Užad


Ja sanjam, mora biti tako,
užad Judinu, rodnu, užad
grada, otadžbine i čvorove ogromne
za moju šiju:
sanjam krivo drvo i vrat drveni.
Izjutra, podbulo mrmljam,
to znamo kafa i ja:
kriv sam, nisam kriv.

Autor:
Vladimir Vuković

Leave a Comment