi pank bend u nekoj zemlji komunističkog bloka. Deceniju su uživali popularnost i ugledali se na Ramonse, a njihov album „Državni ljubimci“, časopis Džuboks proglasio je za ploču godine. Pankrti su bili Sokrat novog doba i zbog njihovog izgleda, ponašanja i „lošeg uticaja na mase“, dodeljena im je policijska pratnja! Kada je prvi put video Pankrte, Džoni Štulić (Azra) se istog dana ošišao i obrijao, a potom nastaje i njegova pesma ,,Balkan“ u kojoj peva: „Brijem bradu, brkove, da ličim na Pankrte, još da imam fendera, video bi svirke!“ploca 1-5

Slovenačka izdavačka kuća Helidon objavila je album beogradske grupe Disciplina kičme,
nakon što su album „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ odbile sve druge! Helidon ga je objavio u tiražu od 5001 primerka, i svi do jednog rasprodati su brzinom svetlosti.  Obožavaoci ove grupe su nakon izlaska  „Dečije pesme“ u glas pevali stihove: Nije dobro Bijelo dugme, nije dobra Katarina, šta je ono što nam treba, kičme, kičme Disciplina!

Bajaga je sa Bijelim dugmetom nastupio u moskovskom parku „Gorki“ kada su organizatori prekinuli koncert, zabrinuvši se da bi euforija mase od 100 000 ljudi mogla da izmakne kontroli. Ploča „Jahač magle“ Bajage i instruktora odštampana je u 99 999 primeraka, što je nadmašilo tadašnje rekorde. Ovaj broj je izabran zato što je tadašnji tiraž dnevnih novina štampan u istom broju.

Indexi su najdugovečniji bosanski pop-rok sastav koji je postojao od 1962 do 2001. i smrti Davorina Popovića. „Bacila je sve niz rijeku“, jedna od najlepših njihovih pesama, upletena je u ljubavnu priču između Davorina Popovića i nepoznate devojke iz Sarajeva. Uoči venčanja, devojka je abortirala i nestala bez traga. Na koncertu u Švedskoj, Popoviću se učinilo da ju je video sa bine. Ostavio je mikrofon i sjurio se u publiku. Međutim, kao ni onda, nije je pronašao i više je nikada nije video. Indexima se pripisuje i prva autorska pesma jugoslovenske r’n’r scene sa pesmom „Pružam ruke“.

ploca 1-6Za izdavanje prve ploče, Zabranjeno pušenjeje platilo 1500 nemačkih maraka, ali se prodaja toliko dobro kretala da su uložena sredstva povratili 37 puta! Zabranjeno pušenje stvorili su momci Sarajlije u zgradi Neleta Karajlića. Studio su napravili u podrumu sa izolacijom od kartonskih kutija za jaja. Pojačala su dobili od Grundig radio-aparata, a bubnjeve od konzervi marmelade! Osamdesete su bile zlatne godine jugoslovenske muzike. 1981. dostignut je vrhunac proizvodnje gramofonskih ploča jer je prodato 1,14 milijardi primeraka u svetu.

Ne treba zaboraviti ni najveće zvezde narodne muzike poput Lepe Brene. Brena je prva jugoslovenska pevačica koja je snimala spotove na egzotičnim mestima. U Turskoj je snimila pesmu „Robinja“, u Africi „Tamba-lambu“, a u Španiji „Sanjam“. Na koncert pred 100 000 ljudi u Bugarskoj, Lepa Brena je došla helikopterom! Imala je tu čast da otvori 15. zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984.godine, a ono što možda niste znali, jeste da se kao mlada ugledala na velike svetske zvezde i da je pevala rok i sevdalinke.  Brena je počasni građanin Kikinde, a u Tokiju postoji zgrada sa njenim imenom!Iza sebe ima 20 albuma i 8,700,000 prodatih ploča!ploca 1-7

Rokeri s Moravu su 1980. godine dobili „Zlatnu pticu“ posle prvog miliona prodatih ploča! Muharem Serbezovski, rođen je u Skoplju odakle je stvarao narodnu muziku. Počeo je da peva u četrnaestoj godini da bi se prehranio. Napisao je pet romana i na romski jezik preveo Kuran, Bibliju i nekoliko klasika.

Od početka šezdesetih pa sve do danas, uz njih stvara i obogaćuje narodnu muziku, čuveni Predrag Živković Tozovac. Osim što peva, Tozovac takođe svira trubu, bubnjeve i harmoniku. Najveću popularnost donele su mu „Mirjana“ i „Vlajna“ i „Oči jedne žene“. Tokom četrdesetogodišnje karijere izdao je preko 20 albuma i 30 singlova.

Ako pomislite da ste se rodili u pogrešno doba, razmislite još jednom. Ovo istorijsko nasleđe muzike dostupnije nam je nego ikada do sad. Tehnologija je napredovala i umesto gramofonskih ploča, dovoljan je jedan klik da se besplatno „daunlouduje“ pesma. U svakom slučaju, modernu ploču zvanu CD, možete dobiti uz dnevne novine ili novogodišnje akcije. Pravi ljubitelji dobro poznatog zvuka gramofona, posećuju Yugovinil, prodavnicu gramofonskih ploča u Beogradu ili trguju na berzi gramofonskih ploča u Nišu. Jugo idoli poput Ramba Amadeusa kumovali su turbo-folku, a vreme ga iskrivilo. Današnja muzička scena više pažnje pridaje figurama nego stvaralaštvu, ali kada pomislite da ste sve čuli i videli, setite se da je ’97 grupa Let 3 Izdala album „Nečuveno“ Na kojem nema nikakvog snimljenog materijala, a prodat je u 350 primeraka, a Simon le Bon (Duran & Duran) rekao novinarima da je Bebi Dol najbolja pevačica na svetu.Mnogi će reći  da je jugonostalgija donela žal za boljim vremenima, a odnela kvalitet u muzici. Međutim, da li je tako? Dvehiljadite su ujedinile raspale bendove, pomirile prijatelje, izbrisale ratne netrpeljivosti i stvorile novu generaciju dobro poznatih zvukova roka, popa, fanka i folka. Bendovi poput S.A.R.S.-a, Brkova i Dubioze podsećaju na jezičko jedinstvo i istovrsne probleme sa kojima se suočavamo, društveno i politički. Naravučenije, ono što je popularno za nas, sami biramo.Dobra muzika i dalje živi, talenat ne presušuje, a umetnost započinje s prvim razočaranjima. Mladi muzičari i bendovi predstavljaju nove nade takozvane izgubljene generacije, a za nekoliko decenija krug će se iznova obrtati sa nekim novim idolima.

 

Koliko se (ne) čita u Srbiji?

Prosečni stanovnik, prosečna plata, prosečni dan, prosek, svakodnevno istraživanje. U svrhu pokazivanja važnosti čitanja i ličnog i društvenog razvoja, Lara i ja smo postavile pitanja svojoj okolini koliko je posvećena čitanju. Mnogo je bolje čuti lična iskustva 50 ispitanika, nego zbrajati da-ne-možda 7-8 miliona građana Srbije. Velika istraživanja prepuštamo stručnjacima, a u životu je ionako sve relativno. Možda smo sigurni u brojeve, ali ne i kada je reč o ljudima. Ovo kvalitativno istraživanje započeto je na obali reke, gde se ljudi odmaraju uz priču, druženje ili kvalitetnu knjigu. Odgovaralo se na 4 jednostavna pitanja.

