Književni konkurs na temu: Kulturno nasleđe Ljubice Ivošević – Dimitrov


Narodna biblioteka “Radoje Domanović” Rača, , organizuje III Manifestaciju: „Kulturno nasleđe opštine Rača, tematski blok Kulturno nasleđe Ljubice Ivošević-Dimitrov.

Manifestacija: Kulturno nasleđe opštine Rača, projekat za 2017. godinu – Kulturno nasleđe Ljubice Ivošević – Dimitrov, realizovaće se u dve etape:

1.Organizovanje Naučnog skupa na kojem će autori tekstova prezentovati svoje radove;

2. Objavljivanje Zbornika radova i promocija istog.
Pozivamo Vas da uzmete učešće i svoj rad na temu: Kulturno nasleđe Ljubice Ivošević-Dimitrov pošaljete na mejl raca.biblioteka@gmail.com do 1. septembra 2017. godine.
Rad treba da ima istraživački karakter i da obrađuje do sada malo poznate detalje iz umetnikovog života, iz oblasti umetnikovog stvaralačkog rada ili da se bavi nekim od njegovih dela. Rad treba da sadrži od 5 do 15 strana, font 12, u formatu „Word”, pisan ćirilicom.

Radove primamo isključivo elektronskom poštom (mejlom), sa naznakom: Za manifestaciju – Kulturno nasleđe opštine Rača, projekat za 2017. godinu – Kulturno nasleđe Ljubice Ivošević-Dimitrov.

U Rači, 3. 07. 2017. godine.

Direktor biblioteke i predsednik Odbora manifestacije Milica Simić

 


Ljubica Ivošević od oca Milovana i majke Milice rođena 5. jula 1880. godine u šumadijskom selu Saranovo, u Lepeničkom srezu sa sedištem u Rači. Njeni roditelji imali su četvoro dece: tri sina Živojina, Živka, Nikolu i ćerku Ljubicu.

Najstariji Živojin zaposlio se u Kragujevcu, srednji Živko u Bogradu, a najmlađi Nikola u Smederevskoj Palanci. Sva tri brata krenula su u borbu za socijalističke ideje.
Najmlađi brat Nikola doveo je šesnaestogodišnju Ljubicu u Palanku, da uči krojački zanat. Godine 1892. osnovano je „Opšte zanatlijsko radničko društvo“, koje će služiti za pomoć bolesnima i iznemoglima. Nikola je učestvovao u osnivanju, a zatim se pridružila i Ljubica. Prvi govor imala je u prostorijama društva, gde je podigla učmalu građansku čaršiju.

Iz Palanke dolazi kod brata Živka u Beograd, i nalazi posao u modnom salonu kao modelista. Šestog marta 1901. U okviru „Beogradskog radničkog društva“, osniva se hor i pozorište, Ljubica je postala stalni član hora, i imala zapažene uloge u pozorišnim predstavama. Prvu pesmu objavila je u ,,Radničkim novinama“ 9. marta 1902. a već sledećeg meseca još dve. Devetnaestog maja 1902. osnovan je ,,Savez šivačkih radnika Srbije“, a Ljubica je izabrana u rukovodstvo istog. Krajem 1902. Odlazi na usavršavanje u Beč i prikljčuje se u rad jugoslovenkog društva, gde je prati austrijska policija. Napušta Beč i Dunavom odlazi u Bugarsku u grad Ruse i zapošljava se u radionici belog rublja, pod pseudonimom Nevena.

Godine 1903. u Rusu likvidirana je radionica, prelazi u Sliven, radi u tekstilnoj fabrici i uključuje se u radnički pokret. Postaje član bugarske socijal – demokratske partije. Štrajk slivenskih radnica predvodila je Ljubica Ivošević. Prvi put je srela Georgi Dimitrova izaslanika Sindikata. Štrajk je uspešno okončan, a Ljubica prelazi u Sofiju, gde će ostati dvadeset godina. Avgusta 1905. u Sofiji na Ženskoj socijalističkoj koferenciji, učvršćuje poznanstvo sa Georgi Dimitrovom, a 1906. udaje se za njega. Čitave tri decenije zajedničkog života posvećuju radnčkom, revolucionarnom i komunističkom pokretu…

27.maja 1933. godine ugasio se život prve srpske revolcionarne pesnikinje, žene sa stihovima oštrijim od noža.

Leave a Comment