Србија нема другог избора него да се придружи санкцијама ЕУ Русији

Председник Алијев је сада показао своју спремност да настави партнерство снабдевањем гаса и струје Србији која је заинтересована за ЕУ.

При томе, две муве су погођене једним ударцем – и ЕУ ће бити задовољна и једнима и другима.

За Србију, став Азербејџана једним потезом уклања разлог који председник те земље Александар Вучић често наводи због одбијања да учествује у санкцијама ЕУ против Русије. То значи да ће Србија остати без гаса, и то брзо, ако се придружи онима који се противе агресорском рату Москве.

С обзиром да Азербејџан затвара јаз и да је наредне године завршен интерконективни гасовод од Бугарске до Србије, Београд неће имати изговора осим да коначно следи вођство ЕУ и удружи напоре да казни Русију због њене окупације Украјине.

У том тренутку, ЕУ ће навући на себе гнев несрећног председника Србије Владимира Путина, који ће инсистирати да своје боје придружи западном јарболу.

Неће бити тако тешко продати. Путин је донекле сумњичав и према лидеру Србије, кога већина сматра непрозирним Вучићем. Уговор на 25 година додељен је суседној Мађарској под повољним условима под премијером Виктором Орбаном, при чему је руски лидер желео да одржи свог српског колегу у складу кроз строгу контролу цена гаса које се преиспитују сваке године.

Постоји додатни разлог да се жели раздвојити Брисел и Берлин.

Суседна Босна ће вероватно пратити куда Србија иде. Мирни ентитет Републике Српске у Босни је раније блокирао антипутиновске предлоге у босанском контексту.

Са Србијом и Босном у гушти санкцијама, ЕУ би постигла скоро потпуни политички консензус на континенту за свој став према Русији — нешто што покушава да уради од почетка инвазије. Русија би, очигледно, и њен савезник Белорусија, наравно, били аутсајдери.

Међутим, Рим није изграђен за један дан. Неће се лако обезбедити поштовање Београда.

Нерад Србије око руских санкција није само питање струје, нафте и гаса. Остала су свежа сећања на балкански сукоб из 1990-их – посебно искуство Србије када су је напали НАТО бомбардери без благослова Уједињених нација. Са овим сећањем, историјски савезник Русија се није придружила том непријатељству, нити се придружила економским санкцијама које подстичу војну акцију Запада.

Али скоро четврт века даље, реалност Србије Геополитички положај на додирној удаљености од Европске уније – и сродни фактори као што су обим његове трговине са ЕУ, трговина и инвестиције између Београда и његових старих источних савезника коначно дају снажан подстицај српској влади. Играјте лоптом на проблему са препрекама. Уверавање Алијева о моћи Србима у име интереса ЕУ значајно приближава овај сценарио помирења.

Србија је дуго била чудан човек по питању санкција, не само од миграције богатих Руса и њихових компанија у Србију. Незадовољна позиција Србије озбиљно је нарушила кредибилитет става Европе против руске агресије.

Сада када Азербејџан и његов председник подржавају ЕУ и пружају енергетску подршку Србији, Вучићевом југословенском, несврстаном, балансирању ће ускоро доћи крај.

Долази време да бирамо Србију, а то ће бити избор који ће морати да направи председник Србије. У том тренутку председник Вучић више није могао да буде непрозиран.