Da li volite da čitate? DA 14/50 NE 17/50 PONEKAD 19/50
Kada ste poslednji put pročitali knjigu? PRE 7-30 DANA  11/50 PRE > 30 DANA 17/50 PRE > GODINU DANA 22/50
Koja vam je omiljena knjiga? U TEKSTU NEMA 12/50
Koliko se prema vašem mišljenju čita u Srbiji? MNOGO 4/50 NEDOVOLJNO 15/50 JAKO MALO/NIMALO 31/50

Svakako da ima neke draži u statistikama i internet istraživanjima, ali to nije ono što u čoveku budi znatiželju. Građani Srbije pričaju u procentima samo kad govore o smanjenju plata ili o akcijskim cenama.

knjige1

Naši ispitanici imaju od 14 do 70 godina. To su deca koja završavaju osnovnu školu i penzioneri koje je se rado sećaju. Naš prvi ispitanik, gospodin Boža* koji nam je izričito napomenuo da kažemo da ima 2×35 godina rekao je sledeće: „Ne volim da čitam, a i kad čitam to su najčešće Biblija i Kuran. Moja žena  voli, ali više novine i časopise. U Srbiji se jako malo čita“. Sa njegovim mišljenjem je saglasna većina ispitanika. Žene najviše čitaju ljubavne i istorijske romane, beletristiku i časopise, a knjige čita samo onaj ko mora.

Kale (44) – „ Ne čitam ja, više volim da posmatram stvari iz realnog života, da pamtim ljude, face, priče… Da je Crnjanski danas živ, ne bi mogao da piše. Danas vladaju glupost, tabloidi, kompjuteri, a plaćaju se košarkaši. U Srbiji se knjiga ne kupuje i ne čita“.

Mladi, od 14 do 17 godina, pored školske literature najviše čitaju ono što je popularno ili ekranizovano. Omiljene knjige su im  Hari Poter, Instrumenti smrti ili Gospodar prstenova. Petnaestogodišnjakinje vole i 50 nijansi sive. Knjige čitaju na raspustu.

knjige2Studenti i mladi do 30 godina, osim uspomena iz klupe nose i pouke iz omiljenih lektira. Oni kao omiljenu knjigu navode Kafkin Proces, Kamijevog Stranca i Bulgakovljev roman Majstor i Margarita, ali i Igre prestola. Knjige se čitaju ovih dana, ponekad kada se oslobode obaveza oko ispita ili posla ili prosto ne čitaju.

Svega četvoro ispitanika navelo je da se u Srbiji mnogo čita, ali  su i oni bili skeptični oko toga koje generacije se bude ili ležu uz knjigu. Mladi smatraju da starije generacije više vremena posvećuju knjizi, te da je to posledica odrastanja i vaspitavanja bez moderne tehnologije i brzog načina života. Stariji su saglasni da internet i računari odvlače mlade od razvijanja jezika i vijuga uz pomoć knjiga i lektira, ali dodaju da u Srbiji bez obzira na sve, vlada opšta nezainteresovanost koja se najčešće opravdava nedostatkom vremena. Nezainteresovanost za debelo štivo, poeziju ili priču jeste najčešći odgovor/izgovor koji je dala polovina ispitanika.

Nevena (22) prodaje igračke i voli da čita knjige. Pre dva dana je pročitala knjigu, a omiljena joj je „Inferno“, Dena Brauna. Ona, kao i njena koleginica Zorica (50), koja prodaje knjige na keju, smatra da je nedovoljno onih koji svoje slobodno vreme troše na čitanje knjiga.

Volim da čitam, ali su me oči davno izdale. Pročitala sam dosta knjiga, ali sam najviše čitala u srednjoj školi“. Na pitanje da li ima posla i da li se knjige kupuju, dobile smo odgovor koji je postao uobičajen za ekonomski život naših građana. Vlada besparica, ali gura se nekako.

knjige3

Mnogi govore da ovakva vrsta sociološkog istraživanja nije najbolja, jer ljudi žele da se predstave u što boljem svetlu. Gotovo polovina ispitanika rekla je da ne čita knjige, a to je svega 50 ljudi. Iskreni ili ne, smatrali su nečitanje knjiga svojom manom, a neki su se dobrovoljno uključili u razgovor oko pitanja kulturne i edukativne erozije društva, ili predlagali šta bi to moglo da inspiriše ljude da dan započnu listanjem stranica romana ili zbirke pesama, a ne pretraživanjem Fejsbuka.

