Alen Handan – Osobe sa hendikepom treba uključivati u sve društvene aktivnosti


Alen Handan, pored toga što je redovan student četvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, veoma je društveno aktivan. Učestvovao je u projektu „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ održanom u Kragujevcu, gde je stekao puno iskustva. Pre samo nekoliko dana bio je moderator panel – diskusije „Put do pravde popločan barijerama?“ na kojoj se govorilo o položaju osoba sa hendikepom u društvu.

Šta misliš, znaju li ljudi šta sve spada u hendikep?

Ljudi generalno smatraju hendikepom samo onaj hendikep koji je vidljiv, koji zapaze kada pogledaju neku osobu, ili pričaju sa njom. Međutim, mnogi ne znaju da se hendikepom smatra i dijabetes, hemofilija… Hendikepi koji nisu vidljivi.

Susrećeš li se i sam sa osobama koje imaju neku vrstu hendikepa?

Naravno, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu jedan je od fakulteta gde je omogućeno osobama sa hendikepom da prate nastavu i uče bez velikih teškoća. Na raznim radionicama, treninzima, seminarima srećem mlade osobe sa nekom vrstom hendikepa, to znači da je sve više organizatora svesno da su osobe sa hendikepom deo društva.

Da li si i sam imao predrasude vezane za te osobe?

Pa možda kao mali, dok nisam počeo da dolazim u neki neposredniji kontakt sa osobama sa hendikepom. Nakon toga nije više ni bilo predrasuda.

Šta je ono što bi društvo trebalo da uradi da bi se te osobe osećale ravnopravno?

Potrebno je održavati što više tribina, panel-diskusija o ovoj temi, osobe sa hendikepom treba uključivati u sve društvene aktivnosti, gde bi u ravnopravnom položaju svi zajedno razbijali predrasude.

Kao budući pravnik, možeš li da objasniš šta zakon garantuje osobama sa hendikepom?

Sve zavisi o kom zakonu pričamo. Neki od zakona u ovoj oblasti jesu Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Na primer u Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom odmah na početku se ustanovljava obaveza organa javne vlasti: „Organi javne vlasti dužni su da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije“. Generalno, zakoni su u ovoj oblasti izuzetno dobro napisani, međutim, u praksi je njihova primena na veoma niskom nivou.

Kakva je situacijama u drugim državama u odnosu na našu?

Najveća razlika koju primećujemo između Republike Srbije i zemalja članica Evropske Unije na primer jeste u primeni onoga što piše u zakonima. Osobama sa hendikepom je u velikoj meri omogućeno da se nesmetano kreću po gradu, bez prepreka, pristupačnost institucijama je na zavidnom nivou itd. To je pravac u kome ova država treba da se kreće.

Imajući u vidu da si student Pravnog fakulteta, kojim pravom bi voleo da se baviš i da li će tvoja buduća profesija imati veze sa ovom temom?

Voleo bih da se bavim ljudskim pravima, samim tim, ova tema će definitivno imati veze sa mojim budućim zanimanjem.

Leave a Comment