У време када се све више говори о очувању менталног здравља и спречавању когнитивног пада, научници указују на једну активност која има изузетно снажан ефекат на мозак – активно бављење музиком. Према најновијим налазима у области неуронауке, музика делује не само као облик забаве, већ може дубоко утицати на структуру и функцију мозга.
Зашто је музика посебна за мозак
Познато је да активности попут решавања загонетки, читања или учења страног језика стимулишу мозак. Међутим, неуронаучник др Бајбинг Чен, такође познат као др Бинг, истиче да музика има јединствен потенцијал.
„Неуронаука показује да музика може бити једна од најбољих ствари за ваш мозак“, каже он. Међутим, додаје да само слушање није довољно.
Активно учешће доноси највеће користи
Кључна разлика, према његовим речима, лежи између пасивног слушања и активног ангажовања са музиком.
„Највеће користи долазе када активно учествујете – певате, свирате инструмент или плешете. Тада се истовремено активирају вишеструке мождане мреже“, објашњава др Чен.
Ова истовремена активација скоро целог мозга јача везе између различитих региона и подстиче такозвану неуропластичност – способност мозга да се прилагођава и мења током живота.
Како музика мења структуру мозга
Истраживања показују да људи који се баве музиком имају одређене предности у функционисању мозга.
Музичари често имају:
- јаче везе између леве и десне хемисфере мозга
- боља обрада звука
- развијенија радна меморија
То значи да музика не утиче само на креативност, већ и на основне когнитивне способности које су кључне за свакодневно функционисање.
Не морате бити професионални музичар.
Важна порука коју стручњаци истичу јесте да није неопходно имати формално музичко образовање.
„Ако нисте музичар, важно је како користите музику. Важно је да вас она активно ангажује — било да је у питању учење новог инструмента, певање у хору или плес уз сложеније ритмове“, каже др Чен.
Ове активности захтевају пажњу, координацију и памћење, што додатно стимулише мозак.
Насупрот томе, пасивно слушање музике – на пример док листате садржај телефона или возите – има знатно слабији ефекат.
Шта каже наука: резултати истраживања
Тврдње стручњака потврђују истраживања објављена 2023. године у часопису NeuroImage: Reports.
Експериментишите са старијим учесницима
Студија је обухватила 132 пензионера, старости од 62 до 78 година, који нису имали значајније претходно музичко образовање. Они су током шест месеци прошли обуку за свирање клавира и музичку теорију.
Резултати су показали:
- повећање сиве материје у мозгу
- побољшање радне меморије
- јачање пластичности мозга
Мерљива побољшања
Аутори студије наводе да су учесници постигли око шест одсто боље резултате на тестовима памћења, што је директно повезано са променама у малом мозгу, делу одговорном за координацију и когнитивне процесе.
Занимљиво је да су истраживачи одабрали испитанике без претходног музичког искуства, како би резултати били што тачнији.
„Чак и краткотрајно излагање музици током живота може оставити траг на мозгу“, истичу аутори.
Музика као средство за здраво старење
У контексту све старијег становништва, укључујући и земље региона, оваква открића су од посебног значаја. Стручњаци све више препоручују музику као једноставан и приступачан начин за очување менталних способности у каснијим годинама.
За разлику од многих других активности, музика истовремено ангажује емоције, покрет и размишљање, што је чини јединственим „тренингом“ за мозак.
Закључак
Активно бављење музиком – било кроз певање, свирање или плес – један је од најефикаснијих начина за побољшање когнитивних функција и одржавање здравља мозга. Научни докази јасно показују да није довољно само слушати музику: кључ је у активном учешћу. У том смислу, музика може постати важан део ваше свакодневне рутине, не само као извор уживања, већ и као инвестиција у дугорочно ментално здравље.
„Комуникатор. Љубитељ музике. Сертификовани пионир сланине. Заговорник путовања. Суптилно шармантан фанатик друштвених медија.“
More Stories
Научници из Кембриџа развили су прву вакцину направљену помоћу вештачке интелигенције
Несташица вакцине против менингокока Б изазива забринутост у Хрватској
Ангина пекторис: где се јавља бол у грудима и како га препознати