Salivanje strave

Neko maše nad tvojom glavom no ipak, ipak, jame se izlivaju u jame, preko granica, preko vremena, i ništa se ne skida: fetusima rastu olovne čizme, kao juče, kao sutra, u slepim stomacima majki. Autor: Vladimir Vuković Vidi još

Zlo proleće

Ne pevam aprilsku O buđenju i bujanju ljubavnog ludila i nagona Kad polude trave kunići i pesnici: Neka mi oproste april i sezonska poezija Što moja pesma nema godišnje i životno doba I ne treba joj pijanstvo zelenilom Ni tvoja strast Da bih te ljubila kao u mladosti … Moja ljubav nije travka što raste Vidi još

Saga o bjekstvu

moja misao o tebi sad ptica je što leti sporo i teško umirući staje kao na slici dodirujući te tek kao što sjenom svojom leteći iznad rijeke na tren dodirne sunce u studenoj vodi i čemu sad riječi, Rea ostanimo zauvijek ovako zagledani u zimsko sunce jer jednom kad mi izdrhtiš svu tu bol venom Vidi još

O štetnosti duvana

Prećuti da smo imali psa i da je bio besan. Zapalim cigaretu, pričam da izgubio je njuh i gnezdio se u svačijem krilu. Ti nećeš doći da sagorimo u mekoj noti! I palim, palim cigaretu plešući tvoj san naga. Prećuti da smo izgubili psa nadajući se na onom trgu da promukli lavež znači doviđenja. I Vidi još

Pasje popodne

ponekad čeprkam srž kasnog popodneva i sve do noći ti znala bi čupati jedno po jedno moje pero (iako ne znam šta bi s prahom) krila pa kad zjapnu bunari tvoje oči dugo gledam kako u njih padaju cela Magritova svita jedan do drugog čovečuljak u strogom stroju s crnim polucilindrima (ipak samo lutkama kažu Vidi još

Jastuku pred san

Umoran od ruku koje prave glinene ptice što ne lete, od istina i apokrifa, umoran sasvim od bede, bogatstva, hebrejske kletve, umoran, tako umoran od istorije u svojoj krvi. Autor: Vladimir Vuković Vidi još

Suša

Autor fotografije: Zoran Antonijević Oči upale u izbrazdano lice Uprte ka nebu Traže milost Kap kiše Oči bez suza Suve su kao ruke seljaka Okrunjenog sušom Na zidu ikona bez lica Bledi oreol Otrovna memla Kosturi u štali U kandilu crv Sija Šumadija bez šuma Crna zemlja Nije dočekala da je Gospod opljune I spase Vidi još

Pet minuta jednog lica

samo ovoliko ga poznajem našminkano silom skrivanja večerom orosi boje ratničke strele pod očima bodu slepoočnice zgaslo kafenilo samuje mutno kao krvavi zaton sunca rumenilo u mreži marame jagodica crni linija okvir drži vrelinu usana u rađanju šaptanke nad kapcima tek plavetnilo u zelenilo beži ovo je lice negde ostavilo svoje snove a jednu kratku Vidi još

Šapat

Pod ovim rupičastim nebom brojim srebrna sazveždja, krckam pod zubima još jednu ispranu reč, mesečeva mena me otkriva. Suviše srca, premalo tišine. Jutrom umorni pešak upija sokove zore. Sunce mi šapuce… Nisi stigla na vreme, rodio se bez bola, a tvoja utroba krvari. Autor: Svetlana Polić Vidi još

Nedogled

Mala ljubiteljko francuskih romantičara, Za tebe u očima imam skarabeje, Sada ličimo na nebeske moreplovce, I tvoja plećka se na šporetu greje… Videla si do čega je bilo svim filozofima, Radi vrućeg sekreta tolika veličanja, Ja sam krajnje endemična vrsta, Nije mi stalo do tvog klicanja… Spakuj u teglu pobledele zglobove, Naši su propusti ali Vidi još