RECENZIJA: Frankenštajn ili moderni Prometej – Meri Šeli, Berni Rajtson – Darkvud


Nasilno stvaranje života iz smrti

Mnogi roman Frankenštajn ili moderni Prometej određuju kao jedan od prvih, odnosno prvi roman naučne fantastike. Ovo svojevrsno ostvarenje engleske spisateljice, esejiste, filozofa i dramskog pisca Meri Vulstonkraft Šeli , napisano u epohi romantizma svrstavaju književni analitičari u gotičko delo. U ovom predstavljanju pravimo izuzetak na našem sajtu u rubrici Strip, pošto je reč o ilustrovanoj knjizi, izdanju kuće Darkvud, koju je 1977. godine ilustrovao Berni Rajtson.

Izdavačka kuća Darkvud je dobila pravo na štampanje predgovora Stivena Kinga za ovo delo, napisano 1982. i objavljeno u nekoliko izdanja.

Ilustracija Berni Rajtson

Istina je ono što u svom predgovoru naglašava King, da će onaj koji očekuje da se sa ovom knjigom razonodi ili ubije slobodno vreme, ubrzo ostaviti knjigu po strani i možda nikada više neće nastaviti da je čita. Slična je situacija sa ljudima koji očekuju previše od ove knjige zbog mnoštva filmova koje su pogledali o stvorenjima sastavljenim od delova tela koji prave dinamičnu akciju, pokrivaju dosadno veče i oživljavanju nemirnu noć.

Radnja romana napisanog 1818. godine, počinje pismima pustovlova i kapetana Roberta Voltona svojoj usvojenoj sestri u kojima joj prepričava svoje doživljaje sa severnih mora. Tu se pojavljuje prvi put figura džinovske gromade sastavljene od delova mrtvih tela, a nedugo zatim figura i biografija naučnika i medicinara Viktora Frankenštajna. Nadahnut željom za proučavanje svojih učitelja, autora zaboravljenih dela, alfemičara i mistika, koji su mu predstavljali profesore draže nego na fakultetu, došao je do toga da svoje znanje otelotvori u čoveku čudovišnog izgelda, izvanredne inteligencije i preke naravi.

Frankenštajn ili moderni Prometej

Meri Vulstonkraft Šeli

Sve ove karakteristike romana prate ilustracije Berni Rajtsona. Različita su mišljenja da li je dobro ilustrovati knjigu ili ne. Moguće je da ilustracije odvuku čitaoca od njegovog doživljaja knjige i  u konkretnom slučaju zamišljenog lika čudovišnog stvrorenja. Ali sa druge strane, ilustracije mogu da pomognu da se približi ono što je opisom izostavljeno. Tako sa jedne strane ilustracija može da odvuče delo visoke kulture u oblast masovne kulture zato što ona (ilustracija) daje doživljaj i određenje, tačnije rečeno uobličava jedno delo izvan okvira vlastitog doživljaja čitaoca. Ilustracija mu omogućava da se ne napreže dok čita nego da to radi automatski. Mada, čitajući ovakav roman, oni koji slabije poznaju kulturu, običaje, nošnju, izgled kuća i istoriju krajeva u kojima se radnja odvija, detaljnim ilustracijama Bernija Rajtsona mogu da dožive sam kraj, situaciju i okolnosti u kojima nastaje priča.

Život i stvaranje, kreacija života kao osnovno obeležje radnje u romanu može se shvatiti kao preneseno iz svetog pisma, pogotovo što stvorenje traži od svog stvoritelja da mu napravi ženski oblik njegove vrste, jer njega samog niko ne želi da vidi. Naravno, kako su vekovima bogovi stvoritelji sveta i ljudi umirali i stalno se stvarali novi, tako umire i naučnik Frankenštajn i ostavlja svog doslovce rečenog stvoritelja. Mada, paralela može lako da se povuče i sa stanovišta životne priče pisca romana. Naime, Meri Šeli je imala četiri trudnoće i samo jednog naslednika, jer su joj ostala deca umirala, tako da je imala jak razlog i potrebu za stvaranjem priče o stvoritelju života, odnosno naslinom stvaranju života iz smrti.

Prikaz izdanja:

Leave a Comment