Domaći izdavači i knjižare nekoliko puta godišnje daju različite akcije za kupovinu više knjiga u vrednosti jedne. Gradska biblioteka  pruža popust na učlanjenje studentima i đacima, a deca do 7 godina i stariji od 65, mogu da pozajmljuju knjige besplatno. Knjiški moljci raduju se Noći knjiga i sajmovima,  a prave ljubitelje reči, antikvarnice i ulični prodavci dozivaju starim koricama i duhovitim dosetkama čitalaca. Radio stanice i časopisi dele knjige putem kupona ili slanja sms poruka. Dostupnost onlajn izdanja knjiga se povećava iz dana u dan. Potrebno je samo malo volje i mašte. Šta čekate?

Istraživanje pripremile:
Bojana Katić, Lara Damnjanović


*Sva imena osim Kaletovog su izmišljena. Istraživanje je bilo anonimno, a igrom slučaja smo naletele na zvezdu gradskog prevoza Dragana Otaševića.

 

Nauka u serijama

Dosadašnji sistem obrazovanja naučio nas je da treba da biramo svoje usmerenje ka prirodnim ili društvenim naukama. U osnovnoj školi većina nas ne zna šta to tačno podrazumeva, jer matematiku i fiziku vezujemo za prirodu, a istoriju i filozofiju za društvo. Živimo u brzom i haotičnom svetu, gde višedecenijski rad pripada intelektualcima i sanjarima, a prosečnim ljudima Informer i serija. Svetski i domaći producenti koji vrednuju naučnost i kulturu jednako kao i zabavu, dosetili su se kako da ljudsko opredenjenje spoje sa modernim načinom života.

Serija Fringe prati istražiteljske poduhvate fiktivne Frindž divizije u Bostonu i njihovu borbu protiv neobjašnjivih pojava i naučnih modifikacija u dva paralelna sveta. Zahvaljujući podrobnim istraživanjima i maštovitosti J. J. Abramsa, Aleksa Kurcmana i Roberta Orcija, gledaoci su između 2008. i 2013. godine, mogli da se upoznaju sa pirokinezom, kvantnom fizikom, teleportacijom, genetskim inženjeringom, kriptografijom i mnogim pojavama za koje savremena nauka još nema trajna rešenja. Osim zanimljivih priča i brilijantnih ideja Voltera Bišopa (Džon Nobl), serija frindž pruža i mogućnost da se gledaoci upoznaju sa stvarnom magijom sveta koju često propuštaju.

1. Fibonačijev niz

U matematici, Fibonačijev niz predstavlja niz brojeva u kome su prva dva broja 0 i 1, a svaki sledeći je zbir prethodna dva. Ime je dobio po italijanskom matematičaru Leonardu Fibonačiju. Legenda kaže da je do ovog otkrića Fibonači došao posmatrajući ponašanje zečeva, čije je razmnožavanje pratilo dinamiku ovog brojčanog niza. Brojevi u nizu se često povezuju sa zlatnim presekom i brojem fi (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67…) i njegovom savršenom proporcijom. Egipćani i Maje koristili su ove zakonitosti pri izgradnji piramida, a najpoznatiji primer korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi jeste grčki Partenon. Umetnici poput Mikelanđela, Da Vinčija, Rembrandta, Dalija, Mondrijana, samo su neki od brojnih umetnika, koji su koristili zlatni presek. Kako Fibonači deluje u prirodi možete pogledati u kratkom dokumentarcu Kristobala Vile- The Fibonacci Sequence.

