Kako proleće kopa u meni


Ta budala dolazi u praskozorje
i miriše na pećinu i miriše na pustinju.
Izvadi lopaticu, kopa u meni neki gral.
Ta budala me tera da plačem, smejem se,
i budem vosak što se teško skida.
Nestane kada uvrevim među ljude i primim svoj pečat
za dan, samo za dan.
Da, nestane i ja sam miran,
ali gledam preko ramena, u sebe,
dugo, dugo.

Autor:
Vladimir Vuković

Leave a Comment