Slabosti, ime ti je žena


Kazanova je jednom prilikom rekao: „Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna žena toga dana ne osmehne.“

Žene – nežniji pol, one koje lome muška srca, dok njihova muškarci nikada ne mogu u potpunosti razumeti.    Još od biblijske priče o radoznaloj Evi, žena postaje nosilac bremena krivice. Frojd ju je nazvao „neprijateljem civilizacije“, misleći na naglašenu emocionalnost i instinktivno postupanje, nasuprot stabilnosti, hrabrosti i snazi uma koje se pripisuju muškarcu. Hegel je tvrdio da iz ženskog tela zrači manje duhovnosti nego iz muškog jer ono, zbog oblina, izaziva veću seksualnu privlačnost.

U poeziji Milana Rakića, žena je deo prirode koji izaziva strast i radost. Ali to je samo kratkotrajni zanos. Posle predavanja kratkotrajnoj strasti dolazi zasićenost i ravnodušnost. Kod Dučića, žena je opšta, savremena i univerzalna, bliža božanstvu nego čoveku.

U narodnoj epskoj poeziji žena je najčešće sporedni lik obeležen svojom ulogom u porodici – majka, supruga, sestra. Ona je smerna, čedna, pokorna, verna, ili prenaglašeno emocionalna, lakoma, kukavica, prevrtljiva, neverna. Uvek je prikazana kroz odnos sa muškarcem i služi najčešće kao ogledalo muškim likovima. Ipak, njeni postupci, prvenstveno oni negativni, značajni su za tok radnje epske pesme.

Bilo kako bilo, bez žena se ne može. One su te koje po pravilu bolje kuvaju, čiste i čuvaju decu. Vole pažnju, pa se muškarci trude da im to omoguće. Ali kada? Većina njih uglavnom samo za rođendan i Osmi mart.

Još su nas u vrtiću učili da svake godine u martu majci, sestri, tetki, baki treba da učinimo jedan dan posebnim. Poklone smo spremali jedva čekajući da vidimo osmeh na njihovim licima. Kasnije, to je postalo navika, znamo da svake godine tog nekog osmog marta treba ženama posvetiti pažnju.

Kako je do toga došlo?

Period brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije predstavljao je početak 20. veka. Ipak, često je dolazilo do radničkih protesta jer su uslovi za rad u fabrikama bili vrlo loši. Osmog marta 1857. godine, žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku izašle su na ulice da demonstriraju zbog loših uslova rada i niskih plata. Žene su bile rasterane od strane policije, ali ih to nije sprečilo da dva meseca kasnije osnuju sindikat, pa su protesti  nastavljeni i narednih godina osmog marta. Najpoznatiji bio je onaj  iz 1908. godine. Tada je 15000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Nakon dve godine, 1910. u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, održana je prva međunarodna ženska konferencija. Na predlog Klare Cetkin, uticajne nemačke političarke i borca za ženska prava, ustanovljen je „Međunarodni dan žena“.

Godinu dana nakon toga, Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Danas se obeležava u preko sto zemalja širom sveta. U nekim komunističkim državama proglašen je i državnim praznikom. Godine 1975. koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije (UN) su službeno počele da ga obeležavaju. Danas mnoge organizacije nastoje da se izbore za to da se praznik proširi i na zemlje u kojima se još uvek ne obeležava.

Svim ženama redakcija Beogradske nedelje čestita praznik!   

Leave a Comment