Stefan Munitić – Odmalena sam svestan da je Beograd moj grad i osećam da sam dužan da mu na neki način uzvratim

U nekom od beogradskih kultnih kafića ili pabova, najverovatnije u  Starom gradu ili u nekoj od bašti Cvetnog trga, kada vremenska prognoza pogodi lepo vreme, u slobodnim trenucima, ispija „Stefanovu kafu“, ili nešto malo jače, jedan od „poslednjih beogradskih mangupa“. Stefan Munitić sebe smatra „beogradskim dživdžanom“ zato što se njegova ljubav prema rodnom gradu može porediti sa ljubavlju onih koji su ovaj termin podigli na nivo legende. Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak, rođeni Beograđanin, sa diplomom Pravnog fakulteta, trenutno je na master studijama ekološkog prava, takođe u okviru pomenutog fakulteta. Pored toga, mesto pravnika zauzima i u Gradskoj upravi grada Beograda. Osnivač je i predsednik Rotaract kluba Beograd–Dunav. A šta rotaract zapravo znači i iz čega se razvila Stefanova ljubav prema Beogradu i potreba da nešto učini za njega, objašnjava za portal Beogradska Nedelja.

-Šta je Rotaract?

Rotaract su klubovi predviđeni za članove koji imaju između 18 i 30 godina. Tu ljudi uče šta znači biti član Rotarija, dok je Rotary kao organizacija namenjena članovima sa više od 30 godina. Rotaract je nešto nalik podmlatku. Takođe, postoji i Interact koji je za još mlađe članove, a oni često iz njega prelaze u Rotaract, a onda u Rotary. Sav taj koncept Rotarija je osmišljen početkom 20. veka u Americi i cilj zapravo jeste druženje i služenje, što je ujedno i naš moto. Uključuje profile ljudi iz različitih oblasti, i kroz njihovo delovanje i humanitarni rad se ljudi međusobno povezuju, rade na razvoju svoje ličnosti i upravo kroz to međusobno druženje služe drugima.

-Koliko su Rotary i Rotaract klubovi popularni u Srbiji?

Vrlo slabo. Kada se pomenu ovi klubovi ljudi pomisle da je u pitanju neka sekta ili tajna organizacija. Mnogi ih porede čak i sa masonima, međutim, nije tako. Pristup klubu jeste malo specifičan. Ljudi se uglanom pozivaju na preporuku i mogu dobiti poziv za članstvo kluba. Međutim, u nekim situacijama se mogu prijaviti i sami, gde je potrebno da pošalju nešto poput CV-ja, tačnije, da na neki način iskažu želju za članstvom. Rotaract nije puno poznat i ljudi često nemaju konkretno mišljenje o nama. Sada radimo na podizanju na viši nivo. Organizujemo akcije, i ljudi sve češće počinju da nas poznaju po našim akcijama i delovanju.

-Kako je nastao Rotaract klub Beograd–Dunav?

Naime, u decembru pretprošle godine, naš mentorski klub Rotary klub Beograd–Dunav je odlučio da oformi svoj podmladak. Kontaktirali su sa mnom u vezi sa tom pričom. Odmah sam prihvatio jer sam već pratio ovu tematiku. Znao sam šta se tu dešava i kako sve funkcioniše. Formiranje je teklo polako, od dva člana koliko nas je bilo na početku, mogu da se pohvalim da klub sada broji preko dvadesetoro članova. U oktobru 2016. smo konačno dobili povelju i od tada smo priznati Rotaract klub.

-Čime se klub konkretno bavi?

Bavi se humanitarnim radom. Organizovali smo humanitarne akcije, to i dalje radimo. Trenutno smo angažovani na projektu „Tandem“, što znači da nikada nisi sam. Ceo projekat je bio osmišljen sa ciljem da se pomogne jednom mladiću iz Novog Bečeja. On je slep od rođenja, ali ima neobičan talenat da može da sklapa bicikle, tandeme zapravo. Nas je zainteresovala njegova priča i imamo želju i nameru da mu pomognemo „da stane na noge“. Preciznije, da oformi svoju radionicu. Našli smo mu stare bicikle koje će on da sredi, a mi ćemo ih kasnije nuditi kompanijama i preduzećima sa ciljem promovisanja njega i ljudi sa invaliditetom jer oni nisu isključeni iz društva. Oni su punopravni članovi. Svaki događaj koji Rotaract i Rotary organizuju, zapravo treba da ima humanitarni karakter. Konkretni događaji mogu da budu raznovrsni i sežu od predavanja do pozorišta. A cilj je da što više ljudi čuje i podrži naše ideje i humanitarni rad.

