Intervju sa Tijanom Bogićević – Obična klinka sa izvanrednim talentom


Tijana Bogićević je rođena Novosađanka, trenutno živi i radi u Bostonu, a bavi se pevanjem. Karijeru je započela zvanično davne 2001. godine, kao prateći vokal u bendu Vlade Georgieva. 2009. godine stigla je do polufinala Beovizije, ali nije uspela da se plasira do Evrovizije (te godine smo na Evroviziju poslali Marka Kona uz pesmu “Cipela”). Izvodi pop i soul muziku, a prošle godine se između ostalog pojavila kao gost na jednoj od pesama humorističkog rok benda Pero Defformero. Njen glas je istovremeno i violinski visok i emotivan, dirljiv, a sa druge strane ume da prizove onu blagu hrapavu mušku notu prekornosti. Pored pevanja, nastoji da ljudima oko sebe skrene pažnju na loše stvari koje se dešavaju, i pored toga izuzetno je alergična na mediokritete, kao i na pohlepne i bezobrazne ljude.

Kada si napravila svoje prve pevačke korake? Takođe, kojim spletom događaja si stigla do Vladinog benda?


Oduvek sam imala samo jedan san, a to je bilo da postanem pevačica. I kad nešto stvarno želite, nekako se fokusirate na to i univerzum vam samo nudi prilike. Uvek sam bila u nekom fazonu “muzičke karijere” (smeh). I svi koji su isli sa mnom u školu sećaju me se kao nekog ko je non stop pevao. Prvo sam pevala na priredbama u školi, zatim sam pri kraju osnovne škole preko moje sadašnje kume upoznala ekipu klinaca koji su bili u tom nekom hip-hop, dance fazonu i snimali svoje pesme. Odmah su me primili u grupu, tako da sam ja pevala, a oni igrali. Zvali smo se “Chess” i imali nekoliko demo pesama. To je bilo super bezbrižno vreme. Posle toga, pri kraju srednje škole sam otpevala jedan ceo album za Dr. Igija. To je bio show program. Još uvek sam išla u školu, a to je bila 1999. godina, jesen posle bombardovanja. Zemlja u katastrofa stanju, a ja idem preko nedelje u školu, a vikendom u Beograd da snimam pesme. Mislim da sam bila hrabra, a i moji su imali dosta poverenja u mene. Posle toga sam završila srednju školu i sećam se da nisam poznavala muzičare uopšte, ali sam znala da želim da pevam i “snimim CD”. I tako sam opet preko drugarice upoznala svog tadašnjeg momka, koji je bio pevač i muzičar. Sa njim sam nastupala svuda, pa sam tako i upoznala Georgieva koji je došao u jedan kafić na moru da me čuje. Ostalo je uglavnom poznato. Malo se ovaj odgovor odužio, ali nisam do sad o ovome pričala, pa mi je bilo zanimljivo da se prisetim.

Svaka tvoja pesma je posebna i dirljiva priča. Šta muzika znači za tebe i koliko je muzika svakom od nas neophodna?


Pa evo, da li mozeš da zamisliš da samo na tri dana muzika potpuno bude zabranjena. Kao i pevanje, pa čak i pod tušem. Muzika je neophodna, svako je konzumira na način na koji mu najviše prija, mislim da nam muzika daje balans, podstiče naše emocije. Mislim da je nema, da bi ljudi masovno poludeli.

Koliko je bilo teško držati se kao prateći vokal, a znati da u tom pratećem glasu postoji izuzetan solistički potencijal? Često u muzici svaki svirač i pevač želi da se dokaže, da bude svojstveni frontmen, ali se isto često dešava da sjajan talenat bude sklonjen u zapećak, kako si ti uspela da se izboriš sa time?


U prvom pitanju sam ti otprilike opisala kako sam uopšte počela sa Vladom da pevam. Nikad nisam bila prateći vokal, osim u njegovom bendu. I to je u tom momentu bilo super zato što je on bio faca, a ja sam bila uslovno rečeno početnik. Ali nikad to nisam smatrala za svoj najdalji domet. Samo sam jednostavno to radila. Uporedo sam imala svoj bend sa kojim sam nastupala bukvalno svuda. Nisam se nikad osećala kao prateći vokal, samo su me ljudi tako doživljavali, ali to je bilo nebitno. Slažem se da sam predugo bila “samo” prateći vokal, ali ja sam tokom tih godina rasla i polako shvatala u kom pravcu želim da ide moja karijera. Sve je to super na kraju ispalo.

