Slovenska mitologija ‒ naša zapostavljena magija verovanja


Slovenska mitologija ‒ koliko deca uče o njoj? Počevši od dece iz osnovne škole, svi znaju ko je Apolon, a ko Afrodita. Većina je verovatno upućena u to ko je bila Minerva, i svakako ko je bio Kupidon. Pojavom skorašnje serije raste i interesovanje za Tora i Odina, iako je davno bilo poznato koje su magične karakteristike ovih nordijskih veličina. I dok tokom školovanja generacije učenika uče o neverovatnim pričama i poreklu ovih raskalašnih bogova, negde su se izgubili Dažbog i Perun. O Baba Jagi, tj. Babarogi, vampirima, Drekavcu i Čumi, sigurno ste slušali i čuli dosta, ali ne u školi, već iz priča naših baka.

Slovenska mitologija ‒ nedostatak izvora je najveći problem

Jedan od razloga zašto tako malo znamo o sopstvenoj mitologiji leži u tome što su izvori o našim verovanjima veoma oskudni ili se mogu naći samo u fragmentima. I same bogove je vrlo teško klasifikovati i smestiti u određene kategorije zbog toga što često obavljaju više funkcija, koje se uz sve to i mešaju. Prve podatke o verovanjima Slovena daje tek vizantijski istoričar iz 6. veka Prokopije, i to one koji se odnose na vrhovnog boga, boga munje. Najviše izvora ima o verovanjima Baltičkih Slovena, a o verovanjima ostalih može se govoriti samo na osnovu oskudnih lingvističkih ostataka. Zapravo, nije uopšte poznato da li su svi Sloveni, pre razdvajanja na Južne, Istočne i Zapadne, imali zajedničke, iste bogove u koje su verovali. Najteže je rekonstruisati sistem božanstava kod Južnih Slovena zbog ranog uticaja hrišćanstva i Vizantije. Ipak, upoznajte neke od najinteresantnijih bogova i magičnih stvorenja u koje su naši preci verovali.

Perun

www.pinterest.com

Jedan od najpoznatijih i najčešće pominjanih bogova u slovenskoj mitologiji jeste Perun, bog groma i munje. Po mišljenju nekih vrhovni bog, ili pak jedan od trojstva bogova pored Svaroga i Svetovida po mišljenju većine. Budući da uzrokuje vremenske nepogode predstavlja boga rušitelja. Često je prikazan kao snažan čovek duge brade i kose sa maljem u ruci, ali i sa lukom i strelama koje se dovode u vezu sa munjama. Toliko je moćan i poznat slovenski bog da ga je Ratko Petrović uneo u naslov svoje knjige „Burleska gospodina Peruna, boga groma”. Legenda govori da je Perun vozio kočije po nebu, te buka njegovih točkova predstavlja gmljavinu, a njegovi udarci maljem predstavljaju munje. Sam opis podseća na Svetog Iliju koji je kasnije po primanju hrišćanstva očigledno poprimio i karakteristike Peruna. Lingvistički ostaci odnose se na toponime i druga imena koja su se održala i do danas. I tako imamo biljku peruniku, a pored toga Perunovo ime se održalo i u pojedinim izrekama i kletvama.

Veles

Ovaj bog ima jako širok spektar funkcija, te se smatra bogom životinja, stoke, livada, šuma, useva, ali i bogom mudrosti, trgovine, bogatstva, života u širem smislu. Predstavljen je sa rogovima i pastirskim štapom. Smatralo se da Veles može da se transformiše u razne životinjske oblike, pre svega u medveda. Oduvek je bilo prisutno i rivalstvo između Peruna i Velesa. Međutim, po nekim tumačenjima slovenske mitologije, to rivalstvo nema kraja. Svakog proleća Perun pobeđuje Velesa, ali se on svake zime uporno vraća. Većina pretpostavlja da je Velesu pandan Sveti Vasilije.

Vesna

Samo ime je povezuje sa prvim znacima bujanja vegetacije, tj. sa prvim vesnicima proleća. Shodno tome, Vesna je boginja buđenja prirode, proleća. Povezivana je sa mladošću i sa mladim bračnim parovima. Prikazivana je kao lepa devojka istaknutih oblina koje simbolizuju plodnost, sa venčićima od cveća i u beloj haljini. Zbog toga što je okončavala zimu i bolesti, bila je omiljena boginja među svim Slovenima. Mnogi povezuju praznike poput Cveti i Vrbice sa ovom boginjom.

Morana

www.slavorum.org

Slovenska mitologija je zanimljiva po tome što predstavlja i negativna božanstva. Nasuprot Vesni stoji boginja smrti, zime, duge gladi, bolesti, masovnih pomora, ali i utopljenih duša, vode ‒ slovenska boginja Morana. Dok su rituali posvećeni dočekivanjem Vesne, tj. proleća, bili radosni i veseli, rituali uoči dolaska zime, koju predstavlja Morana, bili su totalno drugačiji. Naime, Sloveni su pravili lutku Morane od pruća i slame, koju su zatim tukli štapovima, kidali i rastrzali, u želji da se oslobode zime, gladi i nesreće koju ona donosi. Prikazana je kao tamnokosa bleda devojka sa zastrašujućim životinjskim očima i kandžama, a ponekad je znala da uzme oblik prelepe devojke kako bi prevarila ljude.

Pored bogova i boginja, verovanjima Slovena pripisuje se i poduža lista čarobnih bića i magičnih stvorova. Vampir je opšteprihvaćeno mitsko biće koje potiče upravo iz slovenske mitologije, a sama reč je srpskog porekla. On predstavlja dušu umrlog koja ne može da ode na onaj svet. Pored vampira tu su i razna šumska bića poput lesnika, raznih vila (brodarice, biljarice, oblakinje i slično), vukodlaka, čuma, veštica, kućnih duhova, kepeca, karakondžula, drekavaca…

U svakom slučaju, slovenska mitologija je isto tako kreativna i neobična kao i grčka, nordijska, rimska. Iako nema dovoljno podataka, ni arheoloških ni lingvističkih, ovi fragmenti koje su skupili naši istraživači su i više nego dovoljni da utonemo u neobičnu magiju mitoloških priča. Zbog nedovoljno informacija, gledišta naučnika su često u sukobu, a njihove teorije se ponekad i mimoilaze. To je razlog zbog kojeg slovenska mitologija nema čvrsto utvrđenu hijerarhiju božanstava, štaviše, problem počinje od samog pitanja vrhovnog boga. I mimo toga učenicima je uskraćena ta privilegija da se sa slovenskom mitologijom susreću i da joj se dive u istoj meri kao što je to slučaj sa grčkim mitovima i bogovima.

 

*Neke od definicija bogova preuzete su iz enciklopedijskog rečnika „Slovenska mitologija” koju kao izdavač potpisuje Zepter book world.

Prati nas na Fejsbuku:

Leave a Comment