Ćošak


Iza ove strane, ledine bez kraja,
nasmejani dani, žbunjem uvučeni,
prvi pad koraka, odhodanog puta,
samo nikle zvezde u očima snenim…

Na ovoj su strani, kruške, med, medeni,
najvišom smo granom, verali se vešto,
pokušaji dragog, nenaraslog pedlja,
dohvatali nebo i delili resto.

Trajale su skliske orahove ljuske,
s jeseni kad’ nekad, neka tuga krene.
Znali smo se tada izmicati vešto,
kalio nas život, pevam uspomene…

Jedan zrak kroz bljesak, osunčanog dana,
odnosio nekud, barice od kiše,
ustreptalog srca, ostalo iza nas,
kuća i detinjstvo i još mnogo više.

Škilje petrolejkom, obasjane staze.
Na ramenu ruksak koji čežnju nosi.
Pohabanom noći, zaći ćemo skupa
s ove strane ćoška, slinavi i bosi…

Autor:
Vida Alargić

Leave a Comment