Zlo proleće


Ne pevam aprilsku
O buđenju i bujanju ljubavnog ludila i nagona
Kad polude trave kunići i pesnici:
Neka mi oproste april i sezonska poezija
Što moja pesma nema godišnje i životno doba
I ne treba joj pijanstvo zelenilom
Ni tvoja strast
Da bih te ljubila kao u mladosti …

Moja ljubav nije travka što raste samo s proleća,
Ni strast kunića što periodično polude zbog parenja,
Niti mi je ovaj uznemirujući razvigor
Izgovor da raskopčam stih i košulju
Jer i u golom decembru
Vruć si mi južni vetar,
Pod kojim raskošno cveta moj ženski i poetski svet,
(i nimalo se ne stidim svojih pesama
pred pristojnima koji biraju doba za ljubav
I reči za stihove)

Ne stidi se ni ti
Što huliš na ovo zlo proleće
Jer ti beharam samo u prsima,
Ne i u preponama
U kojim ti ne leprša crvena ptca
O dragi,
Dragi moj,
Tuga li su sad tvoje muške oči,
Grešne li mene gole u njima,
Greha li pesme o proleću
U nedoba.

Autor:
Nena Miljanović

Leave a Comment