Recenzija: Obojeni program #10 Tex – Boja vrhunskih majstora (VIDEO)


Kada je stigao četvrti broj “Obojenog programa” u kojem je glavnu ulogu imao Teks, dobili smo epizodu veću nego inače i to sve u boji. Međutim, i tako smo navikli da se Teksove epizode ne završavaju u jednom broju, osim “Kiše” (broj 18 redovne serije Teksa), započete priče se protežu makar na dva broja. To je slučaj i sa starim vestern filmovima, koji traju dugo, sa potanko razvijenom radnjom, mnogo promena i živosti.

Ali poslednji objavljeni broj ove edicije izdavačke kuće Veseči Četvrtak sadrži četiri epizode, kratke, jasne i sažete. Odlično štivo sa mnoštvom iskusnih autora poput Rekionija, Boselija i Morena Buratinija napravilo je interesantan spoj u ovom broju.Kako su male granice između pravednika i zločinca jasno pokazuje epizoda Mičela Meda i Mičela Benevita “Limene zvezde”. Prva od četiri kratke priče dočarava tu pojavu smeštenu između tridesetak stranica strip sveske u boji. Blek Rast Taun, miran gradić sa mnogo Teksovih i Karsonovih poznanika i čuvar tajne. Čak i ljude, koji su radni vek proveli na strani zakona ponekad obuzme srebroljublje, pa tako izgube orjentir i naprave grešku. Naravno, neki se zbog te greške teško kaju, ali opet nekima je greška donela dobro i nastoje da sačuvaju njenu tajnu. Jednog dana su dvojica čuvara zakona odlučili da ubiju one koje jure i uzmu im zlato, ali im je na put toj nameri stao šerif Džim Landon. Način na koji su dva odmetnika od svog poziva rešili ovaj problem, video je otkotrljani objektiv fotoaparata.

Činilo se na prvi pogled da je Moreno Buratini napisao scenario za epizodu “Čovek koji je ubio Teks Vilera”, ali kao što to biva sa junacima stripova, sreća im je veći saveznik od njihovog oružja. Želja za osvetom i bol za ubijenom ćerkom dovela je Teksovog prijatelja, starijeg alkoholičara Koronela, u Novi Meksiko i navela ga da omami Teksa kako bi mogao sam da se suprostavi ubici svoje ćerke.

Mauro Boseli i Rosi, su dokaz da zlo zapravo ne vreba uvek iz mraka, već se zaživi u ljudskoj duši. Zapravo, šta se može dokazati polupismenim, ogrubelim seljačkim mozgovima u nekom zabačenom mestu. Praktično ništa, sve što nije u saglasnosti sa njihovim uverenjima, ili navikama je praktično najbolje izolovati. Prava definicija ovakvih ljudi je, pošteni ljudi. Veliki Bejb, odskače od okoline zbog  svojih telesnih i mentalnih nedostataka, tako biva osuđen kao počinilac strašnog ubistva i pljačke u kojima jeste učestvovao, ali tako što je spasao malu devojčicu i sakrio se sa njom u mrak. Malo nereala
n kraj, daje pečat ovoj uobičajenoj, za vreme i mesto radnje, situaciji opisanoj u epizodi “U mraku”.

Sreća prati hrabre, uobičajena fraza, ali hrabri su oni koji čine dobra dela u istoj meri u kolikoj su meri hrabri i oni koji čine loša dela. Rekioni, slobodno rečeno majstorski oblikuje jednu kratku priču u kojoj se Viler pojavljuje samo kao fikcija u strahovima, snovima i sećanjima. Samo jedan pogled Teks Vilera je učinio to da  Taličnom Rendiju sreća okrene leđa i da ga Teks progoni i prati svaki njegov korak. Rendi gotovo lud odlazi u smrt sa potvrdom da to zapravo nije.

Leave a Comment