7 načina kako svako od nas može pomoći u spasavanju životne sredine


Svi sanjamo o čistim, savršeno zelenim površinama, prirodnim izvorima hemijski čiste vode, o nezagađenom, svežem vazduhu, koji slobodno udišemo punim kapacitetom svojih pluća… Onda sledi osvešćenje. Nažalost, takve zamisli bismo mogli smatrati utopijom. Zamišljenom svetu bežimo svaki put kada zatvorimo oči, dok udišemo vazduh prepun izduvnih gasova iz automobila, odžaka fabrika i sl. Tog bogatstva, koje sanjamo, sve je manje, a njegovo očuvanje prepušteno je „nekolicini” udruženja ljudi, koji uviđaju kojom brzinom ono nestaje i sa malo više mašte da zamisle katastrofu, koja će čoveka snaći bez tih osnovnih životnih resursa.

Zagađenje je goruća tema velikog broja konferencija u čijoj osnovi je Zaštita životne sredine. Malo ko se stvarno zapita čime sve svakodnevno zagađujemo svoj životni prostor. Dok čekamo da se dese velika naučna dostignuća u praktičnom smislu, da se broj reciklažnih centara uveća, osmisle novi motori na električni pogon i drugo, ono što kao pojedinci možemo da preduzmemo možda deluje malo, ali i to malo je od velikog značaja u našoj ekološkoj realnosti.

1. Korišćenje dezodoransa

Korišćenjem dezodoransa se oslobađaju freoni – fluorovi (F) i hlorovi (Cl) derivati metana i etana.
Problem sa freonima je što dovode do razgradnje ozonskog omotača koji štiti planetu od neželjenog dejtva UV zraka. Ozonski omotač je, prema rezultatima brojnih naučnih istraživanja, oštećen do mere da su počele da se stvaraju tzv. ozonske rupe. Freoni se nalaze i u rashladnim uređajima poput klima-uređaja i frižidera. Da li ste znali da, osim što su štetni po Vaše okruženje, mnogi medicinski stručnjaci smatraju upotrebu dezodoranasa nezdravom?

2. Kućna i druga hemija
chemie
Svakodnevno koristimo bar neke od mnogobrojnih hemijskih preparata za čišćenje ili kozmetičkih preparata koji  ispuštanjem u prirodu dovode do kontaminacije zemljišta. Sredstva poput šampona su niske toksičnosti, ali otpad iz domaćinstva, koji može proizvesti veoma štetne posledice je, na primer, toksična farba, zapaljivi rastvarači, lekovi i živa iz termometara. Poljoprivredni otpad tj. primena pesticida i herbicida, čak i nitrati, koji se nalaze u stajskom đubrivu, mogu dospeti u podzemne vode, odnosno bunare pijaće vode i na taj način u značajnoj meri oštetiti zdravlje.

3. Papir

13493e1a902535222aa05ff77778702c

Foto-kopiranje je, u vremenu u kom živimo, prilično povoljniji način da dođemo do literature koja nam treba u školama i na fakultetima. Upotreba papira je na taj način dovela pod znak pitanja postojanje šuma. Drva koristimo i za izradu drugih vrsta papirne konfekcije – za ogrev, izradu nameštaja. Reciklaža papira je prava retkost, a i drveće retko ko sadi. Drveće sprečava eroziju zemljišta, osim što na prvom mestu proizvodi kiseonik!


4. Bacanje smeća van predviđenih mesta

Foto: 24sata

Foto: 24sata

Koliko puta ste videli da ljudi u vašoj blizini bacaju papiriće od slatkiša, kese, plastične flašice i drugu ambalažu u travu pored puta, samo zbog toga što nisu pored kontejnera ili kante za smeće? Ni brojne propagande protiv ovakvog ponašanja ne uspevaju da isprave loše vaspitanje. Smeće koje se baca pretežno nije biorazgradivo. Jednoj plastičnoj kesi treba od 400 do milion godina da bi se razgradila. Opušci od cigareta su svuda, a njihovoj razgradnji je potrebno 2-5 godina. Bacanjem smeća u korita reka ili potoka, osim što se zagažuje voda, doprinosimo izlivanju vode prilikom obimnih padavina, tj. nastanku poplava. Neretko i leševi životinja završavaju u obližnjim rekama i potocima, što doprinosi efikasnom širenju zaraze.

