A gde je kod Vas počelo?


Nemajte se ponekad. Divno je. Časna reč.

Morate priznati, divne reči moje koleginice Tamare. Znate, to nemanje pre ove tri rečenice zvučalo mi je mnogo drugačije. Priznajem, bolno. Nadam se da grešim, ali verujem da vama upravo bas tako zvuči.

Kao i kod svih nas, sve to krene nekada davno. U autobusu, marketu, zgradi u kojoj živite, možda u lokalu u koji izlazite svakog vikenda ili u srednjoj školi u odeljenju u kojem ste učili.
Prva godina. Trideset nepoznatih lica željnih razgovora. Niste ni svesni da gledate u najbolje drugove, kumove, cimere. Niste ni svesni da ćete provesti nezaboravne godine sa baš tim nepoznatim licima. Puškice, bežanje sa poslednja tri časa, ekskurzije, prva pijanstva, a eto možda i poneka ljubav. Za to su se možda mnogi od nas uhvatili.

Počne to ovako…
počeloPriča na hodniku, sedenje u poslednjoj klupi, dopisivanje, prva šetnja, druga, treća, odlazak u bioskop, poveravanje prvih taji i eto imate najboljeg druga. Znam iz iskustva da je tanka linija izmedju toga i ljubavi.
Prodje tako godina, dve, tri. Mnogo zajedničkih trenutaka, potrošenih minuta, smeha do suza, zajedničkog bežanja, prepisivanja, i ne znate ni sami kada se desilo nešto više, ne znate, ali desilo se.
Šta sada? Već se volite, jasno je. Ići će, mislite da hoće. Nije uvek tako.
Zašto ranije nije bilo svađa? Zašto ih sada ima? Možemo li mi ovo? Slažu li nam se horoskopski znaci? Da li smo previše različiti? Da li je to važno? Zar se suprotnosti ne privlače? Pitanje za pitanjem na koja nemate nijedan odgovor.
Bude lepih dana, dana koje želite da se ponavljaju iznova i iznova i ne bi vam dosadili nikada, baš nikada.
Bude zagrljaja, poljubaca u martu, maju, novembru, cele godine. Bude ,,volim te”, bude ,,laku noć”. Sigurni ste da volite, sigurni ste da ste voljeni.

To nije dovoljno. Verovatno se pitate šta je to još potrebno… Malo je potrebno, jako malo, a izgleda tako veliko.
Zašto ranije nije bilo svađa? Zašto ih sada ima? Možemo li mi ovo? Slažu li nam se horoskopski znaci? Da li smo previše različiti? Da li je to važno? Zar se suprotnosti ne privlače? I opet nemate odgovore. Više nemate ni njega, nemate tu osobu sa kojom ste pokušavali da pronađete svaki odgovor. Vraćate se na početak. U stvari, vraćate se na onu tanku liniju između gromoglasnog smeha najboljih drugova i zagrljaja dečka koga volite. Pitate se da je niste prešli, kako bi bilo.

Možda bolje? Možda ne?

Danas, imate dva različita života. Idete na dva različita fakulteta. Imate dva različita društva. Sve je nekada to bilo jedno. Krenuli ste dalje, svakako jeste. Svaki dan vam je ispunjen, novi ljudi su upotpunili vaš život, ne razmišljate više svaki dan o tome. Jednostavno dođe veče kada se setite. Dođe dan kada shvatite da je to nešto što ostane zauvek, bar u vama.

,,Nemajte se ponekad. Divno je. Časna reč.”

Autor: Tijana Ćosović

Leave a Comment