-Kao predsedniku i osnivaču, koliko ti klub oduzima vremena?

Oduzima puno vremena, ali kada si posvećen cilju, jednostavno to ne primetiš. Ne mogu baš da se izrazim da mi oduzima vremena jer mi je interesantno da se time bavim. Ja to više doživljavam kao zanimaciju, opuštanje i razonodu. Naš rad se razvija kroz druženje. Na sastancima razgovaramo o idejama, planovima i vodimo evidenciju o našem klubu. Raspravljamo i o unutrašnjim stvarima, a i o onome čime ćemo se baviti u narednom periodu.

Da li sarađujete sa drugim klubovima?

Da, naravno. Sarađujemo sa mentorskim klubom. Takođe i sa klubovima iz drugih gradova Srbije. Ta saradnja može da se odvija na više nivoa. Možemo organizovati unutrašnje druženje između klubova, kao i organizovanje zajedničkih javnih događaja. Jer kada se nešto organizuje na višem nivou, veća je mogućnost da vest dođe do većeg broja ljudi.

-Na kom prostoru delujete?

Trenutno na nivou Beograda, zasad tu možemo najviše da doprinesemo. Ali uvek smo bili otvoreni za pozive klubova iz drugih gradova. Na primer, podržali smo akciju Rotaract kluba iz Kragujevca. Takođe, sarađivali smo i sa Rotaract klubom iz Sremske Mitrovice koji nam je pomogao oko osnivanja. Radili smo sa klubom iz Niša isto.

Zašto mladi treba da budu članovi nekog Rotaract kluba?

Mladi su danas nezainteresovani generalno za sve, a Rotaract je dobra prilika da oni upoznaju druge ljude, da se povežu sa drugim ljudima, da upoznaju na vreme prave vrednosti koje svaki čovek treba da gaji. Da ne okreću glavu kada je nekome potrebna pomoć već da priskoče tome, da osete taj neki vid organizacije. Rotari i Rotarakt generalno teže ka tome da svakog pojedinca podignu iznad, u smislu da se svako usavrši na neki način, bilo kroz predavanja, bilo kroz seminare ili konferencije. Što se sadržaja tiče, svaki put je nešto drugačije u pitanju i članovi imaju priliku da stalno nauče nešto novo i kroz to izgrade sebe.

-Šta te je navelo da kreneš da se baviš humanitarnim radom?

Upravo to što mnogi ljudi danas to izbegavaju. U poslednje vreme, ljudi gledaju samo sebe, što je jako loše. A opet, kao pojedinac, ti ne možeš mnogo da učiniš. Kroz organizaciju i delovanje sa drugima, može da se postigne mnogo veći cilj i da se mnogo više pomogne nekome.

-Šta je ključ uspeha?

Dobra organizacija.

-Kakve veze tvoja ljubav prema Beogradu ima sa Rotaraktom?

Za Beograd sam posebno vezan, a Rotaract je dobra prilika da se taj Beograd promoviše na neki način. Samim tim pokušavamo da učinimo Beograd boljim.

-Imaš li uzore?

Da, i želim nekako da nastavim njihova dela o Beogradu i ljubav koju su imali prema njemu. To su Dragan Gaga Nikolić, Dušan Prelević Prele, Bora Todorović, Duško Radović… Zato sebe smatram jednim od tih ,,beogradskih mangupa” koji su, eto, nestali. Kako kaže Prele: „Mangupi su vaspitana deca spremna na život“. Mislim da sam jedan od njih.

Usled sve češće tzv. pojave „odliva mozgova“, šta ti misliš, da li je istina da u Srbiji nema posla?

Nije istina, to govorim svima. Posla uvek ima za svakoga ko želi da radi. Ta priča da nema posla jeste aktuelna, ali ja mislim da svako ko želi da radi i ima dobru ideju, može da uspe u tome. Od malena sam svestan da je Beograd moj grad i osećam da sam dužan da mu na neki način vratim. Kada gledam sada da veliki broj mladih planira da ide u inostranstvo, u meni jača želja da ostanem ovde i da učinim nešto za ovaj grad. Ja sam još u gimnaziji gledao da se nečim bavim, a na fakultetu sam krenuo sa humanitarnim radom. Posle sam se zainteresovao za ekologiju i sada radim na tome. Mislim da je najvažnije da se kod čoveka ispolji ta ideja. Potrebno je da ljudi pronađu ono što vole, ono čime bi voleli da se bave i da onda, čak i ako kažu da nema posla, rade na tome da ga stvore i ne odustanu. Nekada stvari mogu da se promene u minutu, u sekundi… I uvek može da se desi ta luda sreća koja će nas pogurati ka cilju.

