Metamorfoza bola


Gaziš me plamenim nebom
Oka svog,
Trepere varnice u dimu
Zgažene,
Prosipaš smutnju po obrazima
Vrelim
I praviš čudo od ratovanja
Po venama mojim.
Gazim te dahom
U okršaju bitke,
U meni dodir planine,
Stene bliske
Razaznajem boje u okrilju noći,
Borim se vrelinom
Borim se inatom svojim,
Pobeđujem bol osmehom
Ledenim,
Ispod tamnice nazirem
Slobodu dana…
U rukama prašina
Zemlje suve
Miriše na jutro,
Na metamorfozne promene,
Što daju zvuk mome glasu,
Koji godinama ćuti u dosadi,
Skrivajući se od neba,
Bežeći od ljudi,
Dok beleži trag u meni sve puca
I prolama se bol,
Grlim rukama hladnim
Žeđ u grlu
I topi se, nestaje
Padaju lanci sa moga tela,
I da,
Ponovo sam svoja,
I ponovo slobodna!

Autor:
Kristina Janković

Pesma iz zbirke ,,U okrilju noći”, decembar 2015.

Leave a Comment