Turska košarka na vrhu Evrope

Melih Mahmutoglu podigao je najznačajniji trofej koji je turska košarka ikad imala. Kapiten Fenerbahčea je proveo na parketu tek nešto više od minuta, ali će njegovo lice biti trajno memorisano u glavama Fenerovih navijača naročito, zatim, u sportskim arhivama, dokumentarcima, memoarima. Turski klub je na tronu Evrope.

Predmet polemike među turskim, a i ostalim novinarima i ljubiteljima košarke, može biti da li je ovo zaista uspeh turske košarke? Da li su Turci pomišljali da će jedina njihova dva sunarodnika – Mahmutoglu i Diveroglu – ući tek na samom kraju, dok će im Balkanci i Amerikanci donositi pobede?

Prvi veliki uspeh turskih klubova je Efes Pilsenovo osvajanje Kupa Koraća 1996. godine. Kroz iglene uši su se domogli trofeja, milanskom Adeku je falio samo jedan poen da izjednači zaostatak od osam poena iz prve utakmice i odvede utakmicu bar u produžetke. Kako god, kada je uspeh u pitanju, samo ožalošćeni sitničare, pobednici za to nemaju vremena od slavlja. U sastavu Efesa igrali su samo Petar Naumoski i Konrad Mekre od stranaca. Ostatak su činili domaći igrači. Turkdžan, Sarića, Ajdin, Evlijaoglu, Ojgun bili su nezamenljiva baza ekipe. Jedino Ajdin je od domaćih uspeo da ne nastupi u svih petnaest utakmica, propustio je dve. Funkcija stranaca je bila jasna – igrači koji prave razliku. Ljubimac navijača Naumoski je važio za prvog strelca, Mekre je beležio skoro dabl-dabl po utakmici. Ostatak posla je bio na turskim saigračima.

U to vreme je stasavala sjajna Efesova generacija, sa zenitom početkom novog milenijuma, učestvovanjima na Evroliginim fajnal-forovima i u finalu Evropskog prvenstva 2001. Pred domaćom publikom su počišćeni sa terena od strane kaznene eskpedicije zvane Jugoslavija. Gotovo cela reprezentacija je bila sačinjena od nekadašnjih ili tadašnjih Efesovih igrača: Turkdžan, Turkoglu, Kutluaj, Bešok, Okur, Tunkčeri, Onan, Peker. I opet je taj Efes imao samo nekoliko stranaca (Mulaomerović, Drobnjak, Šćepanović). Doduše, nekoliko nosilaca igre.

Zlatna generacija reprezentacije nije mogla ništa van domovine da uradi. Okitili su se sa dva srebra na početku i kraju prve dekade dvehiljaditih. I ta druga medalja je pod sumnjivim okolnostima.

Turska nije košarkaška nacija. Turci su fanatici. Struka je slaba, talenti se ne razvijaju, ne postoji tradicija i škola na koju se mogu osloniti. Među glavnim razlozima stagniranja razvoja je i politika koju TBL vodi prema domaćim igračima, odnosno strancima. Do pre nekoliko godina klubovi su u sastavu mogli da raspolažu sa maksimum šest stranca, od kojih se pet bira za nastup na utakmici domaće lige. Takođe, na terenu je dozvoljeno ne više od tri stranca. Dogovorom klubova broj dozvoljenih neturskih igrača se popeo na osam, ukida se zabrana, te su tako trenerima odrešene ruke. Sve zarad povećanja konkurencije i priliva kvalitetnijih igrača.

Jedino što je obezebeđeno je novac. Ne žale se pare. Banke, osiguravajuća društva i ostale firme se utrkuju kome će biti sponzor. Zbog toga je turska liga u ovom momentu jedna od najjačih u Evropi. Španija ima prednost tradicije, Grke je sasekla ekonomska kriza, Italijani skidaju prašinu sa fotografija iz ,,zlatnog doba”, dok je Turska najbrže uzletela na elitni nivo.

Na listi najvećih budžeta Evrolige, sva četiri predstavnika su u top deset. Galatasaraj je ,,najsiromašniji” sa ,,samo” 10 miliona evra, Anadolu Efes je na 18, Darušafaka na 20, Fenerbahče na 23 miliona evra. Tri od četiri su se plasirali u plej-of fazu Evrolige. Uvek ni od kuda iskoče neugodni Banvit, Karšijaka, Gazijantep, Bešiktaš, Tofaš. Ti manji klubovi igraju završnice manjih evropskih kupova, ugrabe po koji nacionalni kup ili poput Karšijake koja je prošle sezone sve iznenadila prvenstvenom titulom.  Alen Ajverson i Deron Vilijams nisu igrali ni za Real, ni za CSKA, ni za Barselonu, ni za PAO, nego za Bešiktaš.

Doguš osiguravajuće društvo je za tri godine od drugoligaša Darušafake načinilo top 8 sastav, izgrađena je potpuno nova arena sa preko pet hiljada mesta. Ne samo to, sponzorski uticaj koji imaju na Evroligu iskorišćen je za dobijanje licence, tj. garantovano učešće u Evroligi narednih deset godina.

Predsednik Fenera Aziz Jildirim samo odredi u koju sferu će se uložiti novac, dovede najbolja moguća imena na klupu i na teren – i vraća mu se rezultatima. Akcenat je na fudbalu, muškoj i ženskoj košarci i odbojci. Da obratimo malo pažnju i na lepši pol – košarkašice su konstantni učesnici fajnal-fora ženske Evolige od 2011. godine, samo nikako da se popnu na vrh. Tri puta su gubile finale, uključujući i ovosezonsko. Pritom, dovođena je sama elita WNBA lige. Dajana Taurazi, Kendis Parker, Tina Čarls, Kepi Pondekster, Ejndžel Mekorti… Čak ih je u finalu 2014. savladao rivalski Galatasaraj, u svom prvom i zasad jedinom nastupu u poslednjoj utakmici sezone.

Koliko se turska košarka ovajdila od uspeha svojih timova kada je Čedi Osman sa dvadeset i dve godine najzapaženiji domaći pojedinac među ,,velikom četvorkom”? Koliko još turskih igrača znate iz tih klubova? Imena koja se prva javljaju su Sinan Guler, Semih Erden, Melih Mahmutoglu, Furkan Aldemir…Za ostale se treba počešati po glavi i guglati. Kako bi srpska košarkaška javnost reagovala da je recimo Fenerbahče iz Beograda, da Mahmutoglu i Diveroglu postignu po 17 poena u borbi za pehar, a Bogdanović i Kalinić odigraju poslednjih minut i dvanaest sekundi?

 

 

Od Velike jabuke do Holivuda – sport i metropole u SAD (2)

Velika jezera

Najveća koncentracija velikih gradova u SAD nalazi se uz granicu sa Kanadom, oko tzv. ,,Velikih jezera” (Gornje, Ontario, Iri, Mičigen, Hjuron), tako da je najbolje da počnemo odatle.

Čikago ima primat u odnosu na komšijske gradove. Prvo na šta se pomisli po pominjanju Čikaga su Bulsi, naravno. Klub najvećeg košarkaša ikada – Majkla Džordana. Sve dobro u istoriji franšize počelo je i završilo se njegovom karijerom. ,,Njegovo vazduhočanstvo” i drugari su tokom devedesetih dva puta osvojili tri vezane titule. U periodu globalnog širenja bili su vladari NBA lige. Džordan je postao zaštitno lice grada, iako je rođen u Bruklinu i ceo predprofesionalni život proveo u Severnoj Karolini.

Bersi, dinosaurusi američkog fudbala, postoje od najranijih dana. Period između dva rata i tokom Drugog svetskog rata bio je najplodonosniji, a od početka Superboul ere uspeli su da tek dva puta učestvuju u finalima. Tim sa neumoljivim Volterom Pejtonom i legendarnom odbranom je 1985. iz prve doneo trofej. Drugo pojavljivanje, dvadeset i jednu godinu kasnije, nije bilo toliko uspešno.

NHL tim Blekhoksa pruža odlične rezultate. Tokom tekuće decenije dopunili su riznicu trofeja za još tri i stigli do cifre od šest Stenli kupova. Učestalost podizanja pehara(2010, 2013, 2015) načinila ih je pravom dinastijom, koja u Čikagu nije viđena još od Bulsa. Blekhoksi su najkonstantniji, ali zvanje ,,najvećeg hita” su zaslužili Čikago Kabsi. Kabsi su uspeli da u finalu MLB Svetske serije nadmaše zaostatak u pobedama od 3-1 i savladaju Klivlend Indijanse. Na taj način su prekinuli niz od, verovali ili ne, 108 godina! Najduža suša u istoriji američkog profesionalnog sporta!  Uz to su se izjednačili sa lokalnim takmacima Vajt Soksima po broju titula. Po tri za obe ekipe. Rivalstvo Kabsa i Vajt Soksa traje izuzetno dugo. Vrhunac se desio jako davno, 1906. godine, kada su Kabsi u zenitu moći ostvarili ligaški skor 116-36, postavivši rekord u tom segmentu. Stigli su do poslednjeg koraka gde su ih zaustavili upravo Vajt Soksi.

Brojna srpska dijaspora bogatija je za još jednog člana. Nekadašnji zlatni trener omladinske reprezentacije Veljko Paunović, vodi MLS ekipu Fajera.

Sa obala jezera Mičigen prelazimo u glavni grad istoimene savezne države. Radnički grad – Detroit. Između manjeg jezera St. Klara i Irija nalazi se metropola od preko četiri miliona stanovnika, industrijski ponos SAD, ali posrnuo, izbledeo, prašnjav, poznat kao ,,Grad duhova”. Koliko su radnička klasa i naročito automobilska industrija imali uticaj na imidž klubova, može se videti u grbovima i imenima nekih. Hokejašima Red Vingsa je točak na grbu, dok Pistonsi tj. Klipovi igraju u NBA. Svaki igrač na travi, ledu ili parketu, predstavlja ne samo dres, nego i građane, vredne ljude koji se bore svaki dan za egzistenciju. Zato publika u Detroitu ne trpi ukoliko se neko lavovski ne bori, ne igra tvrdo, na ivici prljavog.

