Koliko se (ne) čita u Srbiji?


Prosečni stanovnik, prosečna plata, prosečni dan, prosek, svakodnevno istraživanje. U svrhu pokazivanja važnosti čitanja i ličnog i društvenog razvoja, Lara i ja smo postavile pitanja svojoj okolini koliko je posvećena čitanju. Mnogo je bolje čuti lična iskustva 50 ispitanika, nego zbrajati da-ne-možda 7-8 miliona građana Srbije. Velika istraživanja prepuštamo stručnjacima, a u životu je ionako sve relativno. Možda smo sigurni u brojeve, ali ne i kada je reč o ljudima. Ovo kvalitativno istraživanje započeto je na obali reke, gde se ljudi odmaraju uz priču, druženje ili kvalitetnu knjigu. Odgovaralo se na 4 jednostavna pitanja.

Da li volite da čitate? DA 14/50 NE 17/50 PONEKAD 19/50
Kada ste poslednji put pročitali knjigu? PRE 7-30 DANA  11/50 PRE > 30 DANA 17/50 PRE > GODINU DANA 22/50
Koja vam je omiljena knjiga? U TEKSTU NEMA 12/50
Koliko se prema vašem mišljenju čita u Srbiji? MNOGO 4/50 NEDOVOLJNO 15/50 JAKO MALO/NIMALO 31/50

Svakako da ima neke draži u statistikama i internet istraživanjima, ali to nije ono što u čoveku budi znatiželju. Građani Srbije pričaju u procentima samo kad govore o smanjenju plata ili o akcijskim cenama.

knjige1

Naši ispitanici imaju od 14 do 70 godina. To su deca koja završavaju osnovnu školu i penzioneri koje je se rado sećaju. Naš prvi ispitanik, gospodin Boža* koji nam je izričito napomenuo da kažemo da ima 2×35 godina rekao je sledeće: „Ne volim da čitam, a i kad čitam to su najčešće Biblija i Kuran. Moja žena  voli, ali više novine i časopise. U Srbiji se jako malo čita“. Sa njegovim mišljenjem je saglasna većina ispitanika. Žene najviše čitaju ljubavne i istorijske romane, beletristiku i časopise, a knjige čita samo onaj ko mora.

Kale (44) – „ Ne čitam ja, više volim da posmatram stvari iz realnog života, da pamtim ljude, face, priče… Da je Crnjanski danas živ, ne bi mogao da piše. Danas vladaju glupost, tabloidi, kompjuteri, a plaćaju se košarkaši. U Srbiji se knjiga ne kupuje i ne čita“.

Mladi, od 14 do 17 godina, pored školske literature najviše čitaju ono što je popularno ili ekranizovano. Omiljene knjige su im  Hari Poter, Instrumenti smrti ili Gospodar prstenova. Petnaestogodišnjakinje vole i 50 nijansi sive. Knjige čitaju na raspustu.

knjige2Studenti i mladi do 30 godina, osim uspomena iz klupe nose i pouke iz omiljenih lektira. Oni kao omiljenu knjigu navode Kafkin Proces, Kamijevog Stranca i Bulgakovljev roman Majstor i Margarita, ali i Igre prestola. Knjige se čitaju ovih dana, ponekad kada se oslobode obaveza oko ispita ili posla ili prosto ne čitaju.

Svega četvoro ispitanika navelo je da se u Srbiji mnogo čita, ali  su i oni bili skeptični oko toga koje generacije se bude ili ležu uz knjigu. Mladi smatraju da starije generacije više vremena posvećuju knjizi, te da je to posledica odrastanja i vaspitavanja bez moderne tehnologije i brzog načina života. Stariji su saglasni da internet i računari odvlače mlade od razvijanja jezika i vijuga uz pomoć knjiga i lektira, ali dodaju da u Srbiji bez obzira na sve, vlada opšta nezainteresovanost koja se najčešće opravdava nedostatkom vremena. Nezainteresovanost za debelo štivo, poeziju ili priču jeste najčešći odgovor/izgovor koji je dala polovina ispitanika.

Nevena (22) prodaje igračke i voli da čita knjige. Pre dva dana je pročitala knjigu, a omiljena joj je „Inferno“, Dena Brauna. Ona, kao i njena koleginica Zorica (50), koja prodaje knjige na keju, smatra da je nedovoljno onih koji svoje slobodno vreme troše na čitanje knjiga.

Volim da čitam, ali su me oči davno izdale. Pročitala sam dosta knjiga, ali sam najviše čitala u srednjoj školi“. Na pitanje da li ima posla i da li se knjige kupuju, dobile smo odgovor koji je postao uobičajen za ekonomski život naših građana. Vlada besparica, ali gura se nekako.

knjige3

Mnogi govore da ovakva vrsta sociološkog istraživanja nije najbolja, jer ljudi žele da se predstave u što boljem svetlu. Gotovo polovina ispitanika rekla je da ne čita knjige, a to je svega 50 ljudi. Iskreni ili ne, smatrali su nečitanje knjiga svojom manom, a neki su se dobrovoljno uključili u razgovor oko pitanja kulturne i edukativne erozije društva, ili predlagali šta bi to moglo da inspiriše ljude da dan započnu listanjem stranica romana ili zbirke pesama, a ne pretraživanjem Fejsbuka.

Domaći izdavači i knjižare nekoliko puta godišnje daju različite akcije za kupovinu više knjiga u vrednosti jedne. Gradska biblioteka  pruža popust na učlanjenje studentima i đacima, a deca do 7 godina i stariji od 65, mogu da pozajmljuju knjige besplatno. Knjiški moljci raduju se Noći knjiga i sajmovima,  a prave ljubitelje reči, antikvarnice i ulični prodavci dozivaju starim koricama i duhovitim dosetkama čitalaca. Radio stanice i časopisi dele knjige putem kupona ili slanja sms poruka. Dostupnost onlajn izdanja knjiga se povećava iz dana u dan. Potrebno je samo malo volje i mašte. Šta čekate?

Istraživanje pripremile:
Bojana Katić, Lara Damnjanović


*Sva imena osim Kaletovog su izmišljena. Istraživanje je bilo anonimno, a igrom slučaja smo naletele na zvezdu gradskog prevoza Dragana Otaševića.

 

Leave a Comment