Magično popodne u Ateljeu 212

 

Predstava Volfganga Bauera, Magično popodne, u režiji Ane Grigorović, biće premijerno prikazana 19. januara u 20.30 na sceni Petar Kralj u Ateljeu 212.  Pretpremijera je zakazana za 18. januar.

U predstavi Magično popodne, u adaptaciji teksta Jelene Mijović i dramaturga Ane Grigorović, fokus je na nešto starijoj generaciji koju paradoksalno smatramo i dalje mladom. Igraju Jelena Stupljanin, Branislav Trifunović, Ivan Jevtović i Dubravka Kovjanić. Za scenografiju je zaslužena Marija Jevtić, kostime Dragica Laušević, scenski pokret Andreja Kulešević, a dizajn zvuka Dragan Stevanović Bagzi.

Komad je, pod originalnim nazivom Magic afternoon, nastao 1967. godine i jedan je od najigranijih dramskih tekstova o mladoj generaciji na nemačkom govornom području. Kroz rasplet odnosa u ljubavnom četvorouglu artikulišu se problemi jedne generacije – dosada, bezidejnost, infantilnost, jalove ambicije, fascinacija površnim, nasilje…

Kontekst našeg društva daje dublju socio-političku dimenziju ovim problemima.

Krajem devedesetih kolektivno telo mladosti odlikovao je revolucionaran pokret, međutim u novom milenijumu zamenjen je apatijom. Ta apatija dovela je do jednostavnog i mučnog izbora – otići ili sakriti se. Pokušaj četvoro ljudi da se sakrije od stvarnosti u kojoj živi, usput održavajući sakate ljubavne odnose, dovodi do kobnog ishoda.

Da li je magično popodne moguće u svetu lišenom magije?

Kompletan repertoar za januar možete pogledati OVDE.

 

 

Dušan Kovačević – Pozorište ne može da reši ozbiljan problem, ali može da postavi pitanje o njemu

,,Hipnoza jedne ljubavi” je novi komad  Dušana Kovačevića, dramskog pisca velikih pozorišnih, ali i filmskih ostvarenja poput ,,Radovan III”, ,,Ko to tamo peva”, ,,Balkanski špijun” i ,,Maratonci trče počasni krug”, koji uskoro stupa na scenu Zvezdara Teatra. Premijera je zakazana za 17. decembar, a nestrpljenje pred početak prikazivanja ne kriju ni glumci, a ni reditelj. Vidi još

Motivisanje kao profesija

Jedna od najpopularnijih profesija u 21. veku, pored razlicitih funkcija iz sektora informacionih tehnologija, jeste zanimanje motivacioni govornik/trener, ili, kako se to popularno kaže – life coach. Za ovo zanimanje nije neophodna diploma, već je dovoljan sertifikat, licenca, iskustvo, ili u najmanju ruku volja.

Motivacija je stara koliko i čovek, ali potreba za učenjem iste, razvila se relativno skoro, pa se jačanje motivacije i rad na samopouzdanju primenjuju u različitim segmentima života, od poboljšanja profesionalne pozicije, do poboljšanja zdravlja. U osnovi termina motivacija nalazi se latinska reč motus, moves, movere – što znači kretanje, kretati se. Međutim, ova latinska reč nalazi se u osnovi engleskih reči – motion, momentum, ali i reči emotion, te je važno pomenuti i ulogu emocija koje se shvataju kao osnovni pokretač akcije i ponašanja. Iako postoji veliki broj istraživanja i određenja motivacije, sva ona imaju sličnu osnovnu ideju koja se odnosi na to da je motivacija pokretačka snaga koja nas usmerava na delanje, bez obzira na to da li se radi o uzimanju čaše vode kako bi se utolila žeđ, ili o učenju kako bi se steklo znanje.  Prve asocijacije na motivaciju su svakako učenje i motivacija za rad, pa je u ovim delatnostima ona i najzastupljenija, ali motivacija je od velikog značaja i za očuvanje kako mentalnog, tako i fizičkog zrdavlja. U osnovi proučavanja motivacije je razumevanje ljudskog ponašanja i različitih potreba koje se nalaze u njegovoj osnovi, pa se motivacija kao pokretačka snaga često povezuje i sa željom.