Jedanaest NHL prvenstvenih trofeja Red Vingsa stavljaju ih na drugo mesto najtrofejnijih timova, a na prvo među timovima unutar SAD granica. Montreal Kanadiensi su nedostižni sa 24 Stenli kupa. U poslednjih dvadeset godina, četiri puta su izašli kao pobednici u finalu, iako im se za zlatno doba uzimaju pedesete. U istom periodu su vrhunac doživeli i Lajonsi sa tri NFL titule. Za razliku od Red Vingsa, Lavovi nisu se pomakli sa mrtve tačke. Učešće u plej-ofu se samo od sebe nametnulo kao podvig. Druga zverka, Tigrovi su skoro istovetnih uspeha, jedino što je poslednje šampionsko slavlje bilo pre ,,samo” trideset i tri godine.

Ekipa koja najbolje definiše duh grada jesu Pistonsi. ,,Bad boys” sa kraja 80-ih bili su odred za modrice. Ali nisu igrali prljavo bez pokrića, dve uzastopne titule u tri finala opravdavaju sredstvo. Njihov naslednici iz 2004. su dan-danas među sastavima kojih se rado sećamo, pošto su timskom igrom i borbom uspeli da kao autsajderi se domognu prstenja. Arena ,,Oburn hils”, uz Medison Skver Garden, ostala je dosledna i nema u svom imenu nijednog sponzora.

Mineapolis-St.Pol oblast (,,Gradovi blizanci”) nije baš u redu prebogatih prstenjem i peharima. Košarka je bila u velikom uzletu. Mineapolis Lejkersi su bili velesila u prvih deset godina NBA lige. Nažalost, preselili su se u Los Anđeles, gde su nastavili da se formiraju u najglamurozniju košarkašku franšizu na svetu. Timbervulvsi za približno trideset godina postojanja imali su tek jedno finale konferencije. Činjenica je da su WNBA tim Minesota Links (3 WNBA prstena) značajniji. Ako im je tu oduzeto – vraćeno je na bejzbol terenu. Da nije odlaska Vašington Senatorsa u periodu ekspanzije i preimenovanja u Tvinse, Minesota bi bila uskraćena za dve šampionske parade. Vikinzi su imali čak tri šanse da stanovnicima Minesote to radovanje ranije priušte. Tri Superboula sredinom 70-ih nisu bila dovoljna. Najmlađi u ekipi su NHL tim Vajld, sedamnaestogodišnjak, irelevantan.

Centralni deo

U planinama Kolorada smešten je Denver. ,,Tek” preko 2 500 0000 stanovnika čini ga najmanjim gradom u ovom društvu. Prepoznatljiv je po tome da se nalazi na nadmorskoj visini od tačno jedne milje, odnosno 1609 metara. Odatle i nadimak ,,Mile-high city”. Zbog razređenog vazduha može se reći da postoji dodatna prednost domaćeg terena. Faktor u Detroitu je bila industrija, ovde je priroda. Imena asociraju na planine, rudnike, lavine, sneg, divlje konje i kamenje.

Tri Superboula su Bronkosi uspeli da osvoje i u sva tri je umešan Džon Elvej. U prva dva krajem 90-ih kao startni kvoterbek, treći je delo antologijske odbrane i oproštajni čin Pejtona Meninga, koga je upravo potpredsednik zadužen za fudbalske operacije Elvej vrbovao iz Koltsa. Pravi dar stigao je iz Kvebeka 1995. dolaskom NHL tima Avalanša. U debitanskoj sezoni pod imenom Kolorado Avalanš, usrećili su Denverovce Stenli kupom. Još jedna je usledio 2001. godine. Rokisi u bejzoblu, Rapidsi u fudbalu nisu imali ozbiljne uspehe. Nagetsi takođe, nadamo se da će ih Nikola Jokić dovesti do vrha jednog dana.

Ne može proći tekst o SAD bez Teksasa. Dalas je dostojni predstavnik druge najveće savezne države (posle Aljaske). U Dalasu postoji samo jedno ime – Kaubojsi. ,,America’s team”, pridev koji im se nalepio u vezi je sa imidžom, za šerifsku zvezdu, za čirlidersice, za veliku popularnost, za sinonim nečeg najuspešnijeg, najboljeg, najsavršenijeg. Jedan prsten fali Kaubojima da se izjednače sa Pitsburg Stilersima po pitanju najtrofenije NFL franšize sa šest. Pet Superboul titula su se domogli tokom najjačih era u ligi, 70-ih i 90-ih. Sastav sa početka devedesetih je pobedio u Superboulu 1992, 1993, 1995, te zbog toga proglašen ,,Timom decenije”. Od tada nisu bili deo velikog finala, čini se da bi nova era Deka Preskota i Ezekiela Eliota mogla da ih vrati u nekadašnje visine.

Ostali timovi zajedno imaju dve prvenstvena trofeja. Maveriksi za vreme igranja Dirka Novickog i gazdovanja Marka Kjubana domogli su se jednog prstena 2011. (iako su imali prilike za bar još jedan), Hokejaši Starsa su za 50 godina istorije mogli da gradu podare i više od jednog Stenli kupa. Teksas Rendžersi su još jedno dete Vašington Senatorsa. Ako bi Tvinsi bili omiljeno dete, Rendžersi bi onda bili crna ovca. FC Dalas od fudbalskih uspeha može da se podiči da je aktuelni prvak U.S. kupa.

Zapad

Iz peska pustinja Arizona izranja Finiks. Šira oblast Finiksa je dom za preko 4,3 miliona stanovika, zbog visokih temperatura i stalne suve klime nazvana ,,Dolina sunca”.

Da li zbog vrućina ili nekih drugih faktora, ne zna se, ali Finiks nema baš naširoko poznatu sportsku tradiciju. Četvorka je oformljena 1998. godine i ukupno su odigralil pet finala i slavili jednom. Hvala, Dajmondbeksi! Sansi, Kardinalsi i Kojoti još tragaju do recepta za dolazak do vrha. Merkjuri, tim iz WNBA, najuspešniji je sa tri prstena, na leđima velemajstorke Dajane Taurazi.

U nekim klasifikacijama naići ćete na kalifornijsko područje Zaliva (Bay area) i uspehe Ouklenda, San Franciska i San Hozea. Ovom prilikom ćemo ih izuzeti, jer bi to bilo poput sjedinjavanja Kotora, Tivta i Herceg Novog samo zato što su u istom zalivu.

Za kraj, grad večnog sunčevog i reflektorskog sjaja: Los Anđeles. Čudno zvuči da jedna od najpoželjnijih lokacija za život je najmlađi član kluba ,,velikih četvorki”. I ne samo to. Uz Njujork su jedina metropola sa bar po dva kluba u svakoj ligi.

Tome su doprineli Remsi, prelaskom iz Sent Luisa prošlog, i Čardžersi iz San Dijega ovog leta. U Los Anđelesu traže nov početak, podstrek za ozbiljnije rezultate. El-Ej je od 1982. do 1994. udomio franšizu Rejdersa, koji su ih obradovali trijumfom u finalu, ali su se kasnije ipak vratili u Ouklend. Američki fudbal se vratio na Zapadnu obalu.

Rejdersi su bili ogledalo srednjih i nižih slojeva, ljudi iz geta. Naličje su im bili Lejkersi. Najglamuroznija NBA franšiza. Svako sanja da ide za zlatno-ljubičaste. Ide se dotle da se kaže kako nema jakog NBA bez jakih Lejkersa. ,,Stejpls centar” je u zlatnim vremenima bio Holivud u malom, filmske i muzičke zvezde su dolazile da ih vide i da budu viđene. Vest, Bejlor, Čembrlen, Džabar, Medžik Džonson, Vorti, O Nil, Brajant…lista velikana se može se nanizati unedogled. Te legende su donele jedanaest prstenja od dolaska Lejkersa iz Mineapolisa. Kada se pridoda pet iz te ranije faze, nabroji se šesnaest – jedan manje od Seltiksa. Trenutno su Lejkersi u fazi reizgradnje, tako da su Klipersi, nebitna pojava u NBA od svog nastanka, dočekali svojih pet minuta sjaja. Mada i njima vreme polako ističe.

Dodžersi su po trofejima iza Lejkersa. Šest puta su trijumfovali u Svetskoj seriji, nasuprot Endželsima sa tek jednom. U NHL rivalstvu je situacija nešto tesnija. Anahajm Daksi su 2007. bili prvaci, ali su ih Kingsi sa dva trijumfa 2012. i 2014. brzo zaobišli. Anahajm Daksi su inače produkt kompanije Dizni. Inspirisani hokejaškom trilogijom ,,Mighty ducks”, oformili su tim ,,Mighty ducks of Anaheim”, kasnije skraćenog naziva.

 

Od Velike jabuke do Holivuda – sport i metropole u SAD (1)

Poznato je da se sport u SAD doživljava drugačije nego u Evropi. Mnogo veća para se vrti oko stadiona i arena. Od sportske manifestacije se pravi uslužna delatnost – sa hot-dogovima umesto semenki i suncokreta, nagradnim igrama i ostalim atrakcijama za podizanje atmosfere, npr. ,,Kiss cam”. Dobra stvar u svemu tome je bezbednost. Nema tuča huligana, a svaki veliki incident dovodi do rigoroznih sankcija, ostaje duboko urezan u istoriju takmičenja usled naglih zaokreta u politici komisionara.

Ipak, vodi se računa o tradiciji. Franšize koje su osnivane pre Drugog, pa i Prvog Svetskog rata, smeštene u nekom gradu, poprimaju njegov identitet, postaju prepoznatljiv simbol, vezuju generacije predaka.

Rezultati, navijačka baza i tržište utiču na premeštanje, gašenje, javljanje novih franšiza po američkim metropolama. Sve se okreće oko četiri ,,glavne lige” (,,Major leagues”): američki fudbal (NFL), bejzbol (MLB), košarka (NBA) i hokej (NHL). Odbojka, vaterpolo, rukomet i ostali sportovi su na amaterskom nivou. Popularnost (evropskog) fudbala i MLS lige značajno raste, privlačeći pažnju i inostrane publike dolascima određenih legendi Starog kontintenta. Tenis je u centru pažnje prilikom US Open-a.

Retko koji grad sme da se podiči bar jednim klubom u ,,velikoj četvorci”. Spominjaćemo one koji imaju predstavnika u kvartetu ,,glavnih liga”. Obratićemo pažnju i na uspehe fudbalskih klubova, s obrzirom na njegovu popularnost u ostatku sveta.

