,,Lepotica i zver” – romantična bajka dosledna originalu


Na dugoočekivani rimejk Diznijevog klasika, ,,Lepotica i zver” uprte su oči mnogobrojnih obožavalaca širom sveta, još od trenutka kada je u novembru 2016. godine zvanično najavljeno pojavljivanje filma na bioskopskim platnima za mart 2017. godine. Režija je poverena istaknutnom režiseru Bilu Kondonu, koji je režirao širok dijapazon filmova, a jedan od poznatijih je i Sumrak saga: Praskozorje.

Kada je Dizni 1991. godine oživeo istoimenu bajku francuskinje Žan Mari Leprins de Bomont (Jeanne Marie Leprince de Beaumont), ,,Lepotica i zver” postao je prvi nominovani za Oskara i Zlatnim globusom nagrađen dugometražni animirani film u istoriji, u kategoriji najbolji filmkomedija ili mjuzikl. Nastao u razdoblju Diznijeve renesanse, ovaj film je prvi animirani Diznijev projekat koji je adaptiran u brodvejski mjuzikl. Delo Alana Menkena je animiranom filmu donelo čak dva Oskara, jedan za najbolju tematsku pesmu i drugi za najbolju muziku.

Bajka ,,Lepotica i zver” s jedne strane veliča unutrašnju lepotu, a u vizuelnom smislu nudi raskošne slike, ističući simbole poput ruže, za mnoge najlepšeg cveća, vlastitog imena Belle, čiji prevod označava lepotu, a s druge strane i simbole neprikosnovenog vremena koje uzima danak lepoti i kletve koja je bitan element epskih narodnih pesama gde je svaka lepota dostupna ljudskom oku krhka i podložna iskušenjima i povezana silama zle sudbine.

Pred sam projekat su od samog početka postavljena velika očekivanja, samim tim što je reč o jednoj od najpopularnijih Diznijevih bajki sa odlično ocenjenim detaljima u animaciji 25 godina pre novonastalog rimejka. Dodatno umeće produkcije očekivano je i na polju 3D projekcija gde su presudni detalji koji kreiraju produbljen doživljaj kod publike.

Priča stara koliko i vreme

S obzirom na to da je reč o rimejku dela koje se svrstava u polje klasika, autentičnost i odanost originalnom delu je bitan segment gde publika, kojoj je već dobro poznata bajka, ne daje mnogo prostora odstupanjima. Režiser Bil Kondon je u ovom slučaju, u velikoj meri, opravdao očekivanja publike ne izostavivši nijedan bitan deo iz originalne režije animiranog filma. S druge strane, postoje zamerke onih koji su ipak očekivali malo više originalnosti od ovog holivudskog ostvarenja. Priča započinje kletvom koja na lepog mladog princa i njegov raskošan i udoban život unosi mrak. Vizuelna zamerka filmu bi jedino mogla biti manjak boja u odnosu na originalno animirano ostvarenje gde, uprkos sivilu kletve, čitav zamak odiše zlatnom bojom koja unosi svetlost, dok je u filmu veći akcenat na tami, koja je u izvesnoj meri obojila život usamljene zveri. Detalji poput simbolično odvojenih kula na Zapadnu i Istočnu i živog posuđa dočarani su jednako lepo kao i u originalnom delu, sa minimalnim izmenama. Scene se nižu istim redosledom kao u animiranoj verziji, muzika je ostala gotovo netaknuta, ukoliko uračunamo prepevane verzije. Arijana Grande i Džon Ledžend spadaju u muzičke zvezde današnjice, bajkovitog glasa, pa samim tim njihova interpretacija sa minimalnim ukrasima ni u kom smislu nije oštetila originalnu pesmu. Brodvejski spektakl ,,Lepotica i zver” (1994) sadrži bogatiji opseg muzičkih kreacija, pa je scena gde zver peva, nakon odlaska Bele iz dvorca, preuzeta i dodata aktuelnom rimejku. Za deo publike koji ne gaji simpatije prema mjuziklu, zajedno sa ovom numerom je priču od 2h i 19min učinila pomalo napornom. Novi detalj koji je publici zadao temu za razmišljanje je svakako scena koja promoviše homoseksualnost, koja se dešava na kraju filma i u kojoj učestvuje Lafu (LaFoe), Gastonov sluga. Mnogi roditelji su ovakav gest režisera osudili. U Rusiji je ovaj detalj rezultirao zabranom filma za uzrast mlađi od 16 godina. Zanimljivo je da nova verzija magičnom ogledalu, koje Bela dobija na poklon od zveri kada odlazi iz dvorca da spase svog oca, pridaje još jednu važnu mogućnost, a to je da Belu odvede na mesto smrti i rasvetli uzrok smrt njene majke u Parizu. U scenariju  deo u kom od kolere umire Belina majka predstavlja novost u odnosu na animirani film iz 1991. godine. Mada su mnogi negativno reagovali na delo kostimografkinje Žaklin Diran kada je reč o Belinoj balskoj haljini, kostimi su prepuni detalja, autentični i osmišljeni tako da odlično obogaćuju sliku i ne narušavaju privrženost originalu, što se oseća i vidi u čitavom filmu.

