октобар 8, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Бајденов пут у Европу ће бити тежак за показивање западног јединства, али ће можда бити лак за мере за заустављање Путиновог рата у Украјини

Бајденов пут у Европу ће бити тежак за показивање западног јединства, али ће можда бити лак за мере за заустављање Путиновог рата у Украјини

Откако је идеја о самиту лидера НАТО-а први пут изнета пре око две недеље, амерички и европски званичници расправљају о најавама потенцијалних лидера на крају састанка, према неколико људи упознатих са плановима.

То би могло да укључи нове рунде санкција против руске олигархије, додатне мере за ограничавање финансија земље и нове кораке за ограничавање увоза руских енергената. У току су и расправе о томе шта би се могло открити да би се пружила већа подршка Украјини, укључујући нове пошиљке војне помоћи или финансијске помоћи за јачање одбране земље.

Бајден је оставио отворену опцију повећања распоређивања америчких снага међу чланицама НАТО-а дуж источне ивице алијансе, ојачавајући америчку посвећеност европској одбрани у критичном тренутку.

Али оштра чињеница да је мало вероватно да ће ови потези обуздати Путинов рат назире се када ће Бајден посетити Брисел на брзом састанку НАТО-а, заједно са специјалном седницом Европског савета и састанком Г7. Званичници су рекли да би Бајден могао да дода још једну станицу у источној Европи, вероватно у Пољској. Он у среду напушта Вашингтон на дипломатске маневре на високом нивоу.

Док је Бајден успео да окупи европске и азијске савезнике иза комбинације оштрих санкција и неупоредивих нивоа војне помоћи, он и његове колеге из НАТО-а повукли су границе где ће њихова подршка престати. И док се чини да све стране подржавају дипломатско решење кризе, амерички и европски званичници кажу да критеријуми за такво решење остају нејасни.

То оставља отвореним како би Бајденова посета Европи – један од потресних тренутака његовог председавања – могла да промени ток најгорег сукоба у Европи од Другог светског рата. И то покреће још једну тачку расправе коју светски лидери морају да почну да износе: шта ће се догодити ако, или када, Украјина више не може да издржи напад Русије?

„Морају да погледају шта ће се десити ако Украјина изгуби“, рекао је пензионисани генерал Весли Кларк, бивши врховни командант НАТО-а. „Пошто су проценили проблем шта би се десило ако би Украјина пала, требало би да размисле о томе шта би још могло да се уради да подржи Украјину у борби. Да, постоји ризик. Увек постоји ризик у односу са господином Путином.

READ  Истраживање чудовишта: шта смо пронашли и како смо то урадили

Бајден изазван да буде „светски лидер“

А украјински лидер Бајден је јавно изазвао прошле недеље да преузме одговорност за окончање борби. ат Говор КонгресуПредседник Володимир Зеленски позвао је на зону забране летова и помоћ у куповини борбених авиона директно Бајдену, који је посматрао из своје приватне библиотеке на трећем спрату Беле куће.

„Бити лидер света значи бити вођа мира“, рекао је Зеленски на енглеском.

Бивши украјински председник Петро Порошенко је такође изазвао Бајдена да посети Украјину као „симбол наше солидарности” током свог путовања у Европу ове недеље.

Говорећи са ЦНН-ом Џимом Акости у суботу поподне, Порошенко је Бајдена назвао „мојим веома добрим пријатељем и веома добрим пријатељем Украјине“, додајући да би Бајденова посета била „веома исправан корак да докаже да цео свет стоји уз нас против Русије“. .“

Те личне молбе ће имати одјек код човека који се заклео док је тражио функцију да ће обновити америчко вођство, обновити америчке савезе и одбранити демократију од пузеће плиме ауторитаризма.

Ниједан изазов неће бити релевантнији као у овонедељним хитним разговорима, док лидери траже од Бајдена правац и сврху док се рат у Украјини наставља.

„Он изазива Бајдена да испуни своје обавезе као лидера Запада и лидера демократске заједнице нација. Он је представио прави изазов НАТО-у“, рекао је Ијан Бжежински, заменик помоћника секретара за одбрану за Европу. НАТО у администрацији Џорџа Буша.

