Društvene mreže – Kako da manje vremena provodite na njima?


Društvene mreže, prvobitno namenjene povezivanju ljudi, možda su učinile upravo suprotno. Ljudi su uspeli da se otuđe od realnih društvenih odnosa i zamene ih za druženje „preko veze”.

Kad ujutru trljajući oči dohvatite telefon da proverite novosti u životima prijatelja, pre nego li ustanete iz kreveta, smatrajte to blažim oblikom zavisnosti. Ako za vreme pauze prvo proveravate društvene mreže, a potom i produžite pauzu zbog njih, to je znak da ste možda već zavisni. Zavisnost od društvenih mreža može se odraziti na više načina. Možda baš vi prekidate svoj rad da biste proverili fejsbuk, ili vam se u glavi mota šta ćete sledeće fotografisati za instagram, ili pomišljate kako već nekoliko dana niste aktivni na tviteru.

Društvene mreže i zavisnost

Svesnost je prvi korak ka izlečenju. Ako ste već svesni da provodite previše vremena listajući najnovije objave na društvenim mrežama, deo puta je pređen. Sledi nekoliko saveta među kojima bi trebalo da pronađete svoje oružje protiv društvenih mreža koje bespotrebno gutaju vaše vreme.

Čitanje

Foto: Pixabay

Vežbajte fokus

Iako ga je teško postići baš zbog količine informacija koje nas svakodnevno okružuju, fokus se vežba. Recimo da se nalazite na predavanju i profesor vam ne privlači pažnju svojom pričom. Ne posežite momentalno za telefonom. Pokušajte da ubedite sebe kako je korisnije da ga slušate jer će vam učenje kod kuće oduzeti manje vremena. Odlažite telefon u torbu kad god ga ne koristite. Verovatno će vas bar malo mrzeti da stalno otvarate torbu kako biste „samo proverili” društvene mreže.

Nađite hobi

Možda vam društvene mreže odvlače pažnju jer vam je dosadno, pa posežete za listanjem objava prijatelja. U tom slučaju, obavezno nađite hobi – vežbajte, šetajte, bavite se umetnošću, gledajte filmove, čitajte. Ovo je možda i jedno od najboljih rešenja, jer nas uglavnom dosada tera da posežemo za telefonom.

Slušanje umesto gledanja

Dosta se zabavljali oči raznim fotografijama na instagramu. Red je da i vaše uši upiju neku pozitivnu reč ili misao. Možete slušati muziku, ali i audio-knjige, predavanja i sl. Ovaj savet ima višestruke prednosti. Između ostalog, nećete morati da slušate gunđanje nezadovoljnih ljudi, ali ćete i proširiti svoje znanje ako vam je to cilj.

Drustvene mreze

Foto: Pinterest

Preispitajte svoje želje i stavove

Pre postavljanja nekoliko fotografija na dnevnom nivou, zapitajte se šta je razlog toga? Da li će drugi imati koristi? Da li samo pokazujete svoju vitku figuru ili motivišete i druge na zdravu ishranu? Šta drugima znači informacija šta ste jeli za ručak? Prirodno je da ćete želeti da podelite najvažnije životne događaje sa drugima, ali ne idite u krajnost.

Igrice za mentalno razgibavanje

Ako već želite da držite telefon, neka to bude zbog igrica koje razvijaju moždane vijuge. Neke od popularnih mentalnih igrica su Lumosity, Peak i Elevate. Tako ćete se zabaviti, a nećete biti na fejsbuku, instagramu i sl. Ali pazite da vas igrice ne odvuku na drugu stranu zavisnosti!

Udaljite telefon

Većina ljudi drži telefon u ruci dok šeta, vozi se gradskim prevozom ili ide u kupovinu. Dokazano je da telefon zrači i štetno utiče na ljude. Stoga, ne držite telefon kod sebe ako ne morate. Upotreba telefona pre odlaska na spavanje smanjuje mogućnost da lako utonete u san. Zapamtite – daleko od očiju, daleko od srca (odnosno prstiju).

Zahvalnost

Foto: Pixabay

Sastavite listu zahvalnosti

Umesto listanja najnovijih fotografija slavnih pevača, sastavite svoj spisak zahvalnosti. Ne mora čak ni da bude na papiru. Zamislite na čemu ste tog trenutka zahvalni, bilo da je to ogromna kuća u kojoj živite ili odsustvo bolesti, ljubav koju primate i sl. Na taj način ćete i više ceniti ono što posedujete.

Zamišljajte i razmišljajte

Setite se kako se živelo bez telefona. Posmatrajte ljude u svojoj okolini, način gestikulacije, njihova osećanja. Zamišljajte. Ne morate gledati u telefon dok nestrpljivo čekate da izađete iz gradskog autobusa. Maštajte o nečemu – šta biste voleli da radite, kako doživljavate sebe. Za one koji vole psihologiju, ovo bi mogao da bude dobar savet. Takođe, mnoge ideje su se izrodile maštanjem i razmišljanjem.

Naravno, sve prethodno napisano se ne odnosi na one kojima je upotreba društvenih mreža deo posla, sredstvo informisanja i sl. Mada, i oni treba da se zapitaju dokle je granica. Čest izgovor jeste upravo neophodnost ulaska na društvene mreže, ali i to veoma lako ume da sklizne u zavisnost. Svi pomenuti saveti se odnose na one koji žele da naprave promenu po pitanju upotrebe društvenih mreža i koji u nekoj meri već preteruju, tako da to naginje ili već jeste zavisnost. Namera teksta nije vređanje niti omalovažavanje ikoga.

Leave a Comment