2.Ideja o poslednjoj slici

Ideja da se u oku umrle osobe “zauvek zamrzava poslednji kadar”. Vili Kine, profesor psihologije u Hajlderbergu, radeći na eksperimentima sa zečevima, došao je do konačnog otkrića još u 19. veku. Moguće je! U jednom eksperimentu proučavao je mrežnjaču albino zeca i njegovo viđenje sivog, zamagljenog neba kroz rešetke kaveza u kojem je bio. Ukoliko se oko ubijene životinje određeno vreme drži u posebnom rastvoru na bazi stipse, zahvaljujući posebnom pigmentu rodopsinu, u njegovoj zenici ostaje poslednja slika sveta koju je to oko videlo neposredno pre smrti! Postupak dobijanja fotografije iz oka nazvan je “optografija”. Inspirisani ovim otkrićima, mnogi reditelji i pisci poput Žila Verna koristili su ova zanimljiva otkrića da stvore još zanimljivija dela. Koliko je ideja o poslednjoj slici bila popularna krajem 19. i tokom 20. veka, svedoči i veliki broj ubistava gde su ubice s ciljem pucale žrtvama u oči, ne bi li tako izbrisale svoj lik i onemogućile identifikaciju.

Planetarno popularna serija koja je od 2008. do 2013. koliko se prikazivala, vezala za ekrane više od 7 miliona gledalaca širom sveta. Finale serije pratilo je više od 10 miliona ljudi, a serija je osvojila nekoliko Emi nagrada i Zlatni globus za najboljeg muškog glumca (Brajan Krenston). Radnja serije prati profesora hemije, Voltera Vajta koji, suočen sa rakom u poodmakloj fazi, traži način da izdržava svoju porodicu nakon smrti. U tome se oslanja na svoje znanje iz hemije i na svog bivšeg učenika Džesija Pinkmana (Aron Pol). Valter prelazi na drugu stranu zakona praveći narkotik metamfetamin i postaje misteriozni genije Hajzenberg koji uvodi pometnju u narko kartele Meksika. Epizode u kojima se pravi metamfetamin su modifikovane, zbog pribojavanja Vinsa Giligana i njegovog tima, da bi najverniji gledaoci mogli da na osnovu formula sprave metamfetamin sami. Uprkos modifikovanim scenama, postoje primeri gde je „Čista hemija” prikazala prave naučne činjenice.

Breaking Bad

1.Smrtonosni ricin

Priroda se pobrinula za to da neki otrovi ne moraju da se naprave u laboratoriji da bi bili smrtonosni. Ricin je toksično jedinjenje koje se može pronaći u semenu biljke ricinus communis. Hemijsko jedinjenje iz ricina, ometa osnovno funkcionisanje organizma i sprečava ćelije da proizvode proteine koji su potrebni ljudskom telu da bi obavljalo osnovne funkcije koje čoveku omogućavaju život. Kada se udiše ili ubrizga, ricin može da ubije čoveka ako se da u odgovarajućoj dozi. Mnogo je teže da dovede do smrti ako se uzima oralno, a prosečna količina koja je potrebna za to jednaka je gramaži 4 aspirin tablete. U naučnom svetu je poznat i kao drugi tip ribosome-inactivating protein (Skraćenica RIP kao vickast akronim za Rest in peace – „Počivaj u miru” eng.prim.prev.)

2.Živa(II) fulminate

Iako je u seriji ova opasna supstanca prikazana u obliku kristala, njeno prirodno stanje je puderasti prah sive boje. Fanovi serije pitali su se koliko su eksperimenti koje Valter pravi zaista verno prikazani. U jednoj od emisija MythBusters, sproveden je eksperiment o eksplozivnosti ovog jedinjenja. Živa fulminate ne samo da je opasno i eksplozivno jedinjenje, već se lako može aktivirati vrućinom, trenjem ili udarom velikom brzinom o neku površinu. Njena kristalna struktura otkrivena je 2007. godine, skoro 200 godina od kada je prvi put sintetisana. Uz pravu količinu, može biti smrtonosna.

Ne moramo biti naučnici da bismo utolili znatiželju za intrigantnim činjenicama iz prirode i društva. Dovoljno je da nekoliko puta nedeljno upalimo televiziju ili da na internetu pogledamo kvalitetnu seriju. U sledećoj epizodi pogledaćemo…