5. Prekomerno korišćenje vode

Činjenicu da voda sačinjava veliki procenat ljudskog organizma, pa je samim tim neophodna za naš opstanak, zanemarujemo kad god puštamo da otiče bespotrebno. U toku tuširanja ili pranja posuđa većina ljudi nema naviku da isključuje vodu. Neki od načina da smanjimo potrošnju vode, svakako su: da veš-mašinu koristimo onda kada imamo stvari da je napunimo, skratimo vreme tuširanja, leti vrt zalivati ujutru rano ili uveče kako bi se sprečilo isparavanja vode, popravljanjem slavina koje
cure, kupovinom vodokotlića koji su štedljivi, ili u one obične ubaciti
neki predmet koji će smanjiti zapreminu.

6. Prekomerno korišćenje energije

Iako električna energija spada u naše svakodnevne potrebe i s vremena na vreme postepeno postaje sve skuplja, i dalje se ne ponašamo racionalno u njenoj potrošnji. Često govorimo o tome kako bi bilo dobro i po naš džep i okolinu kada bismo samo malo obratili pažnju na električne uređaje koje koristimo, ali gotovo nikad to i ne uradimo. Punjači, koje ostavljamo u štekerima i nakon punjenja baterije telefona, takođe troše električnu energiju. Ostavljanje više uključenih aparata istovremeno – televizora iako ga ne gledamo, svetla u prostorijama u kojima ne boravima i slično, samo su neki od mnogobrojnih primera rasipanja električne energije.

7. Uništavanje gnezda za ptice

nest-766857_960_720

Ekosistem čine kako biljne, tako i životinjske vrste. Trend ugnjetavanja i povređivanja životninjskih vrsta pokušavaju da reše brojna udruženja za zaštitu životinja, međutim, kako se mladima ne ukazuje na svest o poštovanju života, deca, najčešće iz zabave, uništavaju ptičja gnezda. Odraslima pak smeta „buka” i zvukovi koje proizvode pojedine vrste ptica, pa se neretko odlučuju da ih, ne birajući sredstva, otklone iz svog neposrednog okruženja.  Ono što se zaboravlja je da nas male ptice prirodnim putem lišavaju invazije insekata. Jedan par senica, na primer, pojede oko 150kg insekata godišnje. Mišar, od krupnijih ptica, na primer, pojede oko hiljadu miševa godišnje. Negom zelenila, drveća, pravljenjem kućica za ptice, ostavljanjem mrvica i semenki preko zime, možemo uzvratiti pticama za korist koju one nama čine.

Međutim, mi svakako nismo izolovani pojedinci. Ne živimo sami na našoj, sada već, izrazito ugroženoj planeti. Zato je neophodno da ekološka svest krene sa mikronivoa kako bi se vremenom proširila na mase i sprečila posledice velikih razmera kakve danas imaju različiti kolektivni postupci. Kroz istoriju su ratovi i proizvodnja veoma otrovne municije naneli višedecenijsku štetu zemljištu širom sveta, i ta šteta je manje-više nevidljiva, ali mi i dalje konzumiramo voće i povrće niklo upravo na tako zatrovanom tlu.

Za period od 2010. do 2019. godine doneta je Strategija upravljanja otpadom, na nacionalnom nivou. U ovom važećem dokumentu su u skladu sa vremenom, naučnim i tehnološkim dostignućima, donete bitne odluke čije je sprovođenje u toku. Skladištenje otpada, na način na kakav je do sada funkcionisalo, zahteva dugoročno rešavanje, jer da bi se otpad reciklirao, prvobitno mora da se klasifikuje i prikuplja na jedno određeno mesto na nivou Opština.

Foto: Atlantic group/ Google images

Foto: Atlantic group

Da bi zaživelo racionalno korišćenje recikliranih sirovina, proizvodnja i upotreba energije od pomenutih sirovina, da bi se smanjila opasnost od nepropisnog odlaganja otpada za buduće generacije i osigurali stabilni finansijski resursi, osnova od koje se polazi je razvijanje javne svesti na svim nivoima društva o veoma aktuelnoj problematici. Kao pojedinci često prebacujemo odgovornost na druge kada je o zaštitu životne sredine reč, a ti drugi razmišljaju podjednako kao i mi. Da li će idejna rešenja ostati u slovu donetih zakona ili ćemo stvarno spasti planetu, odgovor leži u nama samima.

Leave a Comment