Istočna obala

Njujork je sportski gospdar među metropolama. Još od 1946. Njujorčani prate timove na četiri fronta. ,,Velika jabuka” prednjači u odnosu na ostale sa 54 titule u svim takmičenjima. Jenkijima duguju najveću zahvalnost, najtrofejnijem bejzbol timu sa 27 Svetskih serija. Karakterističan logo postao je i modni detalj, lako prepoznatljiv. Lokalni rival Metsi uspeli su dva puta da se domognu titule.

Bez Medison Skver Gardena se ne može zamisliti priča o Njujorku – i sportska i kulturna. Uz Kip slobode, Empajer stejt bilding, Tajm skver, među najprepoznatljivijim građevinama. ,,Meka košarke” je dom Niksa i NHL tima Rendžersa. Ako mislite da ste ozbiljna NBA zvezda morate da imate ,,MSG momenat”- fantastičnu partiju predstavljanja njujorškom auditorijumu. Nagledali su se svega kroz 70 godina, ali prstenja nisu. Za tim koji je od osnivanja lige na istom mestu pod istim imenom, dva NBA prstena sa početka 70-ih su premalo. Samo još Spajk Li ne gubi nadu. Netsi su pre četiri godine prešli reku Hadson, iz Nju Džerzija u Bruklin, tako i zvanično omogućili da pod Kipom slobode budu bar po dva tima u svakom takmičenju.

Koplja ukrštaju i Džajantsi i Džetsi u NFL-u. Džajantsi su poput Jenkija i Niksa mnogo uspešniji od suparnika – 8 šampionata, 4 u Superboul eri naspram jednog.

I hokejaši su našli svoje mesto pod suncem. Rendžersi, Ajlendersi i Devilsi su vlasnici ukupno 11 Stenli kupova. NY Red Buls se već dugo takmiči u MLS ligi, dok je NYC FC novopridošlica, uz Patrika Vieru na klupi.

Glavni grad Vašington ne opravdava autoritet na terenima. Redskinsi su se poslednjeg od tri Superboula domogli pre 26 godina, Vizardsi su jedinu NBA titulu osvojili krajem 70-ih, dok su se još zvali Buletsi. Kapitolsi su za četrdeset i tri godine jednom domogli finala konferencije. Nejšnalsi su se pridružili trojcu 2005. usled gašenja Montreal Eksposa. Vrlo neobično je da se neki MLB tim uopšte nastanio u kapitolu, pošto su se Senatorsi jedva održavali, tri puta nicali iz pepela i na kraju morali da se sele u Minesotu i Teksas. Tri divizijske titule u poslednjih pet sezone nagoveštavaju možda bolje dane po bejzbol u Vašingtonu. 

 

Izgleda da u D.C.-ju najbolje ide sportovima na travi. Fudbalski klub D.C. United uvažava najveći ugled u svojoj ligi u odnosu na ostale sugrađanske franšize. Smatraju se prvom dinastijom u kratkoj istoriji MLS-a, četiri titule prvenstva i tri US kupa su prikupljena. Trijumf u finalu CONCACAF Lige šampione 1998. je najveći uspeh američkog klupskog fudbala.

 

Filadejlfija i Boston su istorijski centri SAD, još od vremena kolonija. ,,Bostonskom čajankom” je pokrenut rat za nezavisnost, donošenjem Deklaracije o nezavisnosti u Filadelfiji je završen. Veći je značaj po formiranje nacionalnog identiteta Amerikanaca i od Vašingtona i od Njujorka.

Za 1,5 miliona stanovnika, Filadelfija ima vrlo uspešnu sportsku scenu. Niko ne štrči, ali nije da nemaju čime da se pohvale. Seventisiksersi, Flajersi i Filisi su jednaki sa po dve titule (najskorija: Svetska serija Filisa 2008), Iglsi su na jednoj više.

Sport u Bostonu se može opisati rečju – dinastija. U Njujorku se zna hijerarhija, u Bostonu se klubovi bore za popularnost. Uvek neko pruža vrhunske rezultate. Zato su Bostonci najponosnija, sportski najobrazovanija publika, koja zna da ceni trud, izgaranje i ima isključivo visoke kriterijume. Ili titula ili ništa. Nije ni čudo s obzirom na uspehe.

Seltiksi su najtrofejniji NBA klub sa 17 titula, 8 vezanih tokom 60-ih, što verovatno nikad neće biti oboreno. Uz Nikse su jedini NBA tim koji je tu od osnivanja i nikad nije menjao ni grad ni ime. Finalni susreti sa L.A. Lejkersima su u različitim erama pomagale rastu ili povratku popularnosti NBA lige. Šta reći o Nju Igland Petriostima? Najveća NFL dinastija. Od početka 21. veka, dolaska Bila Beličika na klupu i Tom Brejdija na mesto startnog kvoterbeka, osvojili su pet titula. Pre toga su Petriotsi igrali tek dva finala. Skor od 16-0 u regularnoj sezoni je zlatnim slovima upisan u istoriju. Dok god Brejdi može da stoji, pruža se šansa za još pehara. Vlasnik Petsa Robert Kraft takođe je i vlasnik FK Nju Igland Revolušn, koji sem jednog US kupa i pet izgubljenih finala MLS kupa nema većih rezultata.

Neizbežni su i Red Soksi. Uspeli su 2004. da se trgnu iz sna dugog osamdeset i šest godina i opet postanu relevantni. Doprineli su trofejnim nizovima bostonskih franšiza tokom 2000-ih, sa tri Svetske serije: 2004, 2007. i 2013. godine. Te tri su pridodane onim pet, osvojenim dok su još postojala Rusko, Tursko i Austrougrasko carstvo. U hokeju se prate Bruinsi, član kluba šest timova prvog talasa proširenja NHL-a sa Kanade na SAD. Šest Stenli kupova su u vitrinama, 2011. poslednji.

Za kraj puta po Atlantskoj obali idemo skroz na jug. Majami, Florida. Sunce, palme, plaže, more, zabava. Majami zna da luduje. Blago onom ko postane šampion – proslaviće ga bolje nego u bilo kom gradu.

Najtrofejnija ekipa su Majami Hit, tri NBA prstena u poslendjih 11 godina. Era Dvejna Vejda, dolazak Lebrona Džejmsa i četiri uzastopna finala skrenula su pažnju da postoji i košarkaški tim na Južnoj obali. Do tad su glavni bili Dolfinsi. Do pojave Vejda, Den Marino je važio za najveću sportsku zvezdu iz Majamija. Nažalost, duga karijera jednog od najvećih kvoterbekova u istoriji se završila bez podizanja pehara. Dve vezane titule iz 1972. i 1973. i skupljaju prašinu, nikako da im se nova pridruži. Petriotsi iz 2007. su jurili rekord savršene sezone bez poraza Dolfinsa iz ’72, ali su stali na poslednjem koraku. Delfini su još uvek jedinstveni u istoriji NFL-a u tom poduhvatu.

MLB franšiza Marlinsa su se domogli dve Svetske serije na teži način. Kroz ,,wild card” su se domogli finala 1997. i 2003, oba puta su bili autsajderi, ali su se domogli vrha. Jedino su hokejaši Pantersa bez titule. A i realno, kome je još do leda u Majamiju?

 

 

Da li će Jokić izboriti plej-of ?

Nikola Jokić ima priliku da u tek drugoj sezoni bude predvodnik plej-of tima i  kruniše senzacionalnu sezonu. Veliki upseh i za Džokera i za mlad tim Nagetsa.

Kako se približavamo kraju, svaka pobeda je zlata vredna. Ona ubedljiva protiv Kavalirsa naročito, što za bolji skor, što za samopouzdanje. Negativan skor od 34-37 ne garantuje borbu za neko više mesto, pošto je sedmoplasirani Memfis na 40-31. Ostaje samo  da se izdrži glavom iznad plej-of površine.

Opasnost od davljenja je vidljiva. Blejzersi prete da ih odvuku u dubine draft timova, a ni raspored im ne ide u prilog. Iza njih su dva uzastopna tesna tesna poraza od Roketsa i trijumf nad Kavsima. Slede tri duela sa Pelikansima Kazinsa i Dejvisa, Tanderi dva puta, gostovanja Indijani i Hjustonu, te i direktan duel sa Blejzersima. Sa Majamijem i Šarlotom će biti borbe, sigurni favoriti su samo protiv Dalasa. Uključujući sinoćnu pobedu, potrebno je još pet u narednih 11 da bi imali bar preko 50% šanse za zadržavanje osmog mesta. Dobra stvar je oporavak Vilsona Čendlera i Danila Galinarija, tako da će Denver finiširati u punom sastavu.

Koliko se Denver tu pita, pita se i Portland. Ekipa iz Oregona ima najlakši raspored u konferenciji (48% prosečan procenat pobeda narednih protivnika). Od ozbiljnijih ekipa sastaju se sa Sparsima, Hjustonom i dva puta sa Jutom. Ta činjenica je glavni razlog zbog kog im sajt PlayoffStatus.com  procenjuje veće izglede za ugrabljivanje poslednjeg plej-of mesta. Iako kaskaju za Denverom 1,5 pobedu, šanse su 59% za prelazak.

Ono što im takođe godi jeste uspon forme. Jusuf Nurkić je stigao kao dar sa neba. Rešio se Jokićeve senke, pronašao novu sredinu gde se fenomenalno snašao. Od dolaska u Blejzerse beleži 14,5 poena, 9,7 skokova, 3,7 asistencija, 2,2 blokade, 1,3 ukradene lopte! Daje čvrstinu u odbrani i dubinu u napadu bekovski orijentisanom timu. Demijan Lilard igra na nivou kakvom ga svi znamo i želimo. Posle All Star pauze Portland je zabeležio devet pobeda i pet poraza (7-3 u poslednjih deset), dok je Lilard značajno pojačao nivo igre. Ubacuje 31,2 poena prosečno, uz 49% iz igre i 44% za tri. Izgleda da mu je proradio inat i želja za dokazivanjem.

Prate se u stopu. Nijedan tim nema minimalan broj pobeda u nizu koji bi mu zagarantovao plej-of poziciju. Svaka utakmica će biti na sve ili ništa.

