Краљевски корени француског Квебека

Било је то савршено летње поподне у сунцу док смо моја мајка и ја шетали старим градом Квебека, заустављајући се у Роиал Плаце, 400 година стар калдрмисани трг историјских зграда у сивој боји са мансардом и косим крововима у црвеној боји, бакру и шкриљевцу. Моја мајка је рођена и одрасла у овом граду француског говорног подручја, тако да сам знао да јој сада, са 80 година, много значи да се врати у посету.

Као што смо се сетили, звук локалног дијалекта је лебдео около — и помислио сам на нешто што сам недавно чуо: да иако француски говор у Квебеку можда не звучи тако романтично или нежно за ухо као савремени париски француски, сада се сматра златни стандард, начин на који се говори о Квебеку је у. Реалност је у изговору ближа француском који су користили аристократе из 17. века – па чак и краљ.

Одрастао сам у Монтреалу 1960-их и 70-их, када су говорници енглеског језика, заједно са Французима из Француске, исмевали оштар, поколебан изговор квебечког француског, упоређујући га са звуком патке. И лично ме је увек било дубоко срамота у друштву мојих другова из разреда који говоре енглески у француској школи за урањање. Такозвани критичари и моји учитељи, пореклом из Француске и Марока, говорили су да је опуштени изговор Квебека срамотан, а да је Молијеров језик исмеван.

Како се испоставило, познати драматург из 17. века више је личио на савремени Копенхаген – више као савремени Парижанин – него што су они знали.

Био сам фрустриран када ми је неко ово рекао пре неколико недеља за време ручка у кафићу у Норт Хатлију, чудном селу у благо планинском источном региону, југоисточно од Монтреала. Знао сам да је француски језик у Квебеку задржао многе остатке „ле францаис ду рои“ или „краљевог француског“, посебно у свом речнику, али сам повукао црту након изговора. „Нема шансе да је Луј КСИВ рекао“канџа, воиле, или ‘тое ет мое“Невероватно, рекли сте то, упоређујући те речи са најчешћим изговорима бас, воила, И тхе тои ет мои.

Али постоје логички, лингвистички и историјски разлози зашто се француски квебекански разликује од француског француског (оно што лингвисти називају „нормативним“ или „неутралним“ француским).