Najdugotrajniji studentski protest


Na današnji dan navršava se dvadeset godina od najdugotrajnijeg, najmasovnijeg i svakako najstrastvenijeg studentskog protesta. Na ulicama su se mogle videti visoko podignute glave narastajuće intelektualne elite, i još ponosnije podignute njihove studentske knjižice. Tada se po prvi put u Srbiji dogodila velika izborna krađa od uvođenja proporcionalnog izbornog sistema, i još veći otpor građana i studenata koje vlast svakako nije očekivala.

Drugi krug lokalnih izbora održan je 17. novembra 1996. godine. Samo glasanje prošlo je mirno i niko nije slutio veliku zaveru koja se kuvala nakon prebrojavanja glasova i saznavanja činjenice da je tadašnja vladajuća partija SPS-a doživela poraz od koalicije „Zajedno“ u većem delu gradova u Srbiji, između ostalog i u Nišu.

„Ne damo Niš!“

Kako to obično biva, prebrojavanju glasova prisustvovali su članovi gradske izborne komisije koji su beležili rezultate i prenosili ih medijima. Svima je bilo jasno da su demokrate osvojile većinu i ubrzo po izveštavanju građana počelo je slavlje. Međutim, kada su pročitani zvanični rezultati izbora, većinu je imala vladajuća partija. Šokirani, neki od članova izborne komisije tražili su izveštaj koji su nakon dužeg natezanja i dobili. Papir sa zvaničnim rezultatima koji su dobili bio je sav ižvrljan i jasno se moglo videti precrtavanje brojeva i dopisivanje novih, „zvaničnih“ rezultata. Članovi opozicione partije su bili u neverici jer iako su bili svedoci različitih malverzacija, ovako očiglednu i neveštu izbornu krađu nisu očekivali.

Koalicija „Zajedno“ odlučila je da pozove 19. novembra građane na protest ispred zgrade opštine u Nišu, kada je izborna komisija imala rok da saopšti zvanične rezultate glasanja. Uz više hiljada građana, ispred opštine se našao i policijski kordon. Tada su zvanično počeli građanski protesti, a nekoliko dana kasnije i studentski protesti, prvo u Nišu, a zatim i u svim većim gradovima.

Glavni motiv studenata za protest bio je svrgavanje Miloševića sa vlasti, težnja mladih ka promenama i reakcija na sve veće nezadovoljstvo socioekonomskom situacijom. Naravno, tome je prethodilo priznavanje poraza na lokalnim izborima od strane vladajuće partije SPS-a.

Studentski bunt

studentski protestNa Niškom Univerzitetu, većina dekana i prodekana fakulteta bili su članovi SPS-a. Njima se, naravno, demonstracije studenata nisu dopadale. Studentima se nije otvoreno pretilo, ali su im bile upućivane rečenice poput: „Ti ovaj fakultet nikada nećeš završiti!“.  To naravno studente nije obeshrabrilo u njihovom stremljenju ka promenama. Tadašnji načelnik policije u Nišu, akcije studenata okarakterisao je kao kreativne, domišljate, zanimljive. Studenti su bili otvoreni za pregovore sa policijom i njihove demonstracije i akcije nisu imale rušilački karakter. Činilo se kao da se zabavljaju. Blokirali su saobraćaj igrajući fudbal ili košarku. Bili su neustrašivi.

 

„Osvajanje vrha Srbije“

Najveće oduševljenje izazvala je odluka studenata da pešaka odu do Beograda i razgovaraju sa predsednikom
studentski protestSlobodanom Miloševićem. Kako je koalicija „Zajedno“ imala sedamnaest zapisnika na kojima je došlo do izborne krađe, sedamnaest studenata krenulo je 15. decembra na šetnju od 48 sati do Beograda i zahtevalo prijem kod predsednika. Milošević je primio studente i razgovarao sa njima, a ostatak studenata nestrpljivo je iščekivao odgovor. Iako je vlast na početku ovaj protest shvatila neozbiljno, ovom višednevnom šetnjom studenti su izmamili predsednikovo poštovanje.

Građani su protestovali napolju na -10°C, studenti su neustrašivo istrajavali u započetoj borbi, a gradovi su bili preplavljeni narodom koji je pružao žestok otpor kršenju građanskih prava. Narod nije posustajao. Novu 1997. godinu većina građana dočekala je na trgovima, ne odustajući od borbe. Bio je to prizor koji se i danas, nakon dvadeset godina, pamti, a naši roditelji, tadašnji studenti, ponosno se prisećaju te borbe.

Na današnji dan 1997. godine beogradski studenti šetnjom su proslavili ispunjenje svog poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta prorektora. Ovo je bio ujedno i poslednji dan protesta, čime su studenti oborili svetski rekord sa 119 dana svakodnevnog protesta i borbe za kršenje ustava, zakona i volje naroda.

Leave a Comment