Iz perspektive duginih boja

– Bako, ispao Vam je ovaj krompir iz cegera – reče omanji riđi dečak starijoj gospođi pružajući joj krompir. – O, krasni dečače, hvala ti – reče baka Vidi još

Delirijum noći

Neka umre pesnik koji u rečima traži svetionik. Sava se davi u tami, stari spavaju na nogama, razum se gubi u dogmama, dok misli lutaju po panorami. Podsvesni mrak nemilosrdno izjeda pozitivu kao crvi leš i filozofija um, na trećem pivu. Nova zora menja lice moje, kuje se druga ličnost Kain je moja sličnost, Avelj Vidi još

Putovanje

Volim da putujem. Vozom najviše. Ono što ne volim na tim putovanjima je blizina drugih putnika i lakoća započinjanja razgovora. Sjedišta koja su postavljena jedno naspram drugog možda je osmislio neki usamljeni dizajner misleći da je svima potrebna prilika da se zbilže, a voz mu se možda učinio kao idealno mjesto za to. Možda je Vidi još

Uticaj bubarusa na moj životni put

U godinama mlečnog klanja, u prvim naletima besa, čuo sam kako buba plače. Ja sam lud, sasvim, sasvim: u meni su Beograd, Drezden, Hirošima, u meni Jadovno, gulazi, Sirija. Tako počinje, pomislih: u srcu Kain, u srcu polupane glave mačića i lončići, Biblija, Kiš, i trzave mrlje na podu, obična smrt. Lud, da, lud, ali Vidi još

Pre jutra

U beskraj noć zašla, postelja zla pridržava telo onemelog mozga, stisnuti očni kapci tamu prekopavaju, iza kulisa grudi nečujna terca dobuje i redak dašak povetarca, nadjačan surovim tik-takom budilnika, usne hladi. Ujutru će budilnik, zauvek umirenom, vreme nepotrebno žrvnjati dok ptice pesmom dan umivaju. Autor: Ljuba Stefanović Vidi još

Stakla

Budim se prije zvona, prije njega, prije jutra koje ušuškano leži u pogovoru snova. Zurim u strop, u lijevi zid, desni, u roletnu napola spuštenu koja nametljivo pita zašto nije napola podignuta. Zatvaram oči, čujem lupanje vrata sa trećeg sprata, dostavljače u pekari preko puta, brujanje kamiona zaduženog za vanjsku čistoću grada. Razmišljam, ko grad Vidi još

Ponovo neuspavan

Nerazgovori i nepričanja Spolja i unutar sebe; Ležim u sred’ nesvitanja Ponovo neuspavan Opkoljen tišinom koja preteći prede. I treba li na to da se svede Ovaj čas, u trenutku večan? Šta je to što me iznova navede Da obgrljen budem senkom samoće, Poput senke bezličan? Naizgled nepomičan, Preturam praznine u svojoj glavi Na pokret Vidi još

Epistola VII: Kraj

rekao sam da bih pretražio svaki pedalj na zemlji pre nego što bi tvoja senka na kraju pustila me da umrem ali ti se uvek praviš kao da ništa ne čuješ samo da bi i dalje sumnjala dovoljno naivna i preterano ranjiva govoriš o vremenu kao da godine mogu da izbroje trenutke bez dodira i Vidi još

Razgovor sa belom vranom

Ti spavaš na očnjacima grada, daleko od jata. Kao kužni prorok. Priznaj da si golub prerušen u strvinara, visokoletač poprskan krvlju. Hajde, gukni propoved mojoj glavi prepunoj tvoje lažne braće: gukni i u meko perje me pretvori, svedoka reči. Autor: Vladimir Vuković Vidi još

Ženeva

Neko mi je dozvolio da pomislim kako se mogu osetiti prijatno i ja sam mu dotrčao u susret. Niko me nije naterao, samo je rekao:„Možeš da se osetiš prijatno, ako hoćeš, a možeš i kako ti želiš“, a ja sam želeo baš to što je on rekao. I eto mene tamo. Vidi još