Nenad Mihailović – Opozicionari su Vučićeva ergela Trojanskih konja


Novinar Nenad Mihailović je autor emisije „Lični stav“, koja se preko Ju-tjuba emituje od kraja 2014. godine. Njegovi intevjui sa javnim ličnostima, kao i mišljenja koja je samostalno iznosio, znali su da steknu veliku popularnost, ali i da ozbiljno izazovu javno mnjenje. U ovu potonju grupu svakako spadaju Mihailovićevi stavovi o predsedničkim izborima. U vreme kada najveći broj političara, novinara i ljudi iz sveta kulture pozivaju na što veću izlaznost, on je jedini koji se aktivno zalaže za apstinenciju, pre svega zbog sumnje u „opozicionarstvo“ kandidata koji imaju izgleda da uđu u već famozni drugi krug. Upravo na ovim kandidatima je bio fokus intervjua koji je za Beogradsku Nedelju dao Nenad Mihailović.

Aleksandar Vučić stalno govori da su ovo izbori „deset na jednoga“. Da li ste saglasni sa njegovim stavom?

Ako uzmemo u obzir da je tih deset po njegovom izboru, onda ne bih rekao da je na jednog. To mi čak zvuči nekako gej. Da ne bude previše? To je sve njegova ergela Trojanskih konja.

Baš svi?

Možda bih izostavio jednog, ali ne bih da pominjem njegovo ime zato što se ne slažem sa njegovom politikom. Pouzdano znam da nije deo ergele, ali to nije kandidat koga bi „građanska“ elita volela da vidi.

Kad kažete da pouzdano znate da on nije deo ergele, na čemu zasnivate tvrdnju da ostali jesu?

Imam tu jednu logičku začkoljicu. Kada sam govorio o radikalima još 2011, da su se DB-kumovi (Šešelj, Nikolić i Vučić – A. I.) dogovorili da su se posvađali, tada su me isto napadali kao sada kada tvrdim da je Radulović Trojanski konj. Potpuno identičan vokabular, potpuno identični napadi iz mnogobrojnih usta, pa i pesnica, pretnji i svega. Ja sam nažalost imao priliku da upoznam i da osetim na sopstvenoj koži trojanstvo glavnog Trojanca Saše Radulovića. To je zato što ja radim u Savetu za borbu protiv korupcije, kao nestranački kadar koga je dovela pokojna Verica Barać. Tada sam imao priliku da upoznam kako Saša Radulović vodi „borbu protiv korupcije“, odnosno kako je ne vodi, u liku i delu Miroslave Milenović (potpredsednica buduće stranke DJB – A. I.) i Ivana Ninića, bivšeg radikala, a sadašnjeg člana DJB. Vrlo je indikativno to što je Miroslava Milenović prijateljica sa Vidom Uzelac, koja je opet jako bliska saradnica i prijateljica, što i ne krije, sa Milanom Bekom. I ne bude ni to dovoljno – Miroslava Milenović je članica nadzornog odbora Udruženja osiguravača Srbije zajedno sa Andrejom Vučićem. Divna li je ta borba protiv korupcije, ne dao bog nijednoj zemlji.

A što se tiče drugih kandidata, činjenice govore. Petog oktobra sa vlasti je pao pored DB-kumova i Sloba Milošević, ali i Saša Janković. Vuka Jeremića ne mogu da ubrojim tu, u to vreme on nije bio na toj strani, ali kasnije, po svojoj politici i svom vođenju kampanje za Ujedinjene nacije, sve je govorilo da se „mali Putin“ rađa. Sad, znate, što se tiče ovog isceniranog napada „ja tebi Andreja a ti meni ženu“, pitam se zašto nisu glavni akteri pomenuti? Zašto se ne kaže da je Aleksandar Vučić glavni kriminalac, a onda bi on uzvratio, po principu „ja tebi serdare, ti meni vojvodo“, tvrdnjom da je Vuk Jeremić glavni narko-bos? Ne bi dirali ni brata ni ženu.

Što se tiče Radulovića i Saveta za borbu protiv korupcije, u knjizi „Mašina za rasipanje para“, Dušan Pavlović tvrdi da je Saša Radulović krajem 2011. godine planirao da sa Vericom Barać pokrene stranku koja bi nastupila na izborima 2012. Ti planovi su bili obustavljeni zbog njene smrti. Koliko ste upućeni bili u to?