„Он је рекао да ако НАТО није дорастао овом изазову, треба да размотримо друге безбедносне аранжмане“, рекао је Бжежински. „Какав снажан изазов важности НАТО-а у данашње време. Ово поставља контекст за… (састанак) самит.“

Подржите границе Украјине преко целог екрана пре путовања

Међутим, са два самита која су најављена прошле недеље, неке европске дипломате су откриле забринутост због онога што виде као недостатак значајних корака који би лидери могли да предузму на састанку на високом нивоу, који ће помно пратити и Русија и Украјина.

READ  Спасавање индијског планинара након што је пао у пукотину

Кључни елементи које Украјина жели, као што је помоћ НАТО-а у стварању зоне забрањених летова или обезбеђивање борбених авиона из совјетске ере, сада се појављују ван стола док Сједињене Државе и њихови партнери настоје да избегну директну конфронтацију са Русијом. То значи да ће се свака најава са састанака вероватно више фокусирати на повећање помоћи која се већ пружа, укључујући војну и финансијску помоћ, или на примену нових санкција Русији.

Европски и амерички званичници рекли су да се разговори о декларацијама и заједничком завршном саопштењу настављају док земље желе да разраде одлуку или план спремне за самит.

„Председник се радује што ће видети своје колеге лицем у лице. Мислим да ће имати низ нових мера које ће моћи да разоткрију и изнесу током тих разговора, али нећу их престићи за неколико. дана“, рекао је заменик америчког саветника за националну безбедност Џон Винер прошле недеље за ЦН.

Важна најава током самита може помоћи да се нагласи тренутно јединство међу савезницима, за које амерички званичници кажу да је изненадило Путина док се војна борба његове земље бори са жртвама на терену.

„Погрешно је проценио Запад“, рекла је Мари Јованович. „Мислим да је мислио… да ће бити неког укора, можда неке казне, али могао је то да издржи, могао је да настави и могао је да иде даље.“ Бивши амерички амбасадор у Украјини.

„Уместо тога, он је инспирисао повратак НАТО-а. А Запад је уједињен у опозицији и покушава да обезбеди не само неку врсту појачања за НАТО и суседне земље на границама Украјине, већ и у пружању подршке Украјини.“

READ  Палата прекида ћутање о "кршењу протокола" између Бајдена и краља Чарлса

Суочавање с Кином биће наш главни приоритет након позива Бајдена Сија

Предстојећи самит ће Бајдену пружити прилику да измери температуру својих колега по другом питању: Шта учинити ако кинески председник Си Ђинпинг Он одлучује да пружи војну или економску подршку Русији, како је то тражио Путин.
У 110-минутном разговору са Ксијем прошле недеље, Бајден је понудио „разгранате и последице“ да се крене напред уз ту подршку, наводи Бела кућа. Али кажњавање Кине – друге највеће светске економије – биће много компликованије него што је било са Русијом, и захтеваће исто јединство са Европом, која се није увек слагала са Бајденом о томе како да се носи са Пекингом.

„Ово је невероватно важан самит. Одржава се на изузетној основи усред кризе. И делимично да бисмо били сигурни да ми и наши савезници [are] На истој страници, ово је добро. Такође је важно послати сигнал Владимиру Путину“, рекао је Курт Волкер, бивши амерички амбасадор у НАТО-у и специјални изасланик за Украјину.

Волкер је изнео неколико порука које би алијанса требало да пошаље током свог самита, укључујући поновно посвећење члану 5 гаранције о колективној одбрани и појашњавање руске употребе нуклеарног оружја што би изазвало одговор Запада.

Али он је рекао да НАТО мора јасно да стави до знања да је Украјина – која није чланица њене групе – ипак питање од критичне важности за њене чланице.

„Мислим да је веома важно да НАТО такође пошаље сигнал Украјини и да Украјина остане као независна и суверена земља у Европи је у интересу НАТО-а“, рекао је Волкер. „Не желимо да кажемо шта не радимо. Не желимо да будемо конкретнији о томе шта ћемо да радимо. Али морамо да пошаљемо сигнал Путину да нећемо седети скрштених руку. док он уништава суверену европску државу“.