Ostatak Zapada nije ni blizu ugrožavanja osmog mesta. Pelikansi su nezgodan protivnik samo zahvaljujući sposobnostima Kazinsa i Dejvisa, ali očekivanja furiozne serija do gornjeg dela tabele su brzo pala u vodu. Potrebno je tu više uigravanja. Tom Tibodo nije postigao nagli napredak sa Minesotom. Maveriksi su imali nadu, ali ovo prosto nije njihova godina. Formira se novi tim sa novim licima: Harisonom Barnsom, Setom Karijem, Jogijem Ferelom. Dirk je rutinski odradio ovu sezonu, upisao se u klub 30.000 poena.

 

Za pet dana odigraće se utakmica Denver-Portland. Duel Jokića i Nurkića. Majka Melouna i Terija Stotsa. Odigrali su tri meča tokom sezone (2-1 za Portland), četvrti će biti odlučujući.

Istorijski preokret u Teksasu

 

Ako ste ugasili TV i otišli u krevet pri rezultatu 28:3 za Atlantu, propustili ste najveći preokret u istoriji Superboula. Ako ste prvi put gledali NFL utakmicu, bili ste pravi srećnik.

Stiven Gostovski pogađa fild-gol na 9:44 do kraja Superboula i smanjuje na 28:12. Falkonsi u tom trenutku imaju 99.6% šanse za pobedu, za prvi trofej u gotovo pola veka franšize. Lopta ide u ruke MVP-ju Metu Rajanu, predvodniku napada istorijskih brojki. Tek što je drajv počeo, na tačno prvoj četvrtini terena, lajnbeker Nju Iglanda Dontej Hajtauer probija se sa Rajanove desne strane, Frimen pruža slab otpor i kvoterbek Atlante biva sekovan. Posed za Petriotse, poslastica za Brejdija. Pas ka Amendoli – tačdaun! Uspešno pretvaranje za dva poena kompletira senzacionalni Džejms Vajt. 28:20!

Do tog momenta Superboul je bio rešen. Bledi Petriotsi su uveliko prežaljeni, igrači Falkonsa su se verovatno na klupi dogovarali u kom od Hjustonovih klubova će proslaviti noć života. Naširoko kritikovana, neiskusna odbrana, delovala je kao Legion of boom iz najboljih dana. Vrlo motivisano su ušli u meč, pritiskali, obarali Brejdija, presecali pasove, dozvolivši samo jedan fild-gol u prvom poluvremenu. Razjapljene vilice su bile kod svih poznanika NFL-a. Partija na neočekivano vrhunskom nivou. Zaprepašćenost.

Napad Atlante je prštao. Met Rajan, Devonta Frimen, Trevor Kolmen, Tejlor Gabriel, Hulio Džouns su demonstrirali nadmoćnost, onu koja ih prati čitave sezone. Pri rezultatu 28:3 su se osećali kao da mogu zvezde da dodirnu. Najbolji napad lige je imao priliku da postane drugi koji je uspeo da savlada najbolju odbranu u meču za prsten.

Ipak, sve vreme je tinjala u vazduhu ta činjenica zvana Tom Brejdi. Ako neko može da učini nemoguće, on je taj. Dokle god postoji teorija, Brejdi i Beličik će je pretvoriti u praksu.

I pored prednosti od 28:20, ništa nije sigurno. Falkonsima je preko potreban pogodak, bilo kakav. Krenulo je u dobrom smeru, sve do 23 jarda do end zone. Defanzivni linijaš Petsa je probio zid oko Rajana i srušio ga 40 jardi, na šta se dodala kazna napadu za držanje, ukupno 33 jarda u trećem daunu. Obećana zemlja je miljama daleko.

Brejdi i njegovi saborci ne propuštaju ovakve prilike. Izjednačenje donose ponovo Vajt i Amendola. Produžeci! Prvi produžeci u Superboulu.

Bacanjem novčića je Petsima dodeljena lopta. Kreću pasovi. Amendola, Hogan, Edelman, Vajt. Benetu je dva puta falilo da stavi tačku. No, to je pošlo za rukom Džejmsu Vajtu, provukao se tik preko crte. Petriotsi osvajaju peti prsten! Trofej Vinsa Lombardija odlazi u Boston drugi put u tri godine.

Konfete lete, Tomova Žizel skače od sreće u loži, a Legeret Blant kleči pored uplakanog Brejdija i poručuje mu: ,,Ti si j****o najveći!”

I jeste. Tom Brejdi je postao najbolji kvoterbek koji je uzeo jajastu loptu u ruke. Velikom Džou Montani ostaje skor  4-0 u finalima, ali naišao je bolji. Od rušenja Sent Luis ,,Najvećeg šoua na travi” Remsa do sada, Brejdi je čovek čija se karijera temelji na neverici, iznenađenjima, omalovažavanju. Nakon ,,Deflate gate” afere, suspenzije, propuštene četiri utakmice, zapušio je usta svakom skeptiku. Oborio je rekord sa neverovatnih 466 bačenih jardi i 46 kompletiranih pasova u NFL finalu.

Nejaka odbrana Falkonsa se raspala potpuno. Met Rajan je nastavio crni niz MVP-jeva koji sutradan nisu opravdali to zvanje pobedom u utakmici nad utakmicama. Kletva nad gradom Atlantom još stoji.

Vredi spomenuti Brejdijeve sairgače, pre svih sprektakularnog Džejmsa Vajta. Ruki raning bek je bio svuda po terenu i radio sve po potrebi. Iz 20 kontakata sa loptom, osvojio je 139 jadi, postigao 3 tačdauna, prva pratilja MVP-ja finala. Jednom utakmicom je dovoljno uradio da može da se penzioniše. Tu su naravno i vazda pouzdani risiveri Amendola i Edelman, Brejdijevi ljubimci, zatim Benet i Hogan, kao i sjajna odbrana, pod okriljem najvećeg trenera u NFL-u svih vremena – Bilom Beličikom. Šta bi bilo tek da je Gronkovski bio u igri?

Postoje oni ,,gde sam bio u tom trenutku” događaji, kada svedočite istoriji, nečemu prvom i neviđenom. Pamtiće se strašno prvo poluvreme Atlante, neviđena hvatanja Hulia Džounsa i Džulijana Edelmana, rešenost Petriotsa, herojski kraj. Upamtiće se najbolji Superboul ikada.

 

 

All Star, Gurović i Partizanov prvenac – Jadranska liga 2006/07.

Da li se ponekad osećate kao dinosaurus kada shvatite da je Jadranska liga nekada bila bojno polje klubova poput Hemofarma iz Vršca ili Bosne iz Sarajeva, kojih danas više nema? Skidamo kapu uspesima Mega Leksa, zadivljeni mladim talentima, ali škola FMP-a je sredinom prošle decenije gospodarila Evropom. Štaviše, prognoziralo se da će Dragan Labović jednog dana postati nova zvezda u sazvežđu srpske košarke. Ovako je to izgledalo pre tačno deset godina…

U novu sezonu sa novim sponzrom. Umesto Goodyear-a, Nova ljubljanska banka potpisala je ugovor sa Jadranskom ligom, nakon čega je promenjeno ime u NLB liga. Četrnaest klubova ju je činilo: četiri srpska (FMP, Hemofarm, Partizan, Crvena zvezda), isto toliko hrvatskih (Zagreb, Zadar, Cibona, Split), tri slovenačka (Geoplin Slovan, Union Olimpija, Helios Domžale). Sarajevska Bosna i Široki su predstavljali Bosnu i Hercegovinu, a Budućnost je bila jedini klub iz Crne Gore.

Screenshot_1

Vukoičić i Labović

Značaj prve regionalne košarkaške lige u evropskim okvirima nije bio kao današnji. Uopšte nije vodila u Evroligu. Isključivo prvaci domaćih takmičenja su učestvovali u Evroligi, dok se putem NLB-a obezbeđivalo učešće u ULEB kupu za dva tima sigurno i trećeg preko kvalifikacija. Od predstavnika Ex-Yu košarke, Partizan, Cibona i Olimpija su kao šampioni državnih takmičenja igrali u Evroligi, a trećim vezanim nastupanjem Crvene zvezde, Hemofarma i FMP-a, Srbija je imala i najbroniju ekspediciju u ULEB kupu.

Dominacija srpskih klubova je bila očigledna. ,,Velika četvorka” je prerthodne dve sezone bila učesnik fajnal-fora, samo se redosled menjao.

FMP je sa dve titule u tri sezone (još kao Refleks) spremao novi tim sa mladim nosiocima igre. Klub su  napustili za vreme pauze Mile Ilić (Nju Džersi), Marko Marinović (Đirona), Nemanja Aleksandrov (Crvena zvezda), Duško Savanović (Uniks), a kapiten Branko Jorović se posle nepoloženih medicinskih testova u Đironi vratio u Železnik. Jorović, zatim nesuđeni reprezentativci Erceg i Cvetković, Krstović i Rašić, uz centre Samardžiskog, Todorovića i Pantića su predstavljali osnovu tima. Tog leta su iz čačanskog Borca dovedeni kadetski i juniorski prvaci Evrope – Miloš Teodosić i Dragan Labović. Sve njih vodi 33-godišnjak Vlada Vukoičić.

Screenshot_5

Predrag Šuput i Dušan Kecman

Partizan je uveliko bio višestruki prvak domaćeg prvenstva, ali nikako nije mogao da se domogne vrha Jadranske lige. Hemofarm i FMP su ga sprečavali u tome. Duško Vujošević  je imao na raspolaganju mešavinu mladosti i iskustva. Rupu na mestu Dejana Milojevića popunio je Predrag Drobnjak, najplaćeniji igrač Evrope u tom momentu, Kecman se vratio posle lutanja po Evropi, Vontigo Kamings je ostao i drugu sezonu među crno-belima, Petar Božić je u svojoj trećoj postao novi kapiten. Ostatak tima činili su talenti sa tek dvadeset i jednom ili mlađi: Nikola Peković, Novica Veličković, Kosta Perović, Milenko Tepić, Uroš Tripković, Luka Bogdanović, Boris Bakić, Dejan Borovnjak, Marko Đurković. Od njih se sem trofeja očekivalo da postanu oslonac reprezentacije, ozbiljne evropske, pa i NBA zvezde. Neki su u tome i uspeli.