Elementi motivacije su potrebe, vrednosti i ciljevi, a današnji motivacioni treneri se prvenstveno fokusiraju na ciljeve, pa uče slušaoce kako da ih dostignu. Najpoznatiji motivacioni govornik i trener na svetu je Lujza Hej, autorka „Heal Your Life” metode koja podrazumeva posvećenost ličnom razvoju i samopomoć. Njena prva knjiga ,,Izlečite Sopstveno Telo” (Heal Your Body), izdata je 1976. godine, davno pre nego što je postalo moderno pričati o povezanosti između uma i tela. Ovaj bestseler revizovan je i proširen 1988. godine, pa su ljudi imali priliku da se upoznaju sa Lujzinim konceptima u čak 33 zemlje, a preveden je na 25 jezika u celom svetu. Čitaoci su knjigu nazivali ,,mala plava knjiga“, zbog boje njenih korica. Uskoro je počela da putuje po čitavoj Americi, predavajući i održavajući svoje radionice o ljubavi prema sebi i izlečenju sopstvenih života. Kada joj je dijagnoziran rak, Lujza je dobila priliku da svoju filozofiju primeni na delu. Ona nije želela da ide uobičajenim putem lečenja, lekovima i operacijom, već je sama osmislila svoj intenzivni program izlečenja koji se sastojao od afirmacija, vizuelizacija, pročišćenja tela kroz ishranu i psihoterapiju. Kroz 6 meseci, ona se potpuno izlečila od raka.

1379368_10202471638297603_1806613464_n

Lujza Hej i Siniša Ubović

U našoj zemlji, vodeći motivacioni trener je naš poznati glumac i pisac Siniša Ubović. On je prvi licencirani trener „Heal Your Life“ programa u ovom delu Evrope. Od 2010. godine, kada je ovaj program baziran na metodologiji Lujze Hej doneo na prostore bivše Jugoslavije,  Siniša je održao veliki broj predavanja, radionica i edukacija širom regiona. Godine 2012, od strane najvažnijih ličnosti u oblasti svetskog HYL-a, a pre svega Lujze Hej lično, njegov rad biva prepoznat i veoma visoko ocenjen, te postaje  jedan od dvanaest trenera u celom svetu koji dobijaju licencu za obučavanje budućih trenera ovog programa. Kao nosilac licence za ovaj region, u okviru svog koncepta ,,Put promene”, izveo je već nekoliko generacija trenera ovog moćnog i svetski priznatog programa.
Siniša Ubović je autor mnogih knjiga, a svaka je veoma brzo postala bestseler. Do sada je napisao ,,Put promene…i neće biti kraja čudesima”, ,, Afirmacije za put promene”, ,,100% JA”, ,,Dnevnik promene”, ,,Meditacija za početnike”, kao i jedan od najinspirativnijih motivišućih romana ,,Moja baba zen budista”. Svoj rad je u više navrata predstavljao u gotovo svim zemljama regiona kao i u Engleskoj, Turskoj i Americi.

Nik Vujičić

Nik Vujičić

Mnogi motivacioni treneri su to postali tako što su motivišući sebe, uspeli da promene svoj život iz korena i da od tragičnog stvore uspešan život. Jedan od njih je svetski popularan motivacioni govornik iz Australije, inače srpskog porekla, Nik Vujičić, koji je rođen sa retkim tetra-amelija poremećajem – Nik nema ruke od ramena, a umesto nogu ima mala stopala. Iako je imao teško detinjstvo i nekoliko puta je sebi pokušao da oduzme život, Nik je savladao mnoge tehnike koje su njegov život približile prosečnom. Zapravo, postigao je mnogo više od prosečnog čoveka, i danas putuje po svetu propovedajući svoju priču i ličnim primerom motivišući ljude da žive život punim plučima i da ga ma kakav bio, doživljavaju kao dar.

Da je motivacija ključ uspeha, svedoči i Srpska pravoslavna crkva kroz reči Oca Tadeja: ,,Kakve su ti misli, takav ti je život“, ali motivacija i vera u sebe ne znači precenjenost svojih mogućnosti i uzdizanje sebe iznad drugih, već ljubav prema sebi i vera u sebe. Tek onda kada prihvatimo i zavolimo sebe onakvim kakvim jesmo, to će moći da urade i drugi, a uspeh je neminovan.