Devalvacija filma na 89. dodeli Oskara – Holivud protiv Trampa


Kada je izbor za Oskara postao šablon?

Još tokom prošlogodišnje dodele Oskara donekle smo sve ovo danas mogli i da naslutimo. Kako je pre godinu dana na dodeli javno propagirana parola ,,Oscar so white”, te da su crnački glumci nedovoljno zastupljeni i podržavani od strane Akademije, još tada je bilo očekivano da će ove godine nominacije možda ne vrveti od crnačkih glumačkih postava, no sigurno da će bar odnos snaga biti izjednačen. Samo je bilo pitanje ko će i na koji način iskoristiti ovu priliku i napraviti Akademiji favorita. Beri Dženkins je to uspeo filmom ,,Mesečina”. Nije bilo dovoljno što su glavni likovi crnci, nego su kao dodatni začin morali biti i homoseksualnog opredeljenja, a kako na Akademiji poslednijh godina vole te popularne socijalne škakljive teme, ,,Mesečina” im je sela kao kec na deset.

Denzel je takođe pokušao da pokrene uvek popularnu temu rasizma filmom ,,Fences”, ali to ovaj put nije urodilo plodom. Akademiji je valjda bilo dovoljno toga u filmu ,,12 godina ropstva” 2014. godine. Prosto, Akademija nije imala nijedan LGBT film koji je odneo zlatni kip do sada, pa im je spoj Afroamerikanaca koji su istovremeno gej bio idealan za najbolje ostvarenje u protekloj godini.

Nije moglo da prođe bez provociranja predsednika SAD.

Prošle godine je dodela Oskara bila toliko politički i umetnički nekorektno posvećena degradaciji tad još uvek samo kandidata za predsednika Donalda Trampa. Umetnici su bez dlaka na jeziku izlazili na binu apelujući na Ameriku da ne glasa za Trampa i podržavali njegovu protivkandidatkinju Hilari Klinton. Pokušavali su da nametnu svoju volju,  što je negativna upotreba njihovog uticaja. Kako su u međuvremenu kobni izbori održani, nadali smo se da dodela ove godine neće biti platforma za političko izražavanje. Ali voditelj programa Džimi Kimel nas je demantovao u startu i osuo paljbu prozivki na račun aktuelnog predsednika. Otišao je toliko daleko da mu je uputio tvit za vreme ceremonije i koristio svaku priliku na koju je naišao da izgovori nešto provokativno. Holivud je po ko zna koji put pokazao kako izlazi iz svojih profesionalnih okvira.

Holivud se inati Trampu.

Najveća provokacija na Trampov račun je bila dodela nagrade za najbolji strani film Iračaninu Agaru Faradiju za njegovo ostvarenje ,,Prodavac”. Iako su u opticaju i po komentarima stručnjaka veće šanse imali evropski filmovi, kip je ipak otišao u Irak. Faradi bojkotuje i odbija da prisustvuje ceremoniji zbog kako navodi ,,solidarnosti” i u znak protesta protiv predsednika Trampa, zbog njegovih zabrana ulaska imigrantskom stanovništvu u SAD. Veće su šanse da u Americi dobiješ Oskara nego dozvolu ulaska u zemlju. Slična stvar je bila i sa kratkim dugometražnim filmom. Nagradu je uzeo naslov ,,Beli šlemovi”, a sirijska ekipa filma nije dobila dozvolu da uđe u zemlju čak ni da bi prisustvovala ceremoniji dodele. Holivud očigledno tera kontrapolitiku Trampu zarad svojih ličnih interesa i održavanja statusa kod neameričke publike i naroda kojima Trampova politika nije naklonjena.

Zašto je ,,La La Lend” zaslužio Oskara?

Samim izlaskom na ,,La La Lend” su uperena sva svetla širom sveta. Svi pravi filmofili su pomalo nostalgični za onim starim tipovima mjuzikla iz šestdesetih, te je ,,La La Lend” došao kao prava poslastica i osveženje. Kritika naravno nije manjkalo, kako pozitivnih tako ni negativnih. Pored podeljenih mišljenja o kvalitetu glume glavnih glumaca, ovaj film je u sebi zadržao onaj pravi estetski filmski kvalitet. Ako navijamo da film propagira isključivo svoju umetničku notu bez ikakvih manipulativnih poruka i tematike, ,,La La Lend” je morao da odnese kip za najbolje ostvarenje u protekloj godini. Povratak džeza na filmsku scenu kroz velika vrata zasigurno bi doprineo na popularizaciji tog žanra u svetu filma. Možda bi čak uz filmsko korišćenje džez doživeo neki vid preporoda.

Na kraju su svi zadovoljni, čak i Mel Gibson.

,,La La Lend” možda nije uzeo najbitnije priznanje, ali je zato uručeno šest kipova na adresu ovog ostvarenja što je izuzetan uspeh.

  • Najbolja glumica
  • Najbolja režija
  • Najbolja originalna muzika
  • Najbolja originalna pesma
  • Najbolja kamera
  • Najbolja scenografija

Ema Stoun je najbolja glumica ovogodišnje dodele, dok je reditelj Damjan Šazel postao najmlađi dobitnik Oskara za režiju. Nagrade za najbolju originalnu muziku i pesmu su očekivane jer na tim poljima ,,La La Lend” nije imao konkurenciju.

Film ,,Mesečina” je odneo tri Oskara, ali znatno bitnija od ,,La La Lenda”.

  • Najbolji film
  • Najbolja sporedna muška uloga
  • Najbolji adaptirani scenario

Maheršala Ali je najbolji sporedni glumac, a pomenuti Beri Dženkins potpisuje režiju i scenario.

Da se ne lažemo, niko, a verovatno ni sam Mel Gibson, nije mnogo očekivao od Akademije kada je njegov ,,Greben Spasa” u pitanju. I to samo zato što je film njegov – Gibsonov. Da je u pitanju Spilberg, film bi sigurno bar malo bolje prošao. Omraženi holivudski ,,otpadnik” Mel je pobednik samim tim što je posle svega što je uradio i doživeo poslednjih godina na poslovnom planu, ponovo tu u vrhu, priznat i cenjen. Film je ipak odneo i dva zlatna kipa.

  • Najbolja montaža
  • Najbolji miks zvuka

Meni favorit ,,Mančester kraj mora” prošao je izuzetno dobro, u odnosu na to kako je mogao da prođe u moru holivudskih igrarija i spletki sa filmovima. Kako film ne nosi nikakve skrivene poruke, nema socijalni i manipulativni značaj i ne služi promociji i oblikovanju svesti gledaoca, ove dve nagrade su nekako iskreno zaslužene. Kenet Lonergan je režiser i scenarista.

  • Najbolja muška uloga
  • Najbolji originalni scenario

Definitivno najteži izbor Akademije bio je izbor za najboljeg glavnog glumca. Bilo je tesno između velikog Denzela Vošingtona, mladog Endrua Garfilda, uvek briljantnog Viga Morgensena, neubedljivog Rajana Goslinga i opskurnog Kejsija Afleka. Na opšte oduševljenje, Kejsi, koji je stvarno evoluirao u briljantnog glumca, dobio je nagradu. Barem jedan od braće Aflek zapravo zna da glumi.

Najbolja sporedna glumica Vajola Dejvis je i više nego zaslužila ovu nagradu za ulogu u filmu ,,Fences”.

Manje-više, sve ostale nagrade su na mestu. Najbolji animirani film je ,,Zotropolis”. Najbolje vizuelne efekte ima moderna ekranizacija ,,Knjige o džungli”. Najbolje kostime ima ,,Fantastične zveri i gde ih naći”. Najbolja šminka i frizure pripale su ,,Odredu otpisanih”. Najbolja montaža zvuka je otišla filmu ,,Dolazak”.

Dodele Oskara devalviraju film kao umetnost iz godine u godinu. Holivud će nastaviti da vodi svoje ratove kroz film, kroz uticajne filmske stvaraoce, kroz manipulisanje gledaocima. Na taj način ubijaće svaku umetničku slobodu, najbitniju stavku u stvaralaštvu, ne samo filma nego umetnosti uopšte.

 

 

 

 

Leave a Comment