16 маја, 2022

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Мариупољске страхоте треба да нас подсете на нову опасност за Сарајево | Данијел Кон-Пентид, Тимоти Гордон Еш, Иринеј Пауел Каролевски и Клаус Лекви

Скорашњи Европски самит у Версају Пропуштена велика прилика: да се покрене нови послератни поредак Европе, на симболичном месту. Ми нисмо сањари; Знамо да се улазак у ЕУ не дешава у парку и да за земље кандидате на Балкану у принципу важе исте процедуре као и за Украјину. Али постојала је прилика да се успостави политичка унија која би премостила јаз између лабавог синдиката и пуноправних чланова. Напротив, европски лидери су наставили уобичајене мирнодопске праксе ЕУ као да су биле прикладније током интензивног рата у Европи. Програм независности и мира довео је до бирократије и ЕУ власти.

Али Европска унија није економска унија последњих година; Владимир Путин га је случајно претворио у норму и институционални савез година свог оснивања. Задатак сада мора бити не само одбрана Украјине од руске агресије, већ и јачање безбедности њених нових чланица, посебно балтичких држава, и укључивање свих земаља које желе да уђу у ЕУ. Безбедност. Обавезно „проширено Вајмарски троугао”(Повезан је са Немачком, Француском и Пољском од 1991. године). Посебно ће се фокусирати на регионално ширење безбедносне димензије унутар ЕУ. Немачка, Француска, Пољска и балтичке државе требало би да ступе у снажну сарадњу у политици одбране, ако је потребно, у области нуклеарног одвраћања.

УК треба поново да се приближи политичкој заједници у Европи. Асоцијација коју је Брегзит безбрижно потратио. Али снажна одбрана од Русије значи да се Путиновим тројанским коњима, као што су Мађарска Виктора Орбана и Србија Александра Вучина, морају одлучније супротставити. Ово, пре свега, поставља питања о чланству Мађарске у ЕУ и спровођењу њених основних законских обавеза. Статус серије Србије Као земља кандидат за чланство у ЕУ.

READ  Тениска звезда Ђоковић, депортовани из Аустралије, вратио се у Србију

Босна и Херцеговина треба обратити посебну пажњу на овај контекст. Тридесет година након почетка рата у Југославији, српски политичари у Београду и Бањој Луци (главном граду аутономне босанско-херцеговачке републике) подстичу тенденције подјела да разбију слаб босанско-херцеговачки савез. Они чак омогућавају нови рат између етничких група у земљи. Великосрпски сепаратисти могу бити сигурни у снажну подршку Путиновом режиму.

У случају Грузије, од 2008. до 2014. Путин је пред нашим очима изнео мапу таквих срамних маневара. Украјина. ЕУ је зажмурила на провокације Кремља и маневре раздора противника европског јединства, од Марин Ле Пен до Урбана. Док је Путин педантно припремао своје офанзивне планове, про-енергетска граница Европе се драматично повећала, док је немачка потрошња на одбрану опала. Упркос свим овим јасним доказима руског неоимперијализма, не само у Немачкој од стране водећих политичких актера. Ово данас ствара посебну дужност.

Европски грађани сада у бесу чују пуцњаву, а њихове владе поново стоје заједно у одбрани демократских вредности и институција. Њих двојица су се сложили да уведу санкције против њих двојице Русија И оружје се испоручује Украјини, али оно не може да спречи страдање украјинских грађана. Не смијемо чекати да у случају Босне и Херцеговине буде касно, као што је требало да дође до санкција и испоруке оружја када је руска војска била стационирана на граници са Украјином 2021. године.

1992. позвали смо Европу да предузме одлучну акцију против опкољеног града Сарајева. Само један геноцид изазвао је касну интервенцију, коју није пратила стандардна регулатива на Балкану. Данас ЕУ мора бити буднија и објавити своју јасну намјеру да укључи Босну и Херцеговину у политичку заједницу која укључује помоћ против потенцијалних провокација и агресије. Она мора упозорити српске сепаратисте и подржати савез који ће учинити да Хрватска, попут Словеније, подржи савез Босне и Херцеговине и учествује у послератном стабилном поретку широм Балкана. Влада Србије мора да схвати да ће изгубити жељу да се придружи Европској унији ако жели да дестабилизује опасан мировни поредак на Балкану и дозволи Украјини да склизне у рат. Путинов план о „руском свету“ био је популарна претеча „српског света“ Слободана Милошевића, у којем су другови из Босне и Црне Горе доведени у Тајландско царство, као и Руси на Криму и Донбасс Регион је „кући“ враћен 2014. Милошевићев сан се славно завршио на Међународном кривичном суду.

Срби у Бања Луци и Београду морају да се одлуче на чијој су страни. Милорад Тодић, Лидер босанских Србије је одбацио санкције Русