Los Campagneros – Dok smo mladi, ništa nam ne smeta, samo želimo još


Oni koji ih poznaju, na različite načine ih podržavaju i potajno žele da budu poput njih, a oni koji ne znaju o čemu je reč, na prvi pogled lako mogu reći da se radi o modernim hipicima kojima je glavni moto Hakuna matata; It means no worries, for the rest of your days. Svojim iscrtanim kamperom putuju bez plana, ali sa ciljem, a njihov način života, iako uzbudljiv, daleko je od neozbiljnog. Grupa prijatelja dugogodišnje prijateljstvo učvristila je neraskidivom vezom ljubavi i istih interesovanja. Oni su Los Campagneros  – avanturisti zaljubljeni u umetnost, putovanja i pivo, ali i studenti ozbiljnih fakulteta. Beograđani Miljan Ivanović i Ivan Ljujić sa Fakulteta organizacionih nauka i Stevan Gardijan, student Muzičke akademije u Lincu, svoje doživljaje i nesvakidašnja iskustva sa putovanja dele sa čitaocima portala Beogradska Nedelja.

 „Pre nekoliko godina letnje večeri smo provodili u tatinom starom kombiju u garaži. Već sam imao vozačku dozvolu, ali što se kamperskog kombija tiče, svodila se samo na isparkivanje dok nismo došli na ideju da ga konačno pomerimo sa mesta. Stalno smo zamišljali da putujemo njime, a onda smo odlučili da je došao trenutak da to i ostvarimo“, započinje priču Miljan. Kako se plan razvijao, drugari su odlučili da sledeći korak budu društvene mreže i posvećivanje pažnje marketingu. Stranici, kao i samoj grupi, bio je potreban naziv. Nakon desetak dana mozganja, rešili su da postanu Los Campagneros, jer ime savršeno odgovara njihovom „programu“, povezavši ga sa putovanjima, kampovanjem i povrh svega – prijateljstvom. Usledio je logo, za čiju su izradu zahvalni Miljanovoj sestri, modnoj dizajnerki. Ivan, koji se bavi crtanjem grafita, učinio je njihov kamper živim. Pun sastav njihove ekipe čine i Milan Rajković, Matija Ignjatović Aljaska koji je tehnička podrška, Miljanov tata Peđa, avanturista u duši, zahvaljujući kojem imaju dostupno prevozno sredstvo, sestra dizajnerka, drugarica Ljubica, i naravno roditelji koji stalno brinu, ali ih i neizmerno podržavaju, i bez kojih, kako kažu, ne bi uspeli.

Balkanska tura

Mladi, novi u ovome i gladni svežih izazova, na leto, izmedju prve i druge godine fakulteta, spakovali su elemente od „igle do lokomotive“ i upustili se u svoju prvu avanturu, u susednu Crnu Goru preko Bosne i  Hercegovine, sa intuicijom u službi navigacije. Prva stanica, još uvek kod kuće, bio je Zlatibor, a onda je granica zvanično pređena. Putem Andrićevih romana, uputili su se ka Višegradu, a nisu zaobišli ni čuke pored Drine, Foču, Tjentište, Sutjesku…

„Na 100 km nema kuće, nema ničega osim krava na putu s vremena na vreme. Doživeli smo pregrevanje kampera, razmišljali da li da nastavimo put. Krenuli smo dalje – pogrešili put kod Ustiprače. Bilo je pretoplo i na svu tu muku, navigacija je prestala da radi čim smo prešli granicu. Imali smo samo kartu Srbije i unutrašnji osećaj. Ali ono što pamtimo kao jednu od najboljih stvari u Bosni jeste cena piva“, kroz smeh se priseća Miljan. Nakon Trebinja i Bileće,  ulaz u Crnu Goru koji je na trenutke delovao nedostižan, bio je u vidokrugu.

Prvo primorsko mesto u kojem su „spustili sidro“, iliti parkirali kamperski kombi, bilo je Meljine kog Herceg Novog. Zatim Zelenika u neposrednoj blizini. Ono što nisu očekivali, bili su novi prijatelji sa istim ambicijama – kamperi iz Slovačke. Pošto su u Zelenici našli dostupan tuš, struju i nove prijatelje, rešili su da ovde ostanu duže.

Los Campagneros

Guitar conects people

Zvezdane noći na plaži, pored zvuka udaranja talasa o stene, upotpunjavali su zvuci gitare i glasovi mladih ljudi. „Dok smo svirali gitaru ljudi su se okupljali oko nas, a ujutru su nas prepoznavali i javljali nam se na ulici. Družili smo se sa svima, a lokalni stanovnici su nas prihvatili kao da dugo živimo sa njima. Brodićem su nas vodili na ostrvo Mamula gde se nalazi nekadašnji zloglasni zatvor, a zatim i do pećine Plave Špilje gde smo skakali sa stena. Poslednjeg dana su nas počastili roštiljem“, nastavlja priču Miljan. Obišli su ceo Kotorski Zaliv: Baošiće, Đenoviće, Kotor, gde je Miljan kupio šešir koji je vrlo brzo isplatio na zabavan i kreativan način. Naime, ostvario je sebi želju da na ulicama Kotora svira gitaru, što se pokazalo kao pametna investicija vremena i talenta. Crnogorsku turu završili su u Budvi, a putovanje u Guči, gde su se nakon 15 dana konačno prisetili udobnosti tradicionalnih kreveta.

„Shvatili smo da je ovo ono pravo i da i dalje želimo da putujemo na ovaj način – kombijem i bez uštogljenih planova“, zaključuje Miljan.

Drugo putovanje – Grčka

Ni narednog leta želja za nesvakidašnjim izazovima nije izostala. Izbor je ponovo pao na more, ali ovoga puta izabrali su malo dalju destinaciju sa govornim područjem drugačijim od našeg, kamper su usmerili ka Grčkoj. Krajnji cilj bio je Halkidiki. „Krenuli smo preko Makedonije. Ubrzo, kamper se pokvario, ali odmah u Makedoniji smo rešili taj problem. Prve večeri u Grčkoj imali smo sreće jer smo našli jako lepo mesto za spavanje, privatni rezort. Kod nas važi pravilo – što jeftinije, to bolje. Hvatali smo besplatni internet, čuli muziku. Od kuće smo poneli bicikle, tako da nam je svaki deo mesta bio lako dostupan. Međutim, imali smo jako nezgodnu situaciju – policiju u dva ujutru. Probudili su nas i izbacili sa tog mesta, ali su nas pustili da odemo ujutru što smo i uradili“, prepričava Stevan. Išli su od mesta do mesta, obišli Hanioti i Pefkohori. Pošto je presudni faktor za izbor mesta na kojem će se nastaniti hladovina, birali su mesta bez mnogo ljudi, uglavnom blizu plaže. „Mi smo mladi i sve možemo da trpimo. Bitno je da nismo gladni i da imamo gde da spavamo“, objašnjava Stevan dodavši da pod ovim podrazumeva i tuširanje, koje su mogli da priušte sebi gde god su videli tuš, istaknuvši da je upravo prednost ovakvih putovanja odsustvo ograničenja i obične morske rutine, kao i to što su obilazili i manja sela u okolini, na trenutke se osetivši meštanima.

Putnici koji idu bilo kuda

Da se sličnosti pronalaze i međusobno prepoznaju pokazuje i činjenica da su Kampanjerosi na svojim putovanjima sreli mnoge neobične ljude koji za svoje obilaske koriste alternativne metode poput stopiranja ili jednostavnog pešačenja. „Jednom smo usput videli devojku koja je izgledala umorno i koja je nosila veliki ranac. Rešili smo da stanemo i prebacimo je do grada ako tamo ide. Pitali smo je kuda ide, a ona je odgovrila – bilo kuda, što je zvučalo jako čudno. Došla je sa nama do grada, a usput nam je objasnila da ona i njena drugarica često tako putuju – peške – i spavaju po plažama. Te večeri smo spavali na plaži sa njom. U pitanju je Francuskinja po nacionalnosti, vrlo obrazovana, u svom gradu radi kao učiteljica. A ide peške…“, priseća se Stevan. Zbog morske klime, problemi sa komarcima nisu izostali. Ponovo, pošto su Kampanjerosi muzičari, muzika ih je spojila sa novim ljudima. Pažnju prolaznika privlačio je i neobičan kombi, umetničko delo kao zaštitni znak Kampanjerosa.

Posle 16 dana provedenih u Grčkoj našli su se u Skoplju. „Mi putujemo bez plana. Sve je puna improvizacija, a ljudi su uglavnom raspoloženi da pomognu. Sva ta avantura, to što živimo za tih 7-15 dana, predstavlja nešto najlepše u našim godinama. A zimi je priča drugačija. Puni smo utisaka i preporučujemo svima koji imaju bilo kakav kombi ili čak auto da krenu u sličnu avanturu. U krajnjem slučaju, uvek se može improvizovati nešto kada postoji želja. Dok smo mladi i ludi, ništa nam ne smeta, samo želimo još“, dočarava Stevan.

Put do Moldavije vodi kroz Rumuniju

Sledeća destinacija u mislima Kampanjerosa bila bi Moldavija, međutim, zasad, u realnosti su se odlučili za susednu nam Rumuniju. Ali Temišvar nije bio nešto najupečatljivije što su ovde videli. U Rumuniju su uoči Noći veštica išli da obilaze zamkove. Rumunija je bogata zamkovima što nije naročito poznato, čuven je samo zamak Bran – Drakulin dom. „Korov zamak je autentični srednjevekovni zamak koji nije mnogo menjan od kada je nastao. Tamo smo saznali da postoji veza između Srba i Rumuna. Iz konverzacije sa  jednom Rumunkom, shvatili smo da Rumuni mnogo cene nas Srbe i da nas se ne boje. Vodili smo računa da uvek budemo informisani, a za to smo koristili internet, koji je inače jako jeftin. Napravili smo raspored između destinacija koje smo želeli da posetimo tako da imamo oko dva sata vožnje između njih. Posebno nas je iznenadila atmosfera u Hunedoari. Kada smo ušli tamo, potpuno smo se naježili od kuća za koje nismo znali šta predstavljaju. Kuće neverovatne veličine sa motivima slepih miševa koji kao da su doleteli iz filmova o Grofu Drakuli. Na kraju smo saznali da su one vlasništvo gastarbajtera, što je opravdalo razmere kuća“, priča Ivan, dodavši da su nakon toga krenuli ka Sibinju, koji je 2007. bio proglašen prestonicom kulture, po preporuci mnogih i da nisu pogrešili. „Fenomenalno očuvan i čist grad. Kultura Rumuna je na zavidnom nivou, iako mi imamo drugačije predrasude. Svet u komšiluku treba videti, zato mi na našim putovanjima nemamo vodiča i tura, već živimo život meštana, kroz priču sa ljudima kojima se parkiramo u komšiluk. Slično je i sa turistima u Beogradu. Retko ko doživi Banjicu, Avalu ili Vidikovac, a svima je dostupna Knez Mihailova. Drugačije je kada zaviriš u manje uličice i stvoriš širu sliku. Svuda se trudimo da probamo lokalnu hranu i piće, što u velikoj meri svedoči o životu jednog naroda. Rumuni imaju proizvode nalik našim, od ajvara do rakije. Uglavnom smo u sve gradove stizali noću. I onda zaspimo sa gradom i probudimo se sa njim. Tada se stvori osećaj kao da dobro poznajemo grad“, kaže Ivan. U Bukureštu su ih dočekale drugarice, a zatim su put produžili ka Transvagarašu. „To je najčuveniji put kojim je vodio Džeremi  Klarkson, autor emisije Top Gir sa BBC-ja. Oni su vozili ovim putem kada je Džeremi rekao da je to najbolji put u svetu“, priča Miljan na šta Ivan dodaje da je to poslednja stvar u Rumuniji koju treba izbaciti sa liste prioriteta na putovanju: „Da mi je neko rekao da jedan put može takvu emociju da izazove, ne bih mu verovao“. Utisak je pojačo i susret sa nesvakidašnjim parom – devojkom iz Luksemburga i dečkom iz Australije, koji putuju auto-stopom i rade za novac koji je u njihovim mestima smešna zarada.

Osvojeno jezero

Na putu do cilja očarala ih je i nestvarna priroda. Vozili su se do jezera Balea po idealoj temperaturu, ali kada su se popeli do vrha od preko 2000m, usledio je prizor koji se viđa u bajkama o Zaleđenom kraljevstvu. Dok su se peli, prešli su iz jeseni u zimu, gradacijki prelazak kroz godišnja doba. „U povratku sa jezera, dobili smo poruku na instagramu: „Vidimo vas, pozdrav iz auta iza vas. Stanite da se upoznamo.“, što smo i uradili, ali sa izvesnom dozom opreznosti. Iz auta su izašle dve devojke i jedan dečko. Počeli smo da se grlimo kao da se dugo znamo. Nije se videlo ko je tu srećniji, da li oni što smo im stali, ili mi što nam se neko javio. Ispostavili se da su iz Belgije i sa njima smo ostali u kontaktu. Svašta smo sebi priuštili na tom putovanju, a trošak je bio mizeran“, objašnjava Ivan kako su uz studentske kartice dobijali neverovatne popuste.

Stigli su i do zamka Bran i čuvene manifestacije poznate kao Noć veštica. „Čitav zamak Bran je komercijalnizovan, ali su napravili dobru atmosferu i žurku. Nije bilo kreativnih kostima već su posetioci mahom išli na zastrašivanje. Mi smo bili Bundeva i Majmun iz spota Bruna Marsa za Lazy Song“, sa osmehom prepričavaju Kampanjerosi. „Mi smo protiv komercijalog tipa putovanja, i danas kako se brzo živi, propagira se samo to da se sedne na avion i otputuje. Mislim da je ovo što mi radimo ono pravo. I čovek kad bi doživeo ovaj vid putovanja, ne bi mogao na isti način da posmatra put. Ovako je mnogo ličnije. Nije motiv nemanje novca ili neki ekstremizam, napotiv, motiv je avantura i dobra zabava.“

Gde god da odu, trude se da ostave materijalni trag, pa sa tim ciljem koriste sprej i svuda ostavljaju svoj logo. Nemaju planove, ali imaju želje, a sudeći prema dosadašnjem iskustvu, želje neće ostati samo to, već će se pretvoriti u put pred kombijem Kampanjerosa na kojem će sigurno upoznati još  zanimljivih ljudi, a ukoliko se i vi odlučite da zakoračite u nepoznato poput njih, budite spremni da ih sretnete.

Kampanjerose možete pratiti na Instagramu i Fejsbuku.

 

Leave a Comment