RECENZIJA: Frankenštajn ili moderni Prometej – Meri Šeli, Berni Rajtson – Darkvud

Nasilno stvaranje života iz smrti

Mnogi roman Frankenštajn ili moderni Prometej određuju kao jedan od prvih, odnosno prvi roman naučne fantastike. Ovo svojevrsno ostvarenje engleske spisateljice, esejiste, filozofa i dramskog pisca Meri Vulstonkraft Šeli , napisano u epohi romantizma svrstavaju književni analitičari u gotičko delo. U ovom predstavljanju pravimo izuzetak na našem sajtu u rubrici Strip, pošto je reč o ilustrovanoj knjizi, izdanju kuće Darkvud, koju je 1977. godine ilustrovao Berni Rajtson.

Izdavačka kuća Darkvud je dobila pravo na štampanje predgovora Stivena Kinga za ovo delo, napisano 1982. i objavljeno u nekoliko izdanja.

Ilustracija Berni Rajtson

Istina je ono što u svom predgovoru naglašava King, da će onaj koji očekuje da se sa ovom knjigom razonodi ili ubije slobodno vreme, ubrzo ostaviti knjigu po strani i možda nikada više neće nastaviti da je čita. Slična je situacija sa ljudima koji očekuju previše od ove knjige zbog mnoštva filmova koje su pogledali o stvorenjima sastavljenim od delova tela koji prave dinamičnu akciju, pokrivaju dosadno veče i oživljavanju nemirnu noć.

Radnja romana napisanog 1818. godine, počinje pismima pustovlova i kapetana Roberta Voltona svojoj usvojenoj sestri u kojima joj prepričava svoje doživljaje sa severnih mora. Tu se pojavljuje prvi put figura džinovske gromade sastavljene od delova mrtvih tela, a nedugo zatim figura i biografija naučnika i medicinara Viktora Frankenštajna. Nadahnut željom za proučavanje svojih učitelja, autora zaboravljenih dela, alfemičara i mistika, koji su mu predstavljali profesore draže nego na fakultetu, došao je do toga da svoje znanje otelotvori u čoveku čudovišnog izgelda, izvanredne inteligencije i preke naravi.

Frankenštajn ili moderni Prometej

Meri Vulstonkraft Šeli

Sve ove karakteristike romana prate ilustracije Berni Rajtsona. Različita su mišljenja da li je dobro ilustrovati knjigu ili ne. Moguće je da ilustracije odvuku čitaoca od njegovog doživljaja knjige i  u konkretnom slučaju zamišljenog lika čudovišnog stvrorenja. Ali sa druge strane, ilustracije mogu da pomognu da se približi ono što je opisom izostavljeno. Tako sa jedne strane ilustracija može da odvuče delo visoke kulture u oblast masovne kulture zato što ona (ilustracija) daje doživljaj i određenje, tačnije rečeno uobličava jedno delo izvan okvira vlastitog doživljaja čitaoca. Ilustracija mu omogućava da se ne napreže dok čita nego da to radi automatski. Mada, čitajući ovakav roman, oni koji slabije poznaju kulturu, običaje, nošnju, izgled kuća i istoriju krajeva u kojima se radnja odvija, detaljnim ilustracijama Bernija Rajtsona mogu da dožive sam kraj, situaciju i okolnosti u kojima nastaje priča.

Život i stvaranje, kreacija života kao osnovno obeležje radnje u romanu može se shvatiti kao preneseno iz svetog pisma, pogotovo što stvorenje traži od svog stvoritelja da mu napravi ženski oblik njegove vrste, jer njega samog niko ne želi da vidi. Naravno, kako su vekovima bogovi stvoritelji sveta i ljudi umirali i stalno se stvarali novi, tako umire i naučnik Frankenštajn i ostavlja svog doslovce rečenog stvoritelja. Mada, paralela može lako da se povuče i sa stanovišta životne priče pisca romana. Naime, Meri Šeli je imala četiri trudnoće i samo jednog naslednika, jer su joj ostala deca umirala, tako da je imala jak razlog i potrebu za stvaranjem priče o stvoritelju života, odnosno naslinom stvaranju života iz smrti.

Prikaz izdanja:

Zagor bi u nekoj od epizoda uskoro mogao da poseti Srbiju

Beogradski festival ,,Tras!” održan je u periodu od 12. do 14. maja 2017. u Centru za kulturu Vlada Divljan na beogradskoj Paliluli. Gosti su u toku trajanja festivala mogli da prisustvuju berzi stripova, tribinama domaćih, regionalnih i svetskih strip umetnika, ali i umetnika Valtera Venturija poznatog po radovima na Bonelijevim izdanjima Dragonera, Zagora i Demijana.

– Toliko mi je lepo da ću doći i narednog meseca i biti gost festivala u Kragujevcu – ističe Venturi.

Kažite nam nešto o svojim prvim radovima na stripovima Kapetan Italija i Lost Kids?

To je bio moj odgovor na američke superheroje iz Marvelove produkcije, pravljen tako da bude nalik legendarnom Alanu Fordu! Izašlo je 12 brojeva koje sam sam napisao i nacrtao i oni su mi poslužili kao ,,vizitkarta”, iako je moj umetnički stil u to doba još bio previše groteskan i nedovoljno zreo. ,,Lost Kids” je bio naredni, još drugačiji korak, strip po ugledu na američku mangu. To je bilo jedno od najprodavanijih izdanja izdavačke kuće Factory koja je oko sebe okupljala brojne autore, među njima i Roberta Rekjonija, scenaristu pomenute mini-serije.

Od kada je počela Vaša saradnja sa izdavačkom kućom Serđo Boneli radili ste na mnogo različitih strip serijala. Na koji način se opredeljujete za serijale na kojima ćete raditi?

Oni koje ja smišljam nastaju nakon pijanki, koncerata i rejv žurki. Oni drugih autora nakon mnogobrojnih probnih tabli!

Da li se pripremaju neke novine u serijalu Zagor?

Upravo sam okončao rad na priči iz tri dela koja se bavi povratkom Smirnofa, lika koji je stvorio Alfredo Kasteli. Da budem iskren, ne znam kada ću ponovo imati priliku da radim na Zagoru, iako sam sa Morenom Buratinijem već pričao o nekim idejama. Što se tiče Dragonera i Zagora, obojica su izviđači, kreću se po prirodi i bore protiv zla!

Da li će Zagor uskoro posetiti Srbiju u nekoj od epizoda?

Mislim da je Morenu to već palo na pamet…

Na kakvom se mestu u okviru umetnosti nalazi strip u Italiji?

Poslednjih godina je primetno povećanje interesovanja za stripove. Iako se stalno priča o krizi, dovoljno je otići do kioska ili u knjižaru i videti da broj izdanja raste. Uz to postoji i drugi način da se ljudi upoznaju sa stripovima, društvene mreže igraju važnu ulogu u tome, na njih se više ne gleda kao izdanja za decu – u posprdnom smislu.

Koliko je zastupljena pomoć i podrška države u ovoj grani umetnosti?

Na jednom nedavno održanom festivalu ministar kulture Frančeskini je pokazao da je prilično upućen u stripove, ali mi do danas ne deluje da je potrošen ijedan evro na neku inicijativu za podršku strip kulturi.

S obzirom na to da Srbija ima oko 40 strip crtača koji rade u Francuskoj i ima veoma talentovane umetnike i scenariste koji izdaju svoje autorske stripove, kako komentarišete to da su na srpskom tržištu i dalje Bonelijevi stripovi najdominantniji?

Uz faktore kao što su blizina i dostupnost, smatram da postoji slično društveno okruženje, želja za zabavom…, a ,,univerzalni” likovi, kao što su oni koje objavljuje Serđo Boneli Editore, učinili su ostalo!

Šta mislite o strip sceni u Srbiji?

Imao sam zadovoljstvo da se divim radovima Vladimira Krstića Lacija, Stevana Subića, Jovana Ukropine i sprijateljim se sa njima. I svaki put kada se vratim u Srbiju obratim pažnju na različite radove i sa zadovoljstvom primetim koliko tu ima entuzijazma i profesionalnosti!

Za kraj možete li nam reći nešto o Vašoj saradnji sa bendom Ortodoks Kelts, za čiji album ste radili omot?

Imao sam zadovoljstvo da upoznam frontmena benda Aleksandra tokom festivala u Beogradu i s obzirom na to da je on veliki ljubitelj Zagora, predložio mi je saradnju, koju sam ja drage volje prihvatio. Njihova muzika mi vrhunski prija dok crtam vesterne!

,,Tras!” –  beogradski festival stripa

Prvo izdanje festivala ,,Tras!” održano je u okviru Centra za kulturu Vlada Divljan (nekadašnja UK Palilula), od petka 12. do nedelje 14. maja, u organizaciji knjižare Alan Ford i Paralel festival.

– Započeli smo Tras! jer je Beograd dovoljno velik grad za bar dva festivala stripa, a i publike ima sasvim dovoljno. Pritom, naš festival se odvija na proleće, na otvorenom, što mi je i lično dugo bila želja, da se svi ti sadržaji iznesu na otvoreni prostor, ako ne baš izložbe i tribine, a onda makar berza, crtanje i potpisivanje. A tu je i dečji maskenbal kao programsko osveženje – kaže za Danas Marko Milenković iz knjižare Alan Ford.

Paralel festival

– Kao festival supkulture – Paralel, postojimo već šestu godinu i od samih početaka je pored dominantnih umetnosti – muzike i filma, ravnopravno afirmisan i strip, kroz izložbe, radionice. Tako smo dobro upoznali tu specifičnu stripadžijsku publiku koja je neverovatno predana i verna  svojoj omiljenoj devetoj umetnosti – govori za Danas Valentina Macura iz organizacije Paralel festival, dodajući da region jako dobro funkcioniše kao jedinstvena scena i to je ono na čemu ćemo programski i ubuduće insistirati.

Izvor: Danas

 

Recenzija: Korto Malteze ,,U znaku jarca” – Na kukovo leto

Izgubljeno blago kao motiv mnoštva priča i filmova o gusarima, moreplovcima, morima, okeanima, ostrvima, škrinjama skrivenim u dubokim pećinama u koje se ulazi prvo čamcima, a onda se pešači do određenog mesta. Tamo se nalazi baš ona, stara metalna ili drvena kutija sa velikim debelim i nadasve zarđalim lokotom. Okružena lobanjama, kostima, gustom paučinom i njenim tvorcima. Nezaobilaznim kobrama, zvečarkama, škorpijama i ostalim stvorenjima čiji je jedini argument u raspravi otrov, tako da i oni najuporniji nemaju mnogo vremena da uživaju u svom pronalasku i troškarenju blaga, tlačenju drugih, građenju kuća, obljubljivanju žena i prejedanju stomaka.

Važna karakteristika, može se kazati i asocijacija na ovakvu tematiku je stara, urolana, učkurom zavezana, ko careve gaće u narodnoj pesmi, obavezno u staklenoj flaši zatvorenoj pampurom. Ili se pak može pomisliti na identičnu mapu, skrivenu u dubokom džepu ili tajnoj rupi na gusarskom brodu. Ali mapama, kakve god bile, zajedničko je to da su stare, po krajevima iskrzane, žute, sa nezaobilaznim Korto Maltezedetaljem – krtićem ili iksom, ukrštenim mačevima i sličnim stvarima koje pokazuju na kojem mestu, u kojoj uvali, na kom ostrvu, u kom zalivu je sakriveno ili potonulo blago.

Nakon ovako dva dugačka i iznad svega iscrpna uvodna pasusa, mimo svakog pravila pisanja recenzije kao novinarskog žanra, bez prve rečenice u kojoj se precizno, jasno i koncizno navodi o čemu je reč i odgovara na osnovna novinarska pitanja, ove rečenice na početku zapravo u potpunosti oslikavaju delo iz naslova ovog teksta.

Druga knjiga najčuvenijeg mornara Korta Malteza u izdanju izdavačke kuće Darkvud na ćiriličkom pismu, upravo je opisana u uvodnom pasusu na najiscrpniji način.

U znaku jarca, knjiga koju je Hugo Prat napisao tako da radnju razvija kroz nekoliko kratkih priča predstavljajući na jedinstven način klasičnu priču o mornarskim pustolovinama lova na blago.

Knjiga je podeljena na poglavlja Tajna Tristana Bantana, Sastanak u Baiji, Samba sa paljbom, Orao u džungli i Zbog jednog galeba.

Naime, Korto Malteze kreće na put sa dečakom Tristanom Bantanom i starom pijanicom profesorom Štajnerom u Brazil, kako bi pronašli dečakovu polusestru Morganu nekon smrti njihovog zajedničkog oca. U toku boravka u Latinskoj Americi dešavaju mu se nepredvidive stvari i upada u mnog avanture, naravno nezainteresovano, radi novca. Ali osnovna nit koja spaja ovih nekoliko poglavlja priče jeste izgubljeno blago koje Korto namerava da pronađe. I uspeva. Kroz prizmu Pikove dame, odnosno u ovom slučaju pikovog keca, i njegovog nezaobilaznog pratioca, možemo podjednako reći prijatelja koliko i neprijatelja Raspućina, Korto ostaje bez svog blaga.

Južna mora i egzotična priča sa nezaobilaznim prevrtanjima i promenama političkih sistema, macetismo načinima pobuna, odlike su ove knjige. Korto, uvek pogleda upravljenog u daljinu, nadasve nezainteresovan i kao očajan, ipak vođen svojim moralnim načelima razrešava situacije u kojima se nađe i nevoljno, samo prividno tako, ali vrlo predano se stara da stvari koje ostavlja za sobom ostavi u najboljem redu.

Tako se od  Kapetana Kuke, pa do najrazvijenijih tahnoloških, programerskih i digitalnih 3D ostvarenja, piča o izgubljenom blagu neprekidno ponavlja.

Gospodine Martinoviću…

Koliko je stanje u srpskom društvu ozbiljno može se veoma lako, na osnovu jedne televizijske emisije, sagledati. Svako ko je pratio tu novinarsku i uredničku sramotu u emisiji Upitnik na javnom medijskom servisu, mogao je da primeti mnogo nedostataka. Da se ograničimo na deo emisije koji je juče i danas bio predmet najvećih kritika, sukoba mišljenja, odgovora, stavova, saopštenja, strahova i upozorenja (skrivenih pretnji) prenetih putem različitih medija.

Negde sredinom emisije povela se tema studentskih ,,Protesta protiv diktature”, ništa ozbiljno na prvi pogled. Jedni podržavaju, drugi su apsolutno protiv. Jedni tvrde da su protesti apolitični i brane se od optužbi suprotne strane da su ih oni organizovali. Drugi opet optužuju prve za organizaciju, ističu kako su protesti politički orjentisani i podnose dokaze. Dokazujući svoje tvrdnje prelaze granice pristojnosti, akademske čestitosti i zdravorazumskog ponašanja i rezonovanja stvari.
Šta se dešava?

Dešava se to da predstavnik vladajuće partije, koja je iznedrila dva veoma plodna državnika, svrsishodna preletača, prelazi gore navedene granice. Bivši mladi radikal Martinović, boreći se sa urođenim nedostatkom nasleđenim od svog političkog oca osnivača pokazuje fotografije i optužuje različite ljude – od političara, običnih građana, pa do novinara za učešće u organizaciji i podržavanju protesta. Ide toliko daleko da iznosi detalje u javnost o nečijoj porodici i to veoma sarkastično i sa podsemhom.
Naravno, novinarka Jovićević se nije ni u jednom momentu zapitala – prvo, gospodine Martinoviću, odakle Vam te fotografije? Ko ih je fotografisao? Nije bilo ni govora o pitanju – gospodine Martinoviću, po čemu su verodostojne te fotografije? Gospodine Martinoviću, o kakvim Vi ljudima koji ruše ,,zid plača” pričate? Ne vide se ljudi na Vašoj fotografiji, gospodine Martinoviću. Zašto ste, gospodine Martinoviću, toliko uzrujani zbog rušenja ,,zida plača” i žrtava stradalim na Kosmetu kada se ni Vi ni Vaša stranka i koalicioni partneri niste potrudili da napravite ,,zid plača” dostojan žrtava, nego ste razvili nekakvo platno ili šatorsko krilo, gospodine Martinoviću? Gospodine Martinoviću, otkud Vam pravo da etiketirate ljude sa slika i optužujete ih javno, pritom pokazujući njihove fotografije bez dozvole, da organizuju proteste bez ikakvog jasnog i određenog dokaza, gospodine Martinoviću?

U svoj ovoj anomiji nastaloj u studiju, novinarka javnog servisa ništa od ovoga nije pitala. Pokušala je na mlak i neprimetan način da zaustavi dotičnog gospodina, ali bezuspešno. Njoj ne bi trebalo toliko da se zamera, jer ona gotovo izvesno ne smišlja pitanja, ali je uredništvo zakazalo. Zapravo, možda i isceniralo ovo. U ovakvoj situaciji svako pristojno uredništvo bi prekinulo program kako ne bi došlo do narušavanja ugleda ni emisije, ni novinarke, ni televizijske kuće. Izvinilo bi se gledaocima i usled nedoličnog ponašanja onima koji su javno optuženi, a uredništvo je to dopustilo.

Međutim, postavlja se jedno ključno pitanje. Samo jedno. Ukoliko predsednik Srpske napredne stranke, predsednik Vlade i novoizabrani predsednik države kaže da želi da protesti traju što duže, da ljudi šetaju i da samo traži da to prolazi u miru, zašto onda, gospodine Martinoviću, ne sledite politiku onoga ko Vam je kreira? Vašeg predsednika na svim funkcijama, gospodine Martinoviću. Da li postoji neko ko ne može pratiti tranziciju Vučićevih stavova u glavi, koja munjevito menja svoj pravac kao i HIV virus genetski kod?
Niste Vi, gospodine Martinoviću, krivi, pa i mučeni Milenko je tako…

,,Knjige magije” – recenzija: Da li veruješ u magiju?

Priča kroz četiri knjige objedinjene u jednom izdanju, izdavačke kuće Darkvud, o celokupnom magijskom saznanju. Tako bismo mogli opisati delo Nila Gejmana (dobro poznatog pisca i scenariste stripova naučne fantastike) ,,Knjige magije”. Pre početka teksta o ovom delu važno je napomenuti da je scenarista Sendmena objavio strip Knjige magije 1989. godine u okviru Di Si izdavačke kuće. Međutim, s obzirom na to da je priča zainteresovala kako čitaoce tako i producente, kasnije se ova priča razvijala od strane drugih autora.   Vidi još

Korto Malteze: Pustolovina koja ne prestaje

Za petu deceniju stripa Korto Malteze, prema ocenama mnogih jednog od najboljih stripova svih vremena, izdavačka kuća Darkvud pripremila je specijalno izdanje na ćiriličnom pismu. Ovog februara izašle su prve dve knjige od dvanaest, koje će zaokružiti priču Huga Prata o velikom pustolovu Kortu Maltezu. “Balada o slanom moru” i “U znaku jarca” su prve dve knjige u ovom ciklusu, koji bi trebalo prema rečima izdavača da traje tri godine.  Ujedno “Balada o slanom moru” je epizoda u kojoj se prvi put pojavljuje lik Korta Malteza. Vidi još