Uzmete logički – sve kontra od toga je istina. Krajem 2011. Verica je izdala čuveni izveštaj o medijima, koji je izazvao ogroman negativni odziv, čast izuzecima. U tom izveštaju o medijima, gde je i moja malenkost učestvovala, pominje se Vučić u vrlo negativnom kontekstu sa „Profajler medija“ timom, gde je on radio na Voždovcu. I pazite sad ovo: u maju su bili izbori, kada Gospodar Vučić dolazi na vlast preko Tome Nikolića. Taj isti Dušan Pavlović, profesor Univerziteta, glasa za Vučićevog DB-kuma, čoveka za kog se u tom trenutku zna da ima lažnu diplomu. Ako je tačno da je on to izneo u knjizi, jadna Verica Barać ko je sve pominje i u kom kontekstu. I da ne bude tu kraj: kasnije, Dušan Pavlović, Saša Radulović i čitav budući DJB, ulaze u Vladu Gospodara Vučića. Opet Vas podsećam, pokojna Verica Barać je 2011. pomenula Gospodara Vučića i rekla ko je on zapravo. Pa ako je Saša Radulović sarađivao sa njom, nije valjda zaboravio da to pročita, nego je morao da uđe u Vladu da vidi lično da je Gospodar Vučić, gle čuda, zao, opasan, korumpiran čovek.

Imate li još neki dokaz o „trojanstvu“ DJB-a iz izvora koje ste spomenuli, s obzirom na njihov argument da su oni na početku rada u Ministarstvu videli kakav je Vučić, ali su rešili da ostanu dokle god mogu da sprovedu ono što su planirali?

Znate kako, namerno koristim izraz „Radulovićevi svedoci“. Nemam ništa protiv verskih opredeljenja, samo im zameram da ih previše napadno propovedaju. Tako kažem i tim ljudima kojima hoćete da dokažete još na neki način da Saša Radulović i „Radulovićevi svedoci“ nisu Trojanski konji. Znate, iako ću biti jako politički nekorektan kad ovo kažem: samo slepi ne vide, a ja slepom ne pokazujem, i samo gluvi ne čuju, a ja gluvom ne pričam. Svoj izvor ne smem da otkrijem, naravno, zato što mi je taj isti izvor bio i za gospodina Šešelja 2011. godine, a tu činjenicu (da Šešelj i Vučić sarađuju – A. I.) niko danas ne osporava, čak ni oni koji su me tada proglašavali ludim.

Da li se onda Saša Radulović kandidovao za predsednika po Vučićevom nalogu?

Naravno. Sve se radi po nalogu Gospodara Vučića.

Postoji teorija da su se oni kandidovali iz svojih uskih partijskih interesa, zato što bi im smetao preveliki uspeh Jeremića i Jankovića. Zbog toga su se kandidovali i podržali Preletačevića, da bi podigli svoj rejting, a ne zato što su Vučićevi Trojanski konji. Vi se, dakle, ne slažete sa time?

Znate kako, to Vam je podela na dobrog i lošeg policajca. Gospodar Vučić da nalog ko će i kako da odigra koju ulogu, a Trojanski konj Saša Radulović ima svog „Podtrojanskog“ konja, a to je Beli. I on ga je izmislio, on to ne krije, pomogao mu je pri sakupljanju potpisa i promoviše ga. Ovo je sve jedna farsa i igra gde Saša Janković nalazi interes da postane predsednik neke nove stranke, Vuk Jeremić takođe neke stranke, desne ili desnog centra, Milan Stamatović takođe priznaje da će osnovati novu stranku, tako da svi nalaze partikularne interese u tom opštem poželjnom planu Gospodara Vučića da izvede preko 50% glasača. A mislim da je tu ključ da se svi oni pošalju u političku istoriju – tako što će izaći samo jedan čovek manje od 50%. To će biti najveći šamar i Vučiću i njegovim Trojancima.

I u svojim video-snimcima ste se založili da bude što manja izlaznost. Ali, recimo, i u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. je izlaznost bila 46%, a početkom 21. veka tri izbora su bila neuspela zbog male izlaznosti, pa se opet ne vidi neka velika promena. Zašto mislite da će ovog puta biti drugačije?

Nisu to te vidljive promene, gde ćemo mi njih da oborimo sa vlasti. Jer i ako izađe jedan glasač, to će biti legitimni izbori. Ali mi time šaljemo jednu poruku, kao u Rumuniji. Tamo je posle silnih demonstracija vraćen zakon i dva ministra su podnela ostavku, u vladi koja je pobedila na ispod 50% izlaznosti. Šta mislite, da li to može da se dogodi ovde? Treba poslati psihološku poruku, jer ovde imamo problem i sa raznim patologijama, da ne kažem psihopatologijama, koje gospodare državom.

Neki tvrde upravo suprotno: izlaznost treba da bude što veća kako bi se ušlo u drugi krug, i time Aleksandru Vučiću poslala poruka da veliki broj ljudi nema poverenja u njega. Zašto mislite da bi Vaš predlog bio uspešniji?

