Svet i dalje pevuši „La donna è mobile” iz opere „Rigoleto”


Opera „Rigoleto” („Rigoletto”) je premijerno izvedena 11. marta 1851. godine u Veneciji. Sve su karte bile rasprodate za ovu izvedbu, te je uspeh te večeri za Đuzepea Verdija bio trijumfalan.
Naročito je uspešna bila arija vojvode od Mantove iz trećeg čina ‒ „La donna è mobile” („Žena je varljiva”), koju je čitava Venecija pevušila jutro nakon izvođenja. Toliko je bila zarazna i pevljiva.

Počeci ‒ Verdi kao orguljaš

Đuzepe Fortunio Frančesko Verdi rođen je 9. ili 10. oktobra 1813. godine u selu Rankole nadomak Buseta. Verdi je u knjigu rođenih upisan kao francuski državljanin, jer je ta oblast bila pod francuskom vlašću, odnosno Napoleonovom upravom, koga nije podržavala većina Italijana. Kada je napunio 12 godina, Verdi je krenuo na časove kod vrsnog učitelja i maestra Ferdinanda Provesija. Prvi koji je otkrio Verdijev talenat bio je trgovac Antonio Bareči. On mu je pružao i moralnu i finansijsku pomoć, kao i čitavo njegovo rodno mesto. Zahvaljujući pomoći plemenitih ljudi, Verdi pokušava da upiše Konzervatorijum u Milanu, ali u tome ne uspeva. Naime, biva odbijen uz objašnjenje da je stariji nego što statut to dozvoljava. Godine 1833. umire orguljaš Provesi, a Verdi ga nasleđuje.

Odustajanje nije opcija

Mareli novembra 1839. godine pristaje da stavi na repertoar Verdijevu prvu operu u dva čina „Oberto”. Ona doživljava solidan uspeh i 13 dodatnih izvođenja, zbog čega Mareli sastavlja ugovor sa Verdijem za još tri opere. Dok radi na svojoj drugoj operi, Verdiju umire žena Margarita u 26. godini i dvoje njihove dece u približno isto vreme. Verdi ostaje sam i slomljen bolom i zariče se da neće više da komponuje. Međutim, predomišlja se i njegovom trećom operom „Nabuko” (prvobitno nazvanoj „Nabukodonosor”) izvedenoj u Milanskoj skali 1842. godine započinje njegova karijera.

Sva velika dela pratila je cenzura

Verdi je želeo da radi na nekom energičnom i dinamičnom projektu i sasvim slučajno je naleteo na dramu u pet činova Viktora Igoa „Kralj se zabavlja” („Le roi s’amuse”). Međutim, tema je bila krajnje kontroverzna. Štaviše, sam Igo je imao problema i nevolje sa cenzurom u Francuskoj. Zbog toga je bilo dosta izmena u vidu drugih imena, mesta zbivanja, titule porodice, kao i upotrebe prezimena nekih grofovija i familija koje su davno nestale, te niko ne može biti uvređen. Dakle, „Rigoleto” („Rigoletto”) je melodrama u tri čina koja je premijerno izvedena 1851. godine, a libreto za ovu operu napisao je Frančesko Maria Pjave na italijanskom jeziku.

„La donna e’mobile” ‒ čujete je jednom, prevušite je stalno

Najpoznatija arija iz ove opere je arija vojvode od Mantove „Žena je varljiva”, što je zapravo ironija, zato što je vojvoda taj koji zavodi svaku ženu. Interesantna je činjenica da Verdi nije dozvoljavao da se ona uvežbava javno da probama, gde je svi mogu čuti. Verdi je znao koliko je ova melodija zarazna i kako se brzo pamti, te ju je sa svojim izvođačima uvežbavao u tajnosti. Svi su je u Veneciji znali napamet i pevušili bez ustezanja, od bogataša, pa sve do gondolijera. Čak i dan-danas, ukoliko čujete ovu ariju, garantovano će vam ući u uvo i neće vas napuštati neko vreme. Na premijeri je ulogu vojvode igrao Rafael Mirate, a kasnije i Lučano Pavaroti, Enriko Karuzo, Plasido Domingo, Mario Lanza itd.

„Rigoleto” kod nas

„Rigoleto” je u Narodnom pozorištu u Beogradu prvi put izveden na srpskom jeziku 9. novembra 1921. godine, u prevodu Milana Dimovića. Režirao je Evgenije Marijašec, a dirigovao Stanislav Binički. I danas imate priliku da pogledate ovaj veličanstveni komad na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u 19.30h. Ulogu vojvode od Mantove izvodi Dejan Maksimović, ulogu Rigoleta Dragutin Matić, a ulogu Đilde Snežana Savičić Sekulić.

Leave a Comment