Crvena zvezda sa reprezantivnim selektorom Draganom Šakotom imala je jak tim. Pre svih, Milan Gurović u punoj snazi, okružen Popovićem, Antićem, Radivojevićem, Dragićevićem, Vitkovcem, Mišanovićem. Tri velika pojačanja su bili Bili Tomas, Antonio Burks i Nemanja Aleksandrov. Aleksandrov je već tada imao ogromne probleme sa povredama zbog kojih dve godine nije uspevao da igra, očekivao se veliki povratak megatalenta. Klub su napustili Jeretin, Bjelica, Raičević, Dragojlovič, kao i Amerikanci O’Benon i Henderson. Crveno-beli su ušli sa velikom motivacijom pošto su 2005/06. igrali četvrtfinale ULEB kupa, osvojili Kup Radivoja Koraća i igrali u finalu domaće lige.

Verovali ili ne, Jadranska liga je organizovala All Star utakmicu. Prva utakmica zvezda regiona odigrana je 27. decembra 2006. u ljubljanskom Tivoliju, između Istoka i Zapada. Gurović je očekivano bio prvi po glasovima (44 713), Marko Milić iz Olimpije ga je sledio (42 456), trećeplasirani je bio Drobnjak (30 927). Prema glasovima novinara, epitet najperspektivnijeg poneo je Kosta Perović, ispred Micova i Ercega. Drobnjak, Perović, Tripković i Gečevski su zbog povreda bili sprečeni, tako da su ovo bili sastavi oba tima:

Prva petorka Istoka: Saša Vasiljević  (Bosna), Goran Jeretin (Budućnost), Milan Gurović, Petar Popović (Crvena zvezda), Zoran Erceg (FMP); Klupa: Aleksandar Rašić (FMP), Nebojša Joksimović, Predrag Šuput (Hemofarm), Edin Bačvić (Bosna), Ivan Opačak (Široki), Milenko Tepić, Nikola Peković (Partizan); Trener: Vlada Vukoičić (FMP), Pomoćni trener: Dejan Radonjić (Budućnost)

Prva petorka Zapada:Davor Kus, Brent Rajt (Cibona) Temu Raniko, Marko Milić, Marko Markoišvili (Olimpija); Klupa: Smiljan Pavič, Robert Troha (Helios), Karl Ingliš (Zadar), Kristofer Voren (Cibona), Miloš Paravinja, Emir Preldžić (Slovan), Ante Tomić, Dvejn Brojls (Zagreb); Trener: Dražen Anžulović (Cibona).

http://sportnet.rtl.hr/photos/orig/320/01/0000000000320016.jpg

Karl Ingliš

Zapad je trijumfovao sa 134:118, za MVP-a duela proglašen je Karl Ingliš sa svojih 29 poena, dva skoka i tri asistencije za dvadeset i četiri minuta. Davor Kus je pogodio 5 od 5 trojki za Zapad. U redovima Istoka tandem Zvezde Popović-Gurović je ubacio 32 poena (Popović 17, Gurović 15).

U takmičenju u brzom šutiranju trojki trijumfovao je Finac Temu Raniko, a u zakucavanjima Miha Zupan iz Olimpije, u konkurenciji Krstovića, Ingliša, Rudeža…

Nakon te godine, ova svetkovina se ponovila samo još naredne godine.

Došao je na red i fajnal-for, prvi put u formi plej-ofa. FMP je kao prvi išao na Hemofarm, drugi par su činili Cibona i Partizan. Tim iz Železnika je prošao sa 2:0 posle dve vrlo neizvesne utakmice. Cibosi su poveli protiv Partizana, međutim, usledio je preokret i treći plasman crno-belih u finale.

Prvi duel finala završen je sa 85:83 za Partizan (Kamings 26 poena, 4 asistencije). Drugi susret u Pioniru je prošao bez većih tenzija po navijače Partizana, FMP je savladan 94:82, ukupno 2:0. Strelce je predvodio Tripković sa 22 poena. Prva regionalna titula pod Vujoševićem je konačno osvojena.

Zoran Erceg je ubacivao po 19 i 20 poena u finalnim utakmicama, te je odlučeno da sa Kamingsom podeli zvanje MVP fajnal-fora. Najbolji strelac i najkorisniji igrač te sezone bio je Milan Gurović, prosečno beležeći neverovatnih 28.6 poena. Još uvek stoji njegov rekord od 45 poena, sasutih FMP-u u prvom kolu 30. septembra.

Aktuelno je 20. kolo ABA lige – evo kakvi su bili rezultati 20. kola NLB lige u sezoni 2006/07:

Bosna – Slovan 90:72

Zagreb – Budućnost  88:97

Partizan – FMP 100:89

Split – Široki  70:83

Crvena zvezda – Zadar 108:90

Helios – Hemofarm 78:88

Olimpija – Cibona 91:69

 

Top 5 ‚‚američkih kolonija” u Evroligi

Koliko čudno zvuči podatak da je jedan Dominik Vilkins bio šampion Evrope sa Panatinaikosom pre tačno 20 godina? Ili da je bivši NBA MVP Bob MekAdu takođe krstario terenima Starog kontinenta? Ne tako davno, tokom lok-auta Alen Ajverson je nastupao za Bešiktaš. Amarija Stodemajera trenutno možete pratiti u Evrokupu, gde nosi dres Hapoela iz Jerusalima.

Nekada je imati Amerikanca u ekipi bilo prestiž. Danas – nužno zlo.

Neretko prosečne ekipe prosečnih liga u sastavu imaju po dva-tri Amerikanca. Mornar iz Bara ih ima štaviše četiri. Dok NBA uzima ono najbolje iz Evrope, sav američki igrački škart trbuhom za ugovorom nalazi šansu pre svega u Evropi ili Kini. Kako i zašto do toga dolazi je već tema za neki drugi tekst.

U ovoj sezoni je 66 Amerikanaca odigralo bar jednu utakmicu Evrolige. To mu dođe četvorica po ekipi. Imate primere Galatasaraja sa ozbiljnim imenima na papiru, pa se nalazi u ozbiljnoj krizi. Jedini lošiji skor od njih ima Uniks Kita Lengforda, koji sam vuče tim kako zna i ume. Da nije njega, pitanje je da li bi i te tri pobede izvojevali.

Baskonija, s druge strane, ima samo dva severnoamerička igrača i četvrtoplasirana je na tebeli.

Ovo su po mom mišljenju pet klubova sa najboljim skupovima Amerikanaca. Uzima se u obzir brojnost, doprinos rezultatima, pa i sama imena.

5. Makabi Tel Aviv

 

Endru Gaudlok: 16.1 p., 53% za dva, 42% za 3, 3.5 asist.Soni Vims: 13 p., 62% šut za dva, 30% šut za 3, 4 asist., 3.4 sk., 0.9 u. l.Devin Smit: 12.5 p., 49% za dva, 40% za 3, 5.9 sk.Viktor Rud: 5.9 p., 3.7 sk., 0.8 u.l.;    Di Džej Sili: 8.8 p., 45% za 3, 3.1 asist.Kolton Ajverson: 9.3 p., 5.1 sk.

sonny-weems-maccabi-fox-tel-aviv-eb16

,,Ponos Izraela” je poznat kao američki tim u Evropi od vajkada. Tradicionalno bar pola sastava čine Ameri. Ove sezone nešto ne štima. Grupa stranaca postiže 65.5 od 79.5 poena Makabiju. Od ukupnog indeksa korisnosti od 84, njihovih je 68 indeksnih poena. Uprkos tome, sa skorom 5-7 trenutno su ispod plej-of crte. Na sve to se nadovezuju ponovne smene trenera. Ponižavanje od strane Crvene zvezde je prikaz raštimanosti sastava. Jedino su u vrhu po broju izgubljenih lopti po meču- 14.6. Isti taj Makabi je u najboljim izdanjima nanizao pobede nad Fenerbahčeom kod kuće, Uniksom i Olimpijakosom u gostima. Ukoliko konsoliduje redove, izraelski tim je sigurni učesnik plej-ofa.

4. CSKA

Kajl Hajns: 7.9 p., 4 sk., 0.8 u. l.; Kori Higins: 10.8 p., 53.7% za dva, 46% za tri, 1.1 u.l.; Eron Džekson 9.2 p., 54.5% za 3., 2.7 asist.; Džejms Ogustin 5.5 p., 3.9 sk. 

kyle-hines-cska-moscow-eb16

Četverac Moskovljana zauzima bolji plasman, pre svega zbog mesta na tabeli. Centar Kajl Hajns je najbolji defanzivac takmičenja, uz to je odličan skakač za svoj nedostatak visine. Eron Džekson, kao startni plej, može da se pohvali da mu je Teodosić zamena (mada se zna ko je glavni plejmejker), a Kori Higins i Džejms Ogustin su pouzdane opcije najefikasnijeg napada. Možda bi u nekom drugom timu imali veće brojke i minutažu, ali biti deo šampionskog sastava i lidera na tabeli sa tek jednim porazom je i te kako impresivno.

3. Darušafaka

Bred Vonamejker: 14.2 p., 4.4 asist., 2.1 sk., 1.4 u.l.; Vil Klajburn:  13.2 p., 4.2 sk.; Džejms Anderson: 10.9 p., 3.1 sk.; Skoti Vilbekin: 9.5 p., 3.8 asist., 1.6 u.l.; Markus Sloter: 4.7 p., 2.9 sk.; Luk Harangodi 3.6 p.

darussafaka-dogus-istanbul-celebrates-eb16

Prokletstvo turskih klubova je previše novca, a premalo domaćeg talenta. Darušafaka je tipičan primer. Ameri uz Letonca Bertansa i Francuza Moermana nekako održavaju tim na površini. Ako ne oni, onda Ender Arslan, Birkan Batuk, Semih Erden, Oguz Savaš… Odlično su počeli sa 5-2, da bi sledila serija poraza do 6-6.

Bred Vonamejker je lider ovog tima, kompletan all-around igrač. Saradnik na bekovskim pozicijama mu je Skoti Vilbekin – sjajan odbrambeni tandem. Vilu Klajburnu je više fah napad. Radi se o kvalitetnom poenteru, dobrom u šutu, prodoru i tranziciji. Uloga Luka Harangodija jeste snažna ,,streč” četvorka, dok je Markus Sloter zadužen za defanzivu. Nažalost, Sloter će zbog povrede biti prinuđen da odsustvuje sa terena bar šest nedelja.