Ja uvek kažem da nije važno šta kaže nego ko kaže. „Drugi krug“ kaže glavni pripadnik „Radulovićevih svedoka“, Saša Radulović. To piše i na njegovom autobusu. Meni je to pouzdan dokaz da drugi krug nije dobitna kombinacija.

Ne kažu samo oni, praktično cela opozicija pokušava da animira glasače da izađu.

Problem je što to nije opozicija. Problem je što su ljudi izmanipulisani. Zašto Saša Janković ne kaže da je do 5. oktobra bio u ministarstvu Slobodana Miloševića (savetnik u Ministarstvu za omladinu i sport – A. I.)?

Na Fakultetu političkih nauka se deo ljudi školuje da bi radilo u Ministarstvu spoljnih poslova. Ako bi oni uspeli da se zaposle tamo, bili bi u Dačićevom ministarstvu, odnosno u Vučićevoj vladi. Da li bi izgubili Vaš glas na nekim budućim predsedničim izborima, zato što su se zaposlili na onom mestu za koje su se školovali?

I Vi i ja znamo da tamo ne mogu da uđu tek tako. Ljudi na ta mesta ponekad dolaze i preko kreveta, setite se savetnice Ivana Mrkića. Saša Janković, kao diplomirani pravnik, nije morao da radi tamo. On je imao lep posao, tako i sam kaže, u Beti. Zašto je prešao i ostao kod Miloševića u vladi sve do pada njegovog režima? Treba li da vas podsećam kakav je tada bio naš međunarodni položaj? Nikada nismo bili na nižim granama. Kako Saša Janković, ta intelektualna gromada od čoveka, nije osetio da tada, dok on radi negde kao službenik, mi imamo pet ratova, da živimo u inflaciji, bedi, ubistvu novinara, da živimo u jednom totalnom ludilu? Znate li koliko ljudi tada, na mnogo značajnijim funkcijama, ili manje značajnim, ali bitnim za njihove porodice, nije moglo da to da gleda, i napuštali su svoj posao? Zašto Janković nije mogao to da uradi? Vučić i Janković su tada bili na istoj strani, u istoj vladi, a mi na drugoj. Ja ne verujem u slučajnosti.

Jeste li zvali Sašu Jankovića u „Lični stav“ dok je bio ombudsman?

Naravno. Izbegao je da dođe, baš kao Tadić i Gospodar Vučić.

U jednom videu ste rekli da je Ljubiša Preletačević opasan po političku scenu, možete li to detaljnije da obrazložite?

Beli troši energiju mladih na pogrešnu stvar. Svi znamo da je humor „Kursadžija“ prizemna stvar, pa ga opet ljudi obožavaju. Većina, ja ne. To je isto kao kada bi rekli da je, na primer, onaj lik što ga u „Kursadžijama“ glumi Bane Vidaković, dobar primer za rasturanje homofobije. Ja ne mislim da je on za razbijanje homofobije, naprotiv. On ismejavanjem ljudi koji su pripadnici LGBT populacije širi homofobiju. Tako i Beli – on širi to ponašanje kao jedino moguće i opravdano, umesto da se ta energija apstinenata iskoristi za pravljenje nečeg novog. Novog u smislu mladih ljudi koji kažu: „Nećemo ove jer su svi isti, sad ćemo mi da vam pokažemo kako to treba da se radi“. Mene vređa činjenica da je Beli ozbiljni opozicionar, a ne znam kako mlade ljude ne vređa. To nije ismejavanje političara, već nas koji biramo te političare. To je ruganje tom glasaču. Ako on to ne primećuje, ja neću da ga lažem da je to tako.

Dakle, Vi smatrate da ako na izborima pobedi Aleksandar Vučić…

On pobeđuje sigurno.

…i na taj način obezbedi pet godina kontrole svih funkcija vlasti, da je jednako loša situacija kao kada bi, recimo, pobedili Janković ili Jeremić?

Još gore. Ako moram da biram između originala i falsifikata (a to je ovih deset na jednoga sa početka ove priče) birao bih original, kada bih izlazio, a neću da izlazim. Jer video sam prošle godine šta se dogodilo na opštini Vračar. Uzmite Vračar kao mikroprimer. Pobedila je opozicija, i? Ko je na vlasti? Gospodar Vučić. Ali ja neću izaći na izbore, niti glasati za bilo koga od njih. A Vučiću i njegovim Trojanskim konjima nikada nisam gledao da dam glas, nego da objasnim ljudima, ma kako me ne razumevali, da je to prevara. Ovo su prevarantski izbori, a ko nasedne, sam je kriv. Nije Gospodar Vučić kriv, niti smo mi krivi, što je nasamaren.

Leave a Comment