Mnoge javne ličnosti često imaju jak uticaj na ljude, ali ga koriste samo u svrhu sopstvene promocije. Ti, sa druge strane, taj uticaj koristiš da ljudima preneseš neke malo drugačije poruke. Pročitao sam da se protiviš GMO hrani, jedna si od glasnijih pobornika za usvajanje Tijaninog zakona (koji je i usvojen!), a takođe često zameraš ispraznim i sebičnim ljudima. Koliko je bitno širiti pozitivan stav među ljudima i koliko je to za uzvrat prihvaćeno?


Hm… Pa iskreno, ja to samo pišem po društvenim mrežama, bez neke pretenciozne namere da utičem na ljude. Ne uzimam sebe za ozbiljno toliko. Samo kažem ono što mislim. Što se tiče Tijaninog zakona, to je tema dosta intimna za mene, i drago mi je da sam mogla na bilo koji način da pružim podršku svemu što njena porodica radi, a radi mnogo. Za sve nas i našu decu. Tijanin zakon je bio neophodan.

Vlasništvo fotografije”: “Bmanpitt Photography”

Čitajući tvoje ranije intervjue, u komentarima sam naleteo na brdo pitanja “ko je ta Tijana?”. Da li ti je bitno da te ljudi prepoznaju i osećaš li nepravdu jer baš ti koji ne znaju ko je Tijana, znaju imena i celokupan opus svih starleta i estradnih “umetnica”?


Pa ko me prepozna, super. Ko me ne prepozna, šta da mu radim. Vidiš, ja sam krenula u ceo ovaj muzički svet sa Detelinare u Novom Sadu, iz porodice koja je bila daleko od imućne, bez ikakvog znanja ili mogućnosti da mi u svemu tome pomogne. Obična klinka sa izvanrednim talentom. I kad pogledam u nazad, postigla sam mnogo. Sarađivala sam toliko divnih muzičara, otpevala prelepe pesme, naputovala se, u muzičkom svetu ljudi me cene i rado sa mnom sarađuju. Za mene je to ogroman uspeh. Svesna sam toga da nemam platformu preko koje mogu da se predstavim ljudima malo bliže. Radio je postao medij na koji je nemoguće ući bez ozbiljnih leđa i novaca, televizija takođe. Nema šta mene da vređa nepravda, muzika kojom se ja bavim jednostavno nije profitabilna. I ko će da se bavi sa mnom i mojim pesmama kad ne mogu od toga da zarade pare. Ili možda i mogu, ali treba rizikovati i uložiti vreme i novac u nešto što može, a i ne mora da bude. Ne pevam narodnjake na nastupima, nisam skandalozna ličnost, nisam izoperisana “lepotica”. Ja u stvari nemam ni jedan potreban adut da bih bila pevačica u Srbiji (smeh). Ali, eto i ti koji znaju opus starleta, sigurno znaju napamet i pesmu “Tražim”. Tako da možda ne znaju mene, ali znaju pesme!

Na konto prethodnog pitanja, koliko nam je kultura zastranila? Sa jedne strane, mladima se nudi izuzetno kvalitetna muzika od tebe i još nekolicine kvalitetnih izvođača, dok im se sa druge strane nudi jednokratan proizvod koji obiluje kičom i nemoralom. Njihov izbor je evidentan, misliš li da je to moguće promeniti i kako?


Gde im se nudi bilo šta kvalitetno? Televizija i radio su i dalje najsnažniji mediji, a tamo je ispiranje mozga dostiglo svoj vrhunac. Stvari bi mogle da se promene ako bi se sad počelo sa lečenjem tog ispiranja mozga tako što će se sveukupno promovisati drugačije vrednosti, a onda za dvadeset godina da vidimo da l’ je uspelo.

Da li će domaća publika moći uskoro da očekuje neko zvanično izdanje, i da li će moći uživo da te čuje? Takođe, šta bi poručila svojoj publici kao i onima koji će tek otkriti tvoju muziku?


Volela bih da izdam album, imam dovoljno materijala za to. I previše. Malo je komplikovano da to radim ovako na daljinu, ali ta prepreka se da prevazići. Uživo će svi moći da me čuju sledeće godine! Jedva čekam! Porucila bih svim: Drž’te se ljudi, sve ćemo ovo zajedno pregrmeti!

Ako do sad niste čuli Tijanu, iz ovih stopa trk na sledeće linkove:



– pesma se zove “Tijanina” i posvećena je pokojnoj devojčici Tijani Jurić, a nakon toga poslušajte i numeru “Nekako nikako” –


E, a nakon toga nastavite da redovno slušate Tijanu!

Leave a Comment