Nauka u serijama


Dosadašnji sistem obrazovanja naučio nas je da treba da biramo svoje usmerenje ka prirodnim ili društvenim naukama. U osnovnoj školi većina nas ne zna šta to tačno podrazumeva, jer matematiku i fiziku vezujemo za prirodu, a istoriju i filozofiju za društvo. Živimo u brzom i haotičnom svetu, gde višedecenijski rad pripada intelektualcima i sanjarima, a prosečnim ljudima Informer i serija. Svetski i domaći producenti koji vrednuju naučnost i kulturu jednako kao i zabavu, dosetili su se kako da ljudsko opredenjenje spoje sa modernim načinom života.

Serija Fringe prati istražiteljske poduhvate fiktivne Frindž divizije u Bostonu i njihovu borbu protiv neobjašnjivih pojava i naučnih modifikacija u dva paralelna sveta. Zahvaljujući podrobnim istraživanjima i maštovitosti J. J. Abramsa, Aleksa Kurcmana i Roberta Orcija, gledaoci su između 2008. i 2013. godine, mogli da se upoznaju sa pirokinezom, kvantnom fizikom, teleportacijom, genetskim inženjeringom, kriptografijom i mnogim pojavama za koje savremena nauka još nema trajna rešenja. Osim zanimljivih priča i brilijantnih ideja Voltera Bišopa (Džon Nobl), serija frindž pruža i mogućnost da se gledaoci upoznaju sa stvarnom magijom sveta koju često propuštaju.

1. Fibonačijev niz

U matematici, Fibonačijev niz predstavlja niz brojeva u kome su prva dva broja 0 i 1, a svaki sledeći je zbir prethodna dva. Ime je dobio po italijanskom matematičaru Leonardu Fibonačiju. Legenda kaže da je do ovog otkrića Fibonači došao posmatrajući ponašanje zečeva, čije je razmnožavanje pratilo dinamiku ovog brojčanog niza. Brojevi u nizu se često povezuju sa zlatnim presekom i brojem fi (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67…) i njegovom savršenom proporcijom. Egipćani i Maje koristili su ove zakonitosti pri izgradnji piramida, a najpoznatiji primer korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi jeste grčki Partenon. Umetnici poput Mikelanđela, Da Vinčija, Rembrandta, Dalija, Mondrijana, samo su neki od brojnih umetnika, koji su koristili zlatni presek. Kako Fibonači deluje u prirodi možete pogledati u kratkom dokumentarcu Kristobala Vile- The Fibonacci Sequence.

2.Ideja o poslednjoj slici

Ideja da se u oku umrle osobe “zauvek zamrzava poslednji kadar”. Vili Kine, profesor psihologije u Hajlderbergu, radeći na eksperimentima sa zečevima, došao je do konačnog otkrića još u 19. veku. Moguće je! U jednom eksperimentu proučavao je mrežnjaču albino zeca i njegovo viđenje sivog, zamagljenog neba kroz rešetke kaveza u kojem je bio. Ukoliko se oko ubijene životinje određeno vreme drži u posebnom rastvoru na bazi stipse, zahvaljujući posebnom pigmentu rodopsinu, u njegovoj zenici ostaje poslednja slika sveta koju je to oko videlo neposredno pre smrti! Postupak dobijanja fotografije iz oka nazvan je “optografija”. Inspirisani ovim otkrićima, mnogi reditelji i pisci poput Žila Verna koristili su ova zanimljiva otkrića da stvore još zanimljivija dela. Koliko je ideja o poslednjoj slici bila popularna krajem 19. i tokom 20. veka, svedoči i veliki broj ubistava gde su ubice s ciljem pucale žrtvama u oči, ne bi li tako izbrisale svoj lik i onemogućile identifikaciju.

Planetarno popularna serija koja je od 2008. do 2013. koliko se prikazivala, vezala za ekrane više od 7 miliona gledalaca širom sveta. Finale serije pratilo je više od 10 miliona ljudi, a serija je osvojila nekoliko Emi nagrada i Zlatni globus za najboljeg muškog glumca (Brajan Krenston). Radnja serije prati profesora hemije, Voltera Vajta koji, suočen sa rakom u poodmakloj fazi, traži način da izdržava svoju porodicu nakon smrti. U tome se oslanja na svoje znanje iz hemije i na svog bivšeg učenika Džesija Pinkmana (Aron Pol). Valter prelazi na drugu stranu zakona praveći narkotik metamfetamin i postaje misteriozni genije Hajzenberg koji uvodi pometnju u narko kartele Meksika. Epizode u kojima se pravi metamfetamin su modifikovane, zbog pribojavanja Vinsa Giligana i njegovog tima, da bi najverniji gledaoci mogli da na osnovu formula sprave metamfetamin sami. Uprkos modifikovanim scenama, postoje primeri gde je „Čista hemija” prikazala prave naučne činjenice.

Breaking Bad

1.Smrtonosni ricin

Priroda se pobrinula za to da neki otrovi ne moraju da se naprave u laboratoriji da bi bili smrtonosni. Ricin je toksično jedinjenje koje se može pronaći u semenu biljke ricinus communis. Hemijsko jedinjenje iz ricina, ometa osnovno funkcionisanje organizma i sprečava ćelije da proizvode proteine koji su potrebni ljudskom telu da bi obavljalo osnovne funkcije koje čoveku omogućavaju život. Kada se udiše ili ubrizga, ricin može da ubije čoveka ako se da u odgovarajućoj dozi. Mnogo je teže da dovede do smrti ako se uzima oralno, a prosečna količina koja je potrebna za to jednaka je gramaži 4 aspirin tablete. U naučnom svetu je poznat i kao drugi tip ribosome-inactivating protein (Skraćenica RIP kao vickast akronim za Rest in peace – „Počivaj u miru” eng.prim.prev.)

2.Živa(II) fulminate

Iako je u seriji ova opasna supstanca prikazana u obliku kristala, njeno prirodno stanje je puderasti prah sive boje. Fanovi serije pitali su se koliko su eksperimenti koje Valter pravi zaista verno prikazani. U jednoj od emisija MythBusters, sproveden je eksperiment o eksplozivnosti ovog jedinjenja. Živa fulminate ne samo da je opasno i eksplozivno jedinjenje, već se lako može aktivirati vrućinom, trenjem ili udarom velikom brzinom o neku površinu. Njena kristalna struktura otkrivena je 2007. godine, skoro 200 godina od kada je prvi put sintetisana. Uz pravu količinu, može biti smrtonosna.

Ne moramo biti naučnici da bismo utolili znatiželju za intrigantnim činjenicama iz prirode i društva. Dovoljno je da nekoliko puta nedeljno upalimo televiziju ili da na internetu pogledamo kvalitetnu seriju. U sledećoj epizodi pogledaćemo…

 

 

Leave a Comment