Noir


Rađali smo se nepoznati,
Umirali smo zaboravljeni,
U međuvremenu birali stil,
Tuđim svetovima omamljeni…
Bili smo preiskusni znalci,
Čuvenog mirisa žene,
Samo iskreni neotesanci,
Samo do pola vidljive sene…
Sretali smo se u vozovima,
Kriveći šešire na jednu od strana,
Spavali smo na orhidejama,
Ili u glavama praznih ekrana…
Pratili smo kućama fatalne dame,
Često govoreći velike mudrosti,
Bili smo možda prevaziđeni,
I na sigurnom kursu ludosti…
Nismo verovali u mnogo toga,
Malo toga je verovalo u nas,
Život je bio tek pozajmica,
Naša srca ali strani glas…
I tako rođeni nepoznati,
Birali smo drugačije teme,
Svesni da smo postali,
Pravi ljudi za pogrešno vreme…

Autor:
Nikola Spasojević

Leave a Comment