децембар 14, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Брисел ће узвратити на српски рудник литијума

Брисел ће узвратити на српски рудник литијума

Ваш чланак „Србија спремна да одобри највећи рудник литијума на континенту“ (Извештај, 17. јун) показује да ЕУ и њени политички лидери затварају очи и игноришу вољу локалног становништва за сарадњу. Либерални лидер, председник Србије Александар Вучић.

Након општинских избора 2. јуна, „Тхе [Ser­bian] Чини се да влада верује да је обала чиста за наставак пројекта.“ Признајете да Вучић и ЕУ играју геополитичку игру око контроверзног рудника којем се противе стотине хиљада људи у Србији. Да је било „зеленог” рударства, не би било потребе за скупим ПР вежбама попут студије о животној средини Рио Тинта објављене прошле недеље, која није део ниједног српског (еколошког) регулаторног процеса. Такође, Вучић не може дати зелено светло Рио Тинту јер пројекат нема законску основу и све дозволе су му одузете и ван је законске надлежности његовог председништва.

Хиљаде људи изашло је на улице да протестује. Ми у Србији нисмо геополитички шаховски пиони на периферији Европе, да би Брисел, Берлин и Париз могли да промовишу стилове живота изнад светског просека, а да притом и даље слабе климатске циљеве. Поносимо се гостопримством, па ако делегација ЕУ дође следећег месеца, добродошли су на ајвар и ракију. Али наш литијум остаје у плодном тлу које нас храни.

Ако постоји нешто за шта можемо да захвалимо Рио Тинту, то је то што нас повезује са еколошки свесним људима у Европи и шире. Са петицијама и писмима против плана који привлаче преко пола милиона потписника из преко 35 земаља, Европа мора да се пробуди са чињеницом да ми, људи, преузимамо ствари у своје руке.

READ  Селагов: Индија и Србија реафирмишу свој став о Кашмиру и Косову

Корпоративно задирање у нашу најплоднију земљу је неуобичајено, а ми ћемо ову земљу заштитити свим средствима која су нам на располагању.

Бојана Новаковић
Координатор, Марс Са Трине Цоллецтиве

др Богдан Шолаја
Српска академија наука

професор Лиљана Томовић
Биолошки факултет Универзитета у Београду

професор Иванка Поповић
Потпредседник Асоцијације европских универзитета

др Бранимир Киркур
Универзитет у Београду

професор Драгана Ђорђевић
Хемијско-металуршки факултет Универзитета у Београду

професор Радко Ристић
Шумарски факултет и проректор Универзитета у Београду

Иван Николић
Марш са Дрине, Еко Сурдулица УО Еко Србија

професор Зоран Радовановић
Универзитет у Београду

др Јорка Вукмировић
Консултант у Институту за физику у Београду

професор Лубиша Јовановић
Факултет музичке уметности Универзитета у Београду