Efekti 3D i sinhronizacije

Za ljubitelje punijeg doživljaja filmskih scena dostupan je i 3D format filma ,,Lepotica i zver”. U ovom filmu, u 3D projekciju publiku uvodi magija ruže u krupnom planu koju prelepa Bela uzima u svoju ruku, istovremeno pružajući osećaj publici da istu ružu, simbol lepote i nosioca kletve, može uzeti bilo ko od vas. Lepoti scene gde se zlatni kraljevski vez spušta, kao sjajna završnica balskoj haljini za princezu Belu, neizostavno doprinosi trodimenzionalna tehnologija. Detalj koji takođe veliča prednosti 3D je grudva snega velikih razmera kojom zver pogađa Belu u toku izvođenja pesme „Something there” i koja publiku navodi na reakciju i smeh. Kada je u pitanju sinhronizovana verzija filma, ona sama po sebi krade originalni ton ovog rimejka, ali kako je film pre svega najzanimljiviji najmađima, pojava ove verzije je opravdana i korektno odrađena od strane „domaće ekipe” u kojoj su glavnim ulogama glas pozajmljivali Lejla Hot i Mina Sovtić, Petar Benčina i Boris Režak.

Glumačka postavka

Za odabir glumačke postavke i glavnu žensku ulogu Bele koja je pripala već proslavljenoj Hermioni u seriji filmova o Hariju Poteru, Emi Votson, rekacije su veoma pozitivne. U jednom od svojih intervjua, Ema Votson je na pitanje zašto je u jednom trenutku želela da napusti glumu izjavila da nakon tako važne i velike uloge, koja je još u detinjstvu obeležila njen lik, smatrala je da nema ničeg dalje za nju u glumačkoj karijeri. Međutim, njeno sazrevanje i upornost da završi studije, ozbiljnost i milo mladoliko lice po kojima je zapamćena u medijima, u pravom momentu su joj dodelili ulogu neobične i prelepe Bele, obrazovane devojke koja najviše uživa u knjigama. U tom smislu, od svih holivudskih lepotica, ova uloga je najviše privlačila ličnost kakvom zrači Ema Votson. U filmu je Ema takođe imala priliku da svima predstavi raskoš svog glasa i time je pokazala da publika o njoj kao glumici ima još dosta toga da otkrije. Za glavnu mušku ulogu u filmu prvo je ponuđen Rajan Gosling, ali je zbog snimanja „La la lenda”, u kom Rajan igra glavnu mušku ulogu, uloga zveri sačekala Dena Stivensa koji  je poneo sve teškoće kakve sa sobom nosi lik zveri. U jednom od svojih intervjua, Den je izjavio da je na samom snimanju nosio veliki i težak kostim, a da je svaku scenu snimao dva puta, jedanput je fokus bio na njegovom licu i mimici, kada jede ili pravi grimase, kako bi tokom kompjuterske obrade lik zveri bio što verodostojniji. Glasovne sposobnosti kod tumačenja lika zveri i Denova prirodna boja očiju, kada je pojavljivanje princa u pitanju, ukrale su simpatije ženskog dela publike. Uloge kojima se Den prethodno istakao bile su mračne (aktuelna serija ,,Legion’’ i film ,,Gost’’), te ga je ovde lepše gledati u ulozi ,,pozitivnog’’ protagoniste. Lik kakav je Gaston, narcisoidni lovac koji je zaljubljen u fizičku lepotu Bele i ne bira sredstva da dođe do svog cilja, a to je da se oženi Belom, savršeno je izneo glumac Luk Evans. Fizički i na osnovu načina interpretacije, prenete harizme i „ljigavosti” lika, teško da bi bilo koji glumac uspeo da zaseni Luka Evansa kao Gastona. Morisa, starog oca prelepe Bele je tumačio glumac Kevin Klajn, kome je ova uloga odlično pristajala. Bitan faktor filma je britanska trojka koja je svoje glasove pozajmila čuvenoj ekipi sačinjenoj od svećnjaka, čajnika i sata. Lumijera (svećnjak) je govorio harizmatični Juan Mekgregor, Gđu Pots (čajnik) Ema Tompson, a Kogsvortu (sat) je svoj poznati baršunasti glas dao niko drugi do ser Jan Mekelen. S obzirom na to o kakvim imenima se radi, njihovi performansi nikad nisu ni dovedeni u pitanje.

Sveukupni utisak o rimejku bajke „Lepotica i zver”, koji je usledio nakon rimejka „Pepeljuge”, Knjiige o džungli”, „Alise u zemlji čuda” i „Grdane”(„Maleficent”), prvenstveno ukazuje na opštu tendenciju da se originalne bajke vrate na ekrane, što je pozitivno ukoliko se uzme u obzir kvalitet programa i crtanih filmova namenjenih deci danas. Za razliku od ostalih prerada, ovaj je gotovo u celosti zadržao Diznijevo autorsko delo, na radost najmlađih, kao i vernih fanova ove bajke koja ne zastareva. Za sve one koji su od filma očekivali veću kreativnost i maštu reditelja, tu je i francusko izdanje filma iz 2014. godine gde ulogu zveri tumači Vinsent Kasel, a priča je u određenoj meri kombinovana sa elementima drugih bajki i u velikoj meri se razlikuje od originala.

Leave a Comment