,,Brimstone” – morbidnost, sadizam, verski fanatik i još ponešto

Upozorenje pre nego što napišem bilo šta u nastavku: ,,Brimstone” nije za one sa slabim stomakom!

,,Brimstone” je novo i prvo veliko internacionalno ostvarenje Holanđanina Martina Kulovena. Iako je bio na ivici bankrota te je projekat jedva opstao, uspešno je realizovan i naišao je na dosta mešovitih kritika.

Na samom prologu, od prvih reči koje Gaj Pirs izgovara u ulozi zastrašujućeg sveštenika, nastaje jeza oko vas. Povučena Liz, koju glumi Dakota Fening, živi u gradiću sa ćerkom, mužem i njegovim sinom od prethodne žene, i bavi se porađanjem lokalnih žena. Novi sveštenik u gradiću u njoj već na samom početku izaziva nemire. Vremenom u svakoj sledećoj sceni i susretu sa njim, Liz biva zastrašena. Napetost u filmu nastaje od njihovog prvog međusobnog pogleda, i prvoj iskri straha u njenim očima. Postaje jasno da njih dvoje imaju prošlost i gledaocu je mašta zagolicana pri samom početku radnje.

,,Brimstone” je podeljen na četiri poglavlja. Poređani su redosledom 3-2-1-4, gde nam Kuloven prvo daje sadašnjost, potom nas seli u ono što je prethodilo. Nakon toga nas vraća na sam početak priče, da bi nas na kraju vratio na završni epilog filma i stavio tačku. Koncept radnje na taj način je sjajan i ne oseti se da film traje dva i po sata uprkos njegovom sporom odvijanju.

Od momenta sa početka kada Liz ne uspe da porodi devojku, te njena beba ne preživi, i kada pravo lice sveštenika počne da gleda svetlost dana, u stomaku se javlja takva gorčina. To nije ona napetost izazvana adrenalinskom akcijom, nego napetost psihološke prirode ovenčana nestrpljenjem da se otkrije kuda će nas sve to odvesti.

Svako poglavlje ima svoje surovo prikazano okruženje u kojem Liz živi u određenom periodu života. U prvom je to učmali gradić nedovoljno razvijene svesti i intelekta u kome je sveštenik kao religijski fanatik omiljen i poštovan. Drugi nam daje surovost bordela koji žene iskorišćava kao obične ljudske minimume i potrošan materijal za zabavu i zaradu, u kome nema pravila osim onog da je muškarac glavni, a mušterija uvek u pravu. Treći i najmorbidniji od svih je farma i porodično okruženje na kome Liz odrasta uz sadističkog oca u periodu kada treba da počne njena evolucija u ženu i sazrevanje.

Kroz ceo film i sva poglavlja vidi se uticaj pojedinih starih ,,špageti” vesterna poput ,,Bilo jednom na Divljem zapadu” i ,,Velika tišina”. U četvrtom poglavlju preovladava atmosfera psihološkog trilera iz 1962. ,,Rt straha”. Kuloven je inspiraciju izvukao iz mnogih kultnih vesterna i to vrlo uspešno uklopio.

Filmovi u kojima se prikazuje izopačenost ljudskog uma nikada nisu prošli onako kako su zaslužili. Jednostavno, jedan veći deo publike nije spreman na tako nešto, ali ne može sve na filmu uvek biti svetlo i bajka koja će rezultovati happy end-om. Kuloven nas tera da se vraćamo unazad preispitujući Lizinu prošlost isto kao što to ona čini ceo film. Usađuje nam gađenje i gorčinu na momente, ali to nisu mane filma nego njegov glavni adut. Muzika koja sve to prati je sjajno uklopljena u svaku sekvencu. Rad kamere je za filmsku lektiru. Sam kraj filma u jednom momentu deluje kao kliše, te je bar meni stvorio onaj osećaj ,,da li je moguće da su posle svega pokvarili kraj?”, ali nisu! Neočekivana stvar je pala kao višnja na vrh torte za efektan završetak priče.

Dakota Fening, brutalno ograničena u ovom filmu, jer je njena protagonistkinja Liz nema veći deo filma, osuđena je da nam sve dočarava samo facijalnim ekspresijama i govorom tela. I apsolutno briljira u tome! Sa tek 23 godine iza nje je skoro 16 godina glumačkog iskustva. U početku sam mislio da je možda previše mladolika za ovakvu ulogu, ali vremenom me je ubedila toliko dobro da sam na to potpuno zaboravio. Gaj Pirs je odigrao ulogu života kao fanatični sveštenik. Lik je zastrašujuć od prvog do poslednjeg momenta. Njegov izraz lica i akcenat koji vuče na holandski su toliko ubedljivi da nam je podario jednog od najupečatljivijih negativaca u ovoj deceniji. Apsolutno je briljantan. Kit Herington i Keris Van Houten su odradili dobar posao u svojim sporednim ulogama.

Uz svu nesaglasnost publike kada se traže mane, u ovom filmu ih nema mnogo. Mračan je i težak. Brutalno bezobrazan jer dira u zabranjene osećaje. Kuloven je sjajno osmislio ovo i režirao, te na kraju i napisao. Potcenjen film, ali nije prvi put da se neki legendarni film vine u filmski vrh mnogo godina nakon izlaska. Tako će nadam se biti i sa ovim.

Zašto je Šjamalanov ,,Nesalomiv” najbolji superherojski film

Nakon što je preko noći postao senzacija stvorivši jednu od najupečatljivijih misterija ,,Šesto čulo” (1999), M. Najt Šjamalan nam je podario još jedno neverovatno ostvarenje – ,,Nesalomiv” (2000).

Maskiran kao drama, ,,Nesalomiv” nosi priču koja ima strukturu i ideologiju stripa, ali je mnogo približnija nama jer se bukvalno dešava u našem svetu.

Umesto nekog univerzuma poput onog u kome ,,Osvetnici” čuvaju red i mir, ili iskrivljenog sveta u koji je smešten ,,Mračni vitez”, film ,,Nesalomiv” se više nego bilo koji superherojski film odvija u realnosti. Kao posledica Šjamalanovog realnog pristupa film teče izuzetno sporo, što i nije osobina modernih filmova o superherojima.

Na samom početku Šjamalan nam udara šamar realnosti prikazom svog protagoniste Dejvida Dana (Brus Vilis). U sceni u kojoj mu u vozu prilazi mlada devojka i seda pored njega, Dejvid krišom skida burmu. Nazire se njegovo nezadovoljstvo brakom i želja za avanturom. Dejvid Dan je sasvim običan čovek. Zaposlen je kao obezbeđenje, ima porodicu, i ne ide mu baš najbolje u životu.

Čudna stvar je što film zapravo počinje sa negativcem i njegovom pričom. Ilajdža Prajs je još jedan običan čovek. Čak i slabiji od većine ljudi. Rođen sa manom njegovog organizma koji ne proizvodi određene proteine, njegove kosti su lomljive kao staklo. Skoro celo detinjstvo je proveo u gipsu. Deca su ga zbog toga zadirkivala i nadenula mu nadimak ,,gospodin stakleni” i to je u njemu stvorilo ogorčenost koja ga prati kroz život.

Još jedna potpuno nekonvencijalna stvar je upoznavanje ove dvojice, heroja i negativca. Oni se sreću u Prajsovoj kancelariji. Rukuju se i razgovaraju kao sasvim obični ljudi. Film je posvećen Prajsu isto koliko i Dejvidu, jer je Prajs možda čak i bitniji faktor u celom razvoju događaja koji slede.

Prajs igra ključnu ulogu u stvaranju Dejvida Dana kao superheroja. Dejvid je pomalo izgubljen usled bračne krize što značajno i negativno utiče na njegovu povezanost sa sinom. Kada doživi nesreću u kojoj je voz iskočio iz šina, a on je čudom jedini preživeli i uz to potpuno nepovređen, polako počinje da se budi i sumnja da je nešto čudno u vezi sa njim. Na prvom susretu, Prajs iskazuje svoju teoriju o superheroju i misli da je Dejvid Dan upravo taj. Time ga poguruje da posumnja, da počne da se preispituje i istraži sposobnosti koje su u njemu skrivene. U pitanju je unikatan slučaj gde je negativac zapravo stvorio superheroja.

Za 106 minuta koliko traje film, desiće se svašta. Šjamalan održava jednu bitnu lekciju o tome kako se napetost može održati kroz gotovo ceo film sa svega jednom malom akcionom scenom. Bez ijednog ispaljenog metka, bez gromoglasnih eksplozija, bez traga CGI efektima, bez kostimiranih superheroja i magičnih sila, film pogađa poentu kakvu nije pogodio nijedan film iz Mavelovog ili DC-jevog superherojskog univerzuma dosad. ,,Nesalomiv” je kao mirni vulkan koji na kraju doživljava burnu erupciju.

Introvertni Ilajdža Prajs odrasta na stripovima i ubeđen je u postojanje pravog heroja tamo negde, koji će štititi sve nevine ljude. Do samog kraja filma se uopšte ne zna da je on negativac u celoj priči. Kako je Dejvid Dan polako razvio svoje sposobnosti (nadljudska snaga i sposobnost da vidi vizije prošlosti osobe i njena dela), priznao je Prajsu da je ovaj bio u pravu za sve što je tvrdio. Tada, u svom rukovanju sa Prajsom, Dejvid kroz viziju vidi sve što je Prajs uradio. Svoj život Prajs je posvetio pronalaženju superheroja. Nije birao načine kako će ga naći te je izazivao razne nezgode, eskplozije i požare u kojima su ljudi ginuli. Sve dok se u nameštenom vozu koji je izleteo sa šina nije istakao Dejvid. Ali pored toga, on je negativac kakvog zbog takvih dela ne možemo mrzeti. Sve što je uradio je samo kolateralna šteta koje je on potpuno svestan, samo da bi našao svog heroja. A tražio ga je iz najnesebičnijeg razloga ikad. Samo je želeo da postoji neko ko će da štiti slabe i nedužne kao u stripovima, jer njega, kao slabašnog dečaka, nije imao ko da zaštiti. Djevid ga je predao lokalnim vlastima i Prajs završava u ludnici.

Njihov duel nije ovenčan nikakvom borbom do smrti kao u drugim filmovima, a ipak je odnos dve suprotne strane totalno svojevrstan i upečatljiv. Oni su prikaz idelanog junaka i negativca koji su u principu potpuno isti. Nisu im potrebni kostimi da bi bili upamćeni, jednostavno ciljano je na osećaj realizma da obojica pripadaju nama, i da su tu oko nas, neprimetni. Ilajdža Prajs je ubedljivi negativac. Nije bilo potrebno prikazivati bes niti prelgumljivati u ovoj ulozi. S.L. Džekson ga je potpuno overio gotovo jednom istom mimikom kroz ceo film i potpuno istim tonalitetom u obraćanju. Zastrašujuć je samo njegov um.

Drugi i pravi negativac Dejvidu Danu nastaje onda kad on otkrije svoje sposobnosti. Jednom kada postaje svestan da će videti i prepoznati svaki oblik zlodela i osobe ogrezle u kriminal, njegov glavni neprijatelj postaje svakodnevno nasilje koje nas okružuje. Prajs je ispunio svoj cilj, a sad je red na Dejvida da ispuni svoj. Prihvatanjem sebe takav kakav jeste, on dobija na sigurnosti i postepeno vraća svoju ženu i sina pod svoj plašt.

Film tada uistinu nije prošao onako kako se to očekivalo. Zaradio je tri puta manje nego ,,Šesto čulo”. Ipak je nekako vreme bilo blagonaklono prema ovom filmu. ,,Nesalomiv” danas, uz Nolanovu trilogiju o Mračnom vitezu, odzvanja više nego bilo koji drugi film baziran na stripu. To je jedan od retkih filmova o superherojima koji vas tretira kao inteligetnu i oštroumnu publiku.  Šjamalan je ipak zagolicao maštu publike ubacivši Dejvida Dana na kratko u svoj novi film ,,Podeljen”. Ostalo je da vidimo da li je time nagovestio ekspanziju ,,univerzuma” u kome se oba filma dešavaju.