Noć mi te donosi


Svežinom daha, pristiže veče…
Noć te pez pitanja, opet vraća meni.
Sedefastim talogom,
ostavljamo trag u vremenu…

Ništa ne reći.
Damarima nadolazećih zrikavaca,
noćas drhti vasiona…
U našu čast, bogovi nazdravljaju!

Razbokorena noć pesmu ište…
Srcem ustreptalim, padaju obećanja,
kao vlati, pokošenoga žita…
Skrila je tama i ove suze.

Lik još jednoga naličja,
neobuzdanih godina.
Zalepršala krila ptice,
koja nikada nije poletela…

Autor:
Vida Alargić

Leave a Comment