Sve o Isabeli


Ako se ponovo osudim  na tvoju ljubav i poeziju
Sakriću sve o sebe iz prethodnosti sa tobom
I neću biti jebena  mala  Balkanka
Čija se ljubav označava kao brakolomni blud
I koja piše te bledunjave balkanske koje se ne čitaju
Jer  ne   pominjem  Kolumbiju ili Iberiju
Niti pevam o sebi u burnoj vezi
Sa pesnikom disidentom ili  propalim glumcem

I ako se usudim još jednom kroz sve
Promeniću čak  i svoje ime  u pesmama :
Zvaću se dona Isabela  Soledad de Segovija
I voleti te slobodno i bez skrupula do sablažnjivosti
I pisati o tome kao o natprirodnosti
(Koji se može uzeti za  urođeni    poremećaj
Kao u knjigama Gabrijela Garsije Markesa
O neobičnim  ženama koje vole samo jednom
I koje (se) ubijaju  zbog ljubavi)

Ah kako ću se samo  razuzdati
Pod izmenjenim imenom i podnebljem
U nastupu pesničke slobode i latinoludila
Biću ti alfa  žen(k)a
I učiniću te slobodnim jednorogom
( čije srebrne lučevine leče od smrtnosti)
I ubiti se predozirana lekom  iz  zalomljenog  roga
I vaskrsnuti
Uzneta  sedmosekundnom     levitacijom
Opsednuta
Poludemonima  strasti i poluanđelima ljubavi…

…plakaću nad pesmom
Poražena prazninom uterusa ujutru
Posle erotskog sna o tebi
I upustiti se u egzorcizam :
Isteraću istinu noći  na videlo  dana
I odgristi  sebi srednji zalomljen prst
I tako ubiti  tog (ne)milosrdnog đavola
Koji je ubio  Isabelu od Segovije u meni
I poslednju (ne)utešnu laž
Da sama sebi mogu biti TI
Samo(za)dovolj(e)na

Iz ciklusa Nokturna.

Autor:
Nena Miljanović

Leave a Comment