Nedogled


Mala ljubiteljko francuskih romantičara,
Za tebe u očima imam skarabeje,
Sada ličimo na nebeske moreplovce,
I tvoja plećka se na šporetu greje…
Videla si do čega je bilo svim filozofima,
Radi vrućeg sekreta tolika veličanja,
Ja sam krajnje endemična vrsta,
Nije mi stalo do tvog klicanja…
Spakuj u teglu pobledele zglobove,
Naši su propusti ali je ista primena,
Nekako opet postajem nitkov,
Jer sam se odvikao od tvog vimena…
Nije mi krivo, posvuda te ima,
Dobacuješ trzav, razočaran pogled,
Ne budi tužna, proćiće i zima,
Jednom kada stignemo u naš Nedogled…

Autor:
Nikola Spasojević

Leave a Comment