 

 

2. Panatinaikos

Kej Si Rivers: 11.3 p., 51% za dva, 41.8% za tri; Kris Singlton: 11.3 p., 5.7 sk., 1.3 u.l., 1.3 bl.; Demetris Nikols: 7.1 p., 3.7 sk.; Džejms Feldin: 7.6 p., 42.2% za 3; Keni Gabriel: 6 p., 2 sk., Majk Džejms: 6.5 p. 

kc-rivers-panathinaikos-superfoods-athens-eb16

Odbrana je zaštitni znak PAO-a tokom sezone. U samom vrhu su po broju protivničkih poena(#4- 76 p.) i procenata šuta za dva (#2- 42.5%). Verovali ili ne, Panatinaikos lupa najviše rampi po meču, skoro četiri. Svi do jednog su odlične atlete, sposobni za defanzivne zadatke. To ih je dovela do 7 pobeda i 5 poraza. Utisak umanjuje teška povreda Džejmsa Gista, koji je bio jedan od nosilaca tima na obe strane terena.

U napadu ne cvetaju ruže, postižu tek 79.2 poena. Ističu se Rivers i šuter Feldin, Singlton, iako centar, takođe voli šut spolja.

Balans snaga daju sjajni Kalates i Bururis, te Focis i Papas, tako da postoji izjednačen uticaj na igru i stranaca i domaćih igrača. Ćavi Paskval je svojim dolaksom učinio da Atinjani napreduju naglo sa solidnog na nivo respektabilnog tima.

1. Anadolu Efes

Derik Braun: 13.3 p., 54.5% za dva, 6.9 sk., 3.2 asist., 1 u.l., 1 bl.; Dešon Tomas: 10.3 p., 50% za dva; Brajant Danston 9.9 p., 6.2 sk. 1 bl.; Tajler Hanikat 9.9 p., 8 sk., 1.2 u.l. 1.2 bl.; Brajs Koton 8 p., 1.4 asist.

derrick-brown-anadolu-efes-istanbul-eb16

 

Dominacija ispod obruča. Nema onog ko će ih nadskakati. Atletski najjači frontkort u Evropi.

Tim Velimira Perasovića ubacuje prosečno 85.7 poena po duelu (#3), od čega 51 dolazi iz ruku ove petorke. Derik Braun je sa svojim partijama kandidat za All-Euroleague petorku. Brajant Danston, višestruko nagrađivani defanzivac, brine se za zaštitu obruča, dok sa klupe Dešon Tomas donosi 10.3 poena uz visoke procente šuta. Krilo Hanikat je trenutno u top 5 skakača lige.

Vrlo lako se i Džejson Grejndžer može ubaciti u ovo društvo sa oko 9 poena. Problem je što je rođen u Montevideu, samim tim ima urugvajsko državljanstvo. Mada, budimo realni…

Odluka je bila zaista teška. Foto-finiš. Razlog zbog koga su bolje plasirani od Panatinaikosa je veća neophodnost američkih igrača. Ima PAO bolji skor, ali tek za jednu pobedu. Atinjani već imaju vro dobre neameričke igrače. Efes ima ekvivalente po doprinosu Kalatesa i Burusisa u Ertelu i Osmanu, a dalje? Balbaj? Omić? Teško.

 

Don Nelson – Nekrunisani reformator košarke

Prilikom svake rasprave, upoređivanja, rangiranja karijera igrača i trenera, polazi se od toga koliko je prstenja osvojio. Po toj logici bi prvih osam mesta pripadalo Seltiksima iz 60-ih, a deveti bi bio Robert Ori. Džabar i Džordan bi sa ,,samo” šest titula kompletirali prvih jedanaest. Iz te gonlumske težnje za prstenom se upravo i javljaju supertimovi kao naizgled lakši put do zacementiranja mesta među najvećima. Nije sve u tome.

Čak Dejli i Erik Spolstra imaju isti broj prstenja, s tim što je prvi izgradio ,,Bad Boy” Pistonse i vodio prvi ,,Dream team”, a drugom je upala sekira u med dolaskom Lebrona i Boša. Ima nešto i u ideji, viziji, radu, koraku napred, probijanju barijera i širenju vidika.

Koncept ,,smal ball”, ,,bezpozicione košarke”, ,,point forward” igrača se smatra novotarijom. Gde to ima da krilo od 211 cm prevodi loptu? Nije njegovo da deli pasove! Čemu onda služi plej?! Što ne spusti loptu centru? Kakva je to utakmica sa 250 poena?! – negodovali bi stariji ljubitelji košarke, naročito evropske, ne znajući da je do tih promena dolazilo u periodu kada su upravo oni počeli da je prate. Sve zahvaljujući Donu Nelsonu.

Igračka karijera bila je vrlo uspešna. Nakon prvih nekoliko sezona u Čikago Zefirsima, sledili su Lejkersi, pa najveći rival Seltiksi. Ostavio je dubok trag i značajno doprineo održavanju trofejne dinastije Seltiksa, pošto je za vreme njegovog boravka već bila u zalasku. Za 11 godina u Bostonu, osvojio je 5 titula. Najslađa je verovatno ona iz ’69, zato što je u sedmoj utakmici finala postigao neverovatan pogodak protiv svog bivšeg tima.

Biti ,,šesti igrač” i redovno postizati prosečno 10 poena po utakmici u najvećoj NBA dinastiji ikada, nije mala stvar. Kako je Bil Rasel otišao u penziju, mislilo se da će još mnogo vode proteći rekom Čarls dok se Kelti opet vrate na presto. Međutim, Nelson je sa Džonom Havličekom, Dejvom Kovensom i Džo Džo Vajtom trijumfovao u još dva finala i tako je održan kontinuitet titula u međuperiodu između Rasela i Birda. U znak zahvalnosti i poštovanja, Seltiksi su povukli njegov broj 19 iz upotrebe.

1022-don-nelson-bucks-300

Da bi se stiglo do velikog uspeha, neophodno je imati sreće i biti na pravom mestu u pravo vreme. Tako se desilo i sa Donom. Trenerski posao mu nije bio ni na kraj pameti, želeo je da postane košarkaški sudija. Oprobao se tokom letnje lige, svidelo mu se, i mislio je da će uspeti u tome. Sve dok nije usledio poziv Milvoki Baksa koji su ga želeli kao pomoćnog trenera Leriju Kastelu. Da je znao da će već posle osamnaest utakmica postati glavni trener, možda ne bi prihvatio. Pogotovo jer su Baksi u tom trenutku imali skor 3 – 15. Očekivano je sumnjao u sebe, da li je spreman, podoban da bude alfa i omega NBA tima. Uprava mu je pružila podršku i imala puno poverenje, stoga je stisnuo zube i prihvatio izazov.

Bilo je potrebno nekoliko sezona traganja, uigravanja, trejdova, dobrih pikova da bi se došlo do pravog bleska. Početkom 80-ih, Nelson ubire plodove svoga rada. Sedam sezona zaredom Baksi su bili prvaci divizije, prelazivši cifru od 50 pobeda. U plej-ofu se stizalo do tri finala konferencije, nažalost, nije moglo dalje od Irvingovih Siksersa i Birdovih Seltiksa. Imali su tu nesreću da igraju protiv nekih od najboljih sastava svih vremena. Uspevali su čak da ih i izbace iz plej-ofa, ali nikad oba iste godine.

Vreme u Milvokiju je značajno zato što se tada prvi put spominje pojam ,,point forwarda”, tj. krila kao organizatora igre. Nelson je objasnio kako je došao na tu ideju: ,,Imali smo tim pun plejmejkera i bekova sa dobrim šutem, a kada organizujete napad nemate priliku da šutirate. Pošto imate igrača koji nije toliko darovit šuter, i igra na drugoj poziciji, onda možete da pokrećete napad oko njega i načinite šutere poenterima. Bekovi nam svakako nisu imali dobru kontrolu lopte, tako da je krilo moglo slobodno da bude plejmejker.” 

Sidni Monkrif

Sidni Monkrif

To krilo je u početku bio Markis Džonson (201 cm), kasnije je uloga dodeljena Polu Presiju (196 cm). Bekovsku liniju su činili Sidni Monkrif (među najpotcenjenijim igračima svoje generacije), Riki Pirs i Kreg Hodžes.

Sledio je novi angažman nakon godinu dana pauze. Golden Stejt Voriorsi su sezonu pre Donovog dolaska bili pretposlednji na Zapadu sa 20 pobeda. Prva sezona sa Donom: 43 – 39, druga runda plej-ofa. RUN-TMC era je počela. Tim Hardavej, Mič Ričmond i Kris Malin predvodili su najuzbudljiviji, najlepršaviji i najefikasniji napad tog doba. ,,Run-&-gun” šou je viđen iz večeri u veče. Prva utakmica sezone 90/91, pobeda i rekord. Golden Stejt-Denver: 163 : 159, najviše poena ikada na jednoj regularnoj utakmici.

Hardavej, Malin i Ričmond- RUN TMC

Hardavej, Malin, Ričmond- Run TMC

Don ovde uvodi tzv. ,,small ball” (a.k.a. ,,Nellie ball”),  petorku bez klasičnog centra. Motom ,,Napad je najbolja obrana”, tri beka i improvizovani centri od jedva dva metra jurcali su s kraja na kraj terena svaku utakmicu, celu utakmcu.

Sve što je lepo kratko traje, tako i RUN TMC. Ričmond biva trejdovan u Kingse tokom novebra ’91, nakon čega ništa nije bilo isto. Od tima koji je pokazao da se brzom košarkom može daleko stići, u naredne tri sezone su ili propuštali plej-of ili ispadali u prvoj rundi.

