октобар 8, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Европска свемирска агенција: Полети у мисију на Јупитерове ледене месеце

Европска свемирска агенција: Полети у мисију на Јупитерове ледене месеце

  • Аутор Џонатан Амос
  • Научни дописник ББЦ-ја

Европска мисија је полетела на Јупитерове ледене месеце далеко од Земље.

Сателит Јуице је послат у небо ракетом Ариане-5 из свемирске луке Куру у Француској Гвајани.

Ово је други пут да пројекат ЕСА није имао среће након што је покушај лансирања у четвртак заустављен због временских прилика.

Јупитер Ици Моон Екплорер (ЈУИЦЕ) је послат на највећу планету Сунчевог система да проучава њене главне месеце – Калисто, Ганимед и Европу.

Сматра се да ови светови ледене коре садрже огромне резервоаре течне воде.

Научници су заинтригирани да виде да ли би и месеци могли угостити живот.

Ово може звучати отмјено. Јупитер се налази у хладним, спољним пределима Сунчевог система, далеко од сунца и прима само 25 пута више светлости од Земље.

Али гравитациони притисак планете гасног гиганта на њене месеце значи да они вероватно имају енергију и топлину да покрећу једноставне екосистеме – попут оних око вулканских отвора на дну Земљиног океана.

„У случају Европе, верује се да постоји дубок океан, можда 100 километара дубок, испод његове ледене коре“, рекла је професорка Ема Понс са Универзитета у Лестеру, Велика Британија.

„Ова дубина океана је десет пута већа од најдубљег океана на Земљи, а океан је у контакту, мислимо, са стеновитим дном. Ово пружа сценарио где долази до мешања и неке занимљиве хемије“, рекао је истраживач за Би-Би-Си. Вести.

фото Натпис,

Свемирска сонда Јуице носи 10 инструмената за проучавање Јупитерових месеца

Уместо тога, ракета ће послати летелицу на путању око унутрашњег Сунчевог система. Затим ће низ прелета Венере и Земље гравитационо водити мисију до циљаног одредишта.

То је путовање од 6,6 милијарди километара које траје 8,5 година. Очекује се да ће систем Јовиан бити достигнут у јулу 2031.

Аудио објашњење

Керол Мандел: „Течна вода, за коју верујемо да је предуслов за становање“

Ледом прекривене месеце Калисто, Ганимед и Европа открио је италијански астроном Галилео Галилеј 1610. године помоћу недавно измишљеног телескопа. Он их може видети као мале тачке које круже око Јупитера. (Он такође може да види четврто тело које сада познајемо као Ио, много мањи свет прекривен вулканима).

Пречник леденог трија креће се од 4.800 км до 5.300 км. Да ово ставимо у контекст, Земљин природни сателит је широк око 3.500 километара.

Јуице ће проучавати месеце из даљине. То значи да ће летети преко својих кровова; неће слетети. Ганимед – највећи месец у Сунчевом систему – је крајњи циљ сателита. Своју турнеју ће завршити одласком у орбиту око овог света 2034. године.

Радар ће се користити за посматрање месеца. лидар, ласерски мерни уређај, користиће се за израду 3Д мапа њихових површина; Магнетометри ће истражити њихова сложена електрична и магнетна окружења; Други сензори ће прикупљати податке о вртложним честицама које окружују сателите. Камере ће, наравно, послати безброј слика.

Јуици неће тражити одређене „виталне знакове“ или покушавати да пронађе егзотичну рибу у дубинама океана.

Његова мисија је да прикупи више информација о настањивости како би наредне мисије могле директније да се позабаве питањем живота.

Научници већ размишљају о томе како да поставе лендере на један од Јупитерових смрзнутих месеца да пробуше његову кору до воде испод ње.

На Антарктику планете, истраживачи користе топлоту како би пробили стотине метара кроз ледени покривач како би поставили подморнице на места где се локални океан смрзава.

То је тежак посао, а то би био још већи задатак на Јовијанском месецу, где би ледена кора могла да буде десетине километара.

Јуице неће бити сам у свом послу.

НАСА шаље свој сателит, Клипер.

Иако ће напустити Земљу након испуштања сока, следеће године би требало да стигне пре своје европске сестре. Има предност у лансирању снажније ракете.

Клипер ће фокусирати своје истраге на Европу, али ће радити исти посао.

„Постоји велика интеграција и тимови су веома вољни да сарађују“, рекла је професорка Керол Мандел, директорка науке у Европској свемирској агенцији.

„Свакако, биће много података. Али, прво, морамо да се уверимо да наше мисије дођу до Јупитера и да раде безбедно“, рекла је она за ББЦ њуз.

извор слике, НАСА/ЈПЛ-Цалтецх/СВРИ/МССС

фото Натпис,

Америчка мисија Клипер требало би да почне 2024. године и да се фокусира на Европу