Filmski trejleri – zašto otkrivaju previše?


Najbolje objašnjenje kada su u pitanju filmski trejleri dao je Robert Zemekis rekavši da su filmovi kao Mekdonalds. Kao što kupac, pre nego što ode da obeduje u Meku, zna tačno šta ga tamo čeka i kakvog je ukusa, tako i publika voli da zna unapred sve ono što će se desiti u filmu, pre nego što sam film pogleda.

Sa druge strane, koliko to zapravo dobro utiče na sam uspeh filma i prijem kod publike i fanova koji pojedina ostvarenja iščekuju godinama?

Trejleri jesu najveći vid marketinga filma. Tu su da bi se kroz minut-dva atmosfera možda proširila i na one koji se dvoume ili nemaju u planu da filmu posvete 90+ minuta. Ovi koji film već žele i planiraju da pogledaju, ne treba da obraćaju pažnju na trejler. Opet, povrh svega toga, u poslednjih nekoliko godina se javlja bunt i negodovanje dela publike kako trejleri otkrivaju i prevelike delove filmova koje najavljuju. I to je u većini slučajeva potpuno tačno.

Pravi primer je recimo bio trejler za film ,,Terminator: Postanje”, poslednji nastavak o kultnom Kamerunovom robotu ubici. Sve što ste želeli da znate o filmu moglo se saznati iz trejlera, a to je da film ne nudi apsolutno ništa novo. Nagomilani su likovi iz prethodnih ostvarenja, a sva bučna akcija i efekti su se videli u trejlerima. Da ne napominjem da je otkriven sav zaplet u filmu. To čak ni okorele fanove ne motiviše dovoljno da plate kartu i pogledaju film u bioskopu. Film je kao i svi bokbasteri, naravno zaradio, ali ni približno onoliko koliko je predviđano.

Još ridikulozniji primer je ,,Čudesni Spajdermen”. Kada je posle izlaska filma neko na internetu sabrao sve trejlere, tizere i tv-promo spotove, i hronološki ih povezao u jedan, dobili smo video od 25 minuta. Čak 25 minuta od mogućih 135 smo dobili samo kroz marketing. Time nam je otkriveno gotovo sve što nas je zanimalo u vezi sa ovim reboot-om o popularnom Marvelovom superheroju. Zašto bi iko išao da gleda taj film u bioskop?

Da li je problem u marketing menadžerima ili u gledaocima?

Predsednik ,,Trejler Park” kompanije koja se bavi uređivanjem trejlera i vodeća je u Holivudu – Met Brubejker, ovaj moderni ,,problem” pravda na svoj način: ,,Gledaoci su se opekli u prošlosti, i ako će neko da izdvoji 20$ da bi premijerno gledao neki film, mi želimo da on zna da čini pravu investiciju. Koliko god se žalili da trejleri mnogo odaju, 9/10 gledalaca će se više zainteresovati za film što više o njemu zna.” Ta politika zasniva se na strahu svakog studija da njihov film ne prođe dobro. Bolje je i otkriti više nego što treba nego da publika bude ,,bombardovana” obrtima i ostane zbunjena i šokirana nakon toga.

Jedino rešenje sa te strane novčića je da iza filma stoji režiser koji je uključen u svaku stavku kada je njegov film u pitanju. Kristofer Nolan, recimo, jedan od najboljih stvaralaca u ovoj umetnosti trenutno, uključen je u sve ono što se kroz marketing servira, a odnosi se na njegov film. Sam bira skoro sve što će izaći pred publiku u svrhu promovisanja i to radi i više nego uspešno.

Sa druge strane novčića, problem je i u publici. Tokom poslednjih godina, stvorene su franšize koje su skupile armiju fanova. Te armije toliko željno iščekuju trejlere za svoje omiljene filmove, da to deluje opsesivno. Danas im pristup mreži i sva moderna tehnologija omogućuju da najave pogledaju gotovo iste sekunde čim izađu. I svi oni su svesni u šta se klikom na dugme play upuštaju. Koliko njih je svesno da trejleri spojluju filmove? A trejleri i dalje bivaju nikad gledaniji.

Pravljenje trejlera danas je najteži posao i uz to mač sa više oštrica. Ali je u principu jednostavno. Kada marketinški stručnjaci misle da će otkrivanje u trejleru uticati bolno na fanove i potencijalne gledaoce, oni ga načine takvim da dovoljno zagolica maštu (npr. ,,Zvezdani ratovi: Buđenje sile), a ne otkrije ništa. A ako će im otkrivanje dovesti više gledalaca i popuniti sva mesta u bioskopskim salama, onda će otkriti i do 70% radnje filma (npr. Betmen protiv Supermena).

Ako potencirate na tome kako vam je trejler načinio film lošim, to je zato što ste sami izabrali da trejler pogledate. Trejleri nisu tu za one koji će svakako pogledati film i već unapred očekuju nešto od njega, već da one koji nemaju jasnu nameru da pogledaju određeni novi naslov, ubedi u suprotno. Sledeći put kad pustite trejler osvestite se i shvatite da ste spremni da otkrijete nešto pre nego što pogledate film. Ko želi da unapred zna sve, nek uživa u ovim dugoiščekivanim najavama, ko ne nek ostane čvrste volje i prvi put se susretne sa kompletnom fabulom filma tek ispred bioskopskog platna. Holivudu je svejedno. oni spojluju da bi prodali film, ili ne spojluju da bi prodali film.

 

 

 

 

 

Leave a Comment