Epizodna godina u Njujorku se nije uspešno završila. Dalas Maveriksi su bili naredna destinacija.

nelson_youngmavs

Novicki i Neš

 U Teksasu je oformio tim oko dva mlada internacionalca, Dirka Novickog i Stiva Neša. Nije krenulo kako se namerilo. Trideset i sedam pobeda u dve sezone. Treće četrdeset. Četvrte 53 i druga runda doigravanja. Dalas je postao ozbiljna sila, predvođen Ol-star triom Novicki-Neš-Finli. Koncept ,,small balla” je i ovde primenjivan, slanjem Dirka na poziciju centra i širenjem terena njegovim šutevima spolja. Stiv Neš je jedva dočekao priliku da vodi tim u kom će pokazati svoj pregled igre i umeće kontrole tempa. Svi ljubitelji košarke se nostalgično sećaju ovog sastava Maveriksa. Misija u klubu Marka Kjubana završena je 2006. kada je kao generalni menadžer Mavsa stigao do finala u kom su bili potpuni favoriti. Dva trijumfa su ih delili do prve titule u istoji franšize, ali je Majami imao Dvejna Vejda.

Poslednje poglavlje, sigurno i najveće čudo, desilo se u Oklendu. Nagovorio ga je upravo bivši igrač Kris Malin, tadašnji generalni menadžer Golden Stejta. Ista situacija kao i prvom mandatu. Isti i moto. Nova lica. Beron Dejvis, Stiven Džekson, Met Barns, Džejson Ričardson. Ekipa sa, da kažemo, vrlo specifičnim likovima. Malo je onih koji bi se drznuli da ih vode.

Voriorsi u trci za plej-of dobijaju poslednjih deset duela i plasiraju se. Osmoplasirani idu ni na kog drugog nego na Dalas. Maveriksi sa Novickim kao MVP-em i 67 pobeda su prvi favorit za titulu, tako da su Voriorsi smatrani predjelom. Ispalo je da su se zagrcnuli. Golden Stejt uspeva da u šest utakmica izbaci Dalas i priredi jedno od najvećih iznenađenja u istoriji NBA doigravanja. Nelson je opet uspeo da savlada bivši tim, kao nekada Lejkerse.  Juta Džez ih je izbacila u drugoj rundi, no taj poraz nije ukaljao poduhvat Ratnika.

Završna godina donela je i najveće dostignuće. Minesota je savladana sedmog aprila 2010. što je 1 333. put u karijeri Dona- postao je broj jedan. Trener sa najviše pobeda u NBA.

Primljen je dve godine kasnije u Kuću slavnih i to sa 3 zvanja Trenera godine i zlatom sa Svetskog prvenstva ’94, kada je vodio tzv. ,,Dream Team 2″.

Značaj Dona Nelsona u razvoju košarke prevazilazi nivo prstenja. Koji god tim da je vodio, viđen je napredak. Znao je vešto da iskoristi ono čime raspolaže, izvlačivši maksimalan potencijal igrača. Takođe je imao hrabrosti za nekonvencionalna, atipična rešenja, što se vratilo pobedama.

ABA liga- kako je šarena lopta izmenila košarku

Rat između Evrolige i FIBA opet je podelio Evropu kao pre 15 godina. S tim što će se sad znati ko je pravi šampion ,,Starog kontinenta”, zahvaljujući Evroliginim ,,zaključavanjima” elitnih klubova. FIBA je ucenjivanjima nacionalnih saveza uspela da obezbedi dovoljan broj klubova i spasi se, no pitanje je koliko će to trajati. Na drugoj strani, Evroliga je promenila format takmičenja, ponudivši nesto novo. Teško da će ista pozitivno proisteći iz ovog raskola.

Evropljani nisu izmislili toplu vodu sto se toga tiče. Dve paralelne profesionalne lige su postojale i u kolevci košarke.

American Basketball League (ABA) počela je stidljivo, amaterski davne 1967. i za 9 sezona trajanja uvela je mnoge novine u svet igre pod obručima. Ljubitelji košarke su se u to doba podelili u dva tabora, baš kao i američko društvo. NBA je važio za oličenje tradicije, podsmehivajući se idejama ABA, košarkaškoj ,,hipi komuni”. Ti koji su se rugali su oberučke prihvatili, pre ili kasnije, sve ono sto je ABA činilo drugačijim i prepoznatljivim.

Svaki početak je težak. Prvi kancelar Džordž Majkan, legenda Mineapolis/Los Anđeles Lejkersa muke je mučio sa stanjem dvorana i posetom. Neretko se desavalo da više ljudi bude na parketu sa sve rezervama i zapisničkim stolom, nego na tribinama. Čak bi se moglo reći da danas neki prosečan tim Prve sprske lige ima veću posetu. Vrbovan je Muhamed Ali jednom prilikom da učestvuje u četiri egzibiociona meča protiv lokalnih izazivača. Pre utakmice je došlo blizu 9 hiljada ljudi samo zbog njega. Nakon Alija ih je ostalo 500.

Uslovi su tek bili problem. Igralo se po srednjoškolskim salama i hangarima sa neravnim, klizavim parketom, krovom koji prokišnjava, odvaljenim tablama.

Kad već nisu bili ista klasa kao NBA, jedino što su imali da ponude jeste imidž.

Od prvog podbacivanja uvedena je revolucionarnu komponentu- linija za tri poena! Ko zna kako bi se neke utakmice završile, da li bi istorija košarke bila drugačija, gde bi bili danas Redži Miler, Robert Ori, Rej Alen, Stef Kari, Dražen Petrovic, Sale Đorđević, Peđa Stojaković i mnogi drugi…? Skoro pedeset godina nakon prve ABA utakmice i 37 od uvođenja u NBA, savremenici smo evolucije napada, težnji ka maksimalnoj širini, prostoru, petorki sa 4 šutera, centara mekih ruku, zlatne ere po bekove. Upravo onoga sto se zamislilo, pružanja šanse nižim igračima da pokažu šta znaju.

 

Zaštitni znak predstavljala je šarena crveno-belo-plava lopta. Sve ono što je trebalo sa terena da se nudi publici: kreativnost, lepršavost, sloboda. Mišljenja unutar uprave su očekivano bila podeljena. Tvrdilo se da odvlači pažnju sa same igre, da joj jedino pravo mesto u cirkuskim tačkama sa fokama, kako je klizava… Sve to kao da ispari kada vidite savršenu rotaciju i prelivanje boja, dok lopta leti ka košu.

Igrači su potpuno iskoristili ove pojedinosti. Svako je mogao da izrazi svoju ličnost na terenu i van njega. Pravi ulični basket.  Ništa čudno nije bilo videti da se kontra-napadi sa dva-na-jedan situacijom završavaju trojkama. U NBA sigurno ne biste videli duel sa prosečno 15-20 zakucavanja, alej-upovima i pasevima iza leđa. Ko je lud da lupa glavu sa akcijama, kretnjama, taktikama? Znalo se: Ako si sam-šutiraj, kucaj, šta god, ali samo nek je sa stilom. Nije bilo bitno koliko je potez košarkašči ispravan, nego samo rezultat toga.

Šou na terenu prenosio se i oko njega. Lik sa najvećom afro frizurom je bio najveća faca. Puštali su se zulufi, nosile zvonarice, zlatni lanci, svetle košulje…

 

Arograntni puritanci iz NBA nisu ozbilljno shvatali konkurenciju. Za njih su te utakmice bile mlake, bez kontakta, neozbiljne. U kritikama je prednjačio alfa i omega Boston Seltiksa, Red Ojerbah sa zamerkama da se ta liga ne odvija u velikim gradovima i nema dovoljno kvalitetnih igrača.

U cilju pojačavanja igračkog kadra, ABA se odlučio za draftovanje pre svršenih studija. Time bi se sprečilo da im rival pokupi sve što valja. Danas je recimo potpuno normalno da esktra talenti već posle srednje škole ili prve godine koledža krenu putem NBA. Iako je na ovom polju NBA franšiza probila led `62., prvi igrać pridošao direktno iz srednjoškolskih klupa bio je Mozes Meloun. Izabran je u 3. rundi `74. godine od strane Juta Starsa. Godinu dana kasnije će NBA draftovati Derila Dokinsa i Bila Vilugbija. Pravi bum nastaje sredinom devedesetih. Utrkivali su se u odabiru mlađeg, a talentovanijeg. Ti pikovi su često postajali Kvame Braun, Edi Kari, Sebastijan Telfeir, Džonatan Bender. Mada, neki mladići su napravili sasvim solidne karijere: Kevin Garnet, Kobi Brajant, Trejsi MekGrejdi, Lebron Džejms, Dvajt Hauard, Amari Stodemajer, Džej Ar Smit, Al Džeferson, Tajson Ćendler, Monta Elis…

 

Preplaćivanje igrača dovelo je veliki broj klubova do bankrota. Liga je posle devet sezona bila osuđena na gašenje. Jedino rešenje bilo je spajanje sa NBA. Do toga je i došlo, s tim što je samo 4 franšize postalo deo NBA karavana. Poslednji dar jesu upravo klubovi i igrači, koji su učinili američku i svetsku košarku još bogatijom.

Četiri tima koji su i dan-danas prisutni su Indijana Pejsersi, Nju Džersi (Bruklin) Netsi, Denver Nagetsi i San Antonio Sparsi. Indijana je sredinom devedesetih bila jedan od najboljih timova Istoka, uz velike uspone i još veće padove sredinom 2000-ih i početkom 2010-ih, Denver je prvi osmoplasirani tim koji je izbacio prvoplasiranog u plej ofu, Netsi su važili za silu na Istoku početkom milenijuma, a Sparsi su, pa, najuspešnija organizacija u poslednjih 17 godina.

Što se tiče članova ,,Kuće slavnih”, ABA ih ima četrnaest, trojica su i u klubu ,,50 najboljih svih vremena“. Najveća legenda potekla iz ABA je svakako ,,Dr” Džulius Irving, čovek koji je od zakucavanja napravio umetnost, ambasador lige, selebriti, svima omiljen, jednom rečju- ikona. Irvingov saigrač u šampionskom timu Filadelfije `83. godine Mozes Meloun je postao jedan od najboljih centara svih vremena. Džordž ,,Ice man” Gervin, najelegantiji strelac svoje generacije sa nezaustavljivim ,,finger roll”-om. Dejvid Tompson je među najeksplozivnijim i najatletskijim bekovima svih vremena. Valjalo bi spomenuti i Spensera Hejvuda i Artisa Gilmora. 

 

Svi koji kažu kako je NBA postao cirkus, zahvalite ABA ligi. Brza i tečna igra je učinila košarku pristupačnijom publici, dozvolila da individualni kvalitet bude na prvom mestu, da se ceni veština, kreativnost, lucidnost. Donet je nov pristup, gledište ka samoj igri i ostavljeno bogato nasleđe, čiji plodovi se ubiraju i u drugoj deceniji 21. veka.

 

Evroliga- Novo doba, stara lica

Real Madrid i Olimpijakos su sinoć otvorili novo poglavlje u istoriji Evrolige. Sudijskim podbacivanjem Luiđija Lamonike pokrenuo se kolosek od 16 timova i  30 kola do početka aprila. Nema sreće na žrebu, kalkulisanja i ,,grupa smrti”. Još jedan vid približavanja NBA-u je podvlačenje crte na 8 plej-of timova. Ko prvi dođe do brojke od tri pobede u seriji plasira se na Fajnal for, ove godine u Sinan Erdem areni u Istanbulu.

Što se tiče samog formata, Đordi Bertomeu je i sam uzjavio da je podložan revizijama, promenama u narednih 10 godina. Napominje da je veća verovatnoća da dođe do proširenja na 24 kluba, nego do ikakvih radikalnijih menjanja formata takmičenja.

Krug najužih favorita za titulu ostao je vrlo sličan kao u prošlih par godina. Razlika između ,,gornjeg i donjeg doma” nije toliko velika, jer su se mnogi timovi značajno pojačali tokom letnje pauze. Neki će se tek pojačavati kako sezona bude odmicala.

CSKA je prvi favorit za osvajanje ( i odbranu) trofeja. Moskovska ,,Crvena armija” u sastavu ima dva najbolja evropska igrača (prema sajtu ,,Eurohoops”): Miloša Teodosića i Nanda de Koloa. Malo ko može time da se pohvali. Teo je odigrao maestralno Olimpjski turnir. Ceo košarkaški svet je brujio o najboljem plejmejkeru van NBA, geniju sa očima na leđima i ledom u krvi. De Kolo je MVP regularnog dela, završnog turnira i najbolji strelac protekle sezone. Kompletan igrač, bez mnogo nedostataka u igri. Osnova tima je ostala bez značajnijih promena. Kajl Hajns, najbolji defanzivac lige, zadužen je za borbu pod obručima, a tu su i iskusni Fridzon, Hrijapa, Higins, Voroncevič, Džekson, Kurbanov– imena poznata košarkaškim fanaticima. Nova lica su Džejms Ogustin iz Himkija i  NBA igrač Džef Ajres. Neće biti velikih problema u njihovom ukomponovanju u stil igre, jer su deo ozbiljog sistema pod budnim okom Dimitrisa Itudisa.

Željko Obradović sa Fenerbahčeom napreduje iz godine u godinu, opravdavajući veliko poverenje i novac uložen u njega. Krenulo se kao učesnik Fajnal fora, prošle godine se stiglo do finala, sledeći korak je tron. Produžetak delio od devete titule klupskog prvaka Evrope i prve po bilo koji turski tim. Sprečio ga je upravo njegov učenik Itudis. Za razliku od prošlog, ovo leto nije bilo burno u redovima Fenera. Ekipa je ostala gotovo nepromenjenja. Centarska linija je možda i najbolja od svih, jer je čine članovi All-Euroleague petorki Jan Veseli i Ekpe Judo. Veseli je najatletskiji beli centar u poslednjih nekoliko godina, ali su mu slobodna bacanja velika mana. Ko je gledao finale- jasno mu je. Judo je pouzdaniji što se toga tiče, napadački svestraniji, takođe i odličan bloker. Pero Antić će imati ulogu u širenju napada šutevima za tri. Očekuje se dosta od Bogdana Bogdanovića. Da li če ovo konačno biti TA godina kada će bljesnuti u evropski vrh konstantim vrhunskim partijama, ostaje da vidimo. Bekovi Kostas Slukas i Ali Mohamed (Bobi Dikson), kao i krilo Luiđi Datome su sjajni strelci i mogu pogađati u serijama, dok su Nikola Kalinić i Melih Mahmutoglu zaduženi za odbrambene zadatke.

,, Kraljevski klub” iz Madrida prošlosezonsko izdanje smatra debaklom. Osokoljeni pobedom nad Oklahomom u prijateljskoj utakmici, ulaze u novu sezonu vrlo motivisani. Sem Serhija Rodrigeza, koji je se vratio u NBA, okosnica tima je ostala skoro nepromenjena uz nekoliko vrlo značajnih pojačanja. Najzvučnije pojačanje je pristiglo iz Likomotive Kuban u liku Entonija Rendolfa pokretljivog krilnog centra/centra, vrlo dobrog šutera. Sa njim u paketu iz istog tima je doveden i plej Dontej Drejper, kome će ovo biti drugi mandat u Realu. Odbrana je ojačana dovođenjem Otela Hantera iz Olimpijakosa. Od Serhija Lulja će se očekivati da menja ritam, bude agresivan u odbrani, pogađa teške šuteve i razigrava. Džejsi Kerol je tu da cepa mrežicu, Gustavo Ajon za poene u reketu, Felipe Rejes da kupi skokove, Rudi Fernandez da iscenira faulove, Luka Dončić da pokaže svoj talenat.

U ešalonu timova koji pretenduju iz senke na Fajnal for, prva u redu je Barselona. ,,Blaugrana” je ozbiljno radila na popravljanju ekipe. Kao startni plej je potpisan Tajris Rajs, osvajač Evrolige sa Makabijem i Evrokupa sa Himkijem. Jedini igrač koji je uspeo da bude MVP Finala u oba takmičenja. Raspadanje Lokomotive je, poput svog glavnog španskog rivala, Barsa iskoristila za dodavanje španskog reprezentativca Viktora Klavera na krilnim pozicijama i imenovanje Jorgosa Barcokasa kao novog šefa stručnog štaba. Ispod koša imaju dva različita tipa centara- Anta Tomića od 217 cm, odličnog poentera i najboljeg asistenta među centrima u Evropi, a kao rezervu Džoija Dorsija planinu mišića od 203 cm, vrhunskog atletu i defanzivca. Od poznatih lica valja napomenuti Džastina Doelmana, zaduženog za bitne šuteve, Breda Olesona, Stratosa Perperoglua, Paua Ribasa,… Srpski ljubitelji košarke nadaju se pokojem minutu za talentovanog Stefana Pena. Videćemo da li će sve ovo biti dovoljno da legendarni Huan Karlos Navaro opet postane šampion Evrolige.

Grčki timovi nisu bogati kao što su nekad bili, ali su napravili velike pomake u povratku na evropski vrh. Prelaz Janisa Burusisa iz redova Baskonije (Laboral Kuća) u Panatinaikos je bio pravi dar sa Olimpa Atinjanima. Iskusni centar je potpuno revitalizovao karijeru u Španiji prošle godine, stigavši čak do polufinala sa timom iz Vitorije. Uz njega je stigao i kvartet Amerikanaca: Kej Si Rivers, Kris Singlton, Mike Džejms, Demetris Nikols. Trener Pedualkis će ukomponovati novajlije sa Džejmsom Gistom, Džejmson Feldinom, Nikom Kalatesom. Izuzetno su se pojačali i sa ovim imenima na papiru, ova ekipa ima ozbiljan potencijal.

Olimpijakos je jedva dočekao da se startni centar Patrik Jang oporavio od povrede zbog koje je propustio čitavu sezonu, nakon tek par odigranih utakmica. Radi se o atletski najdominatnijem centru Evrolige. Nijedan centar nema takav spoj građe, skoka, mase, lakoće trčanja- bukvalno se radi o zveri. Tata Spanulis naravno vodi glavnu reč. Njegova je prva, a naročito poslednja. Olimpijakos je defanzivno orijentisan sastav, koji za napad ne mari naročito. Uz to ide i vatrena publika, prednost više na tas Olipmijakosa. Na samu pomisao na prepunu halu u Pireju, protivniku se tresu kolena. Iznenađivali su prošlih godina, ne treba sumnjati u njih da će pokušati i ove.

Ostali timovi koji grabe šansu na plej of će se boriti do poslenje kapi znoja. Makabi se vraća potpisavanjem Endrua Gaudloka i Sonija Vimsa. Turski četverac sem Fenera čine Darušafaka, Efes i Galatasaraj. Dejvid Blat i Velimir Perasović su od ove godine preuzeli kormilo, a Ergin Ataman je starosedelac na klupi Galatasaraja. Sva tri trenera raspolažu sa skupim ekipama, punim isprobanih i kvalitetnih igrača. Baskonia će zbog povratka Andree Barnjanija u evropsku košarku biti interesantna. Emporio Armani, Žalgiris, Uniks i Brose Basket će biti tvrd orah za svakog, naročito na domačim terenima.

Među svima njima nalazi se i Crvena zvezda. Učesnik top 8 faze ima za cilj da potvrdi napredak i kvalitet konstantno dobrim rezultatima.  Otišli su Kvinsi Miler, Maik Cirbes, Terens Kinzi i Vasa Micić, što se mora nadoknaditi pristojnim zamenama. Vratio se Čarls Dženkins, kao i Milko Bjelica, košarkaš ozbiljnog evropskog renomea. Reprezentativac Ognjen Kuzmić je trenutno na poziciji startnog centra. Crveno-beli traže pogodnu zamenu na tom mestu, jer sa Kuzmićem kao prvim centrom teško možete dogirati daleko u ozbiljnim takmićenjima. Simonović,Gudurić, Lazić, Dangubić će imati svoje momente slave, dok je pravi iks-fakto Luka Mitrović. Kapiten crveno-belih je zbog povreda bio često sprečen da pokaže puno košarkaško znanje, ova sezona bi trebalo da bude odskočna daska za redovnog člana šireg spiska reprezentacije. Prednost više za ekipu Dejana Radonjića jeste uvek puna hala, da li Kombank arena ili ,,Aleksandar Nikolić”. Ulazak u plej of fazu bio bi vrlo značajan iskorak za Crvenu zvezdu i potvrda ozbiljnog rada i truda.

Parovi prvog kola:

Real Madrid- Olimpijakos 83:65

Galatasaraj- CSKA

Emporio Armani- Makabi

Crvena zvezda- Darušafaka

Uniks- Barselona

Fenerbahče- Brose Basket

Panationaikos- Žalgiris

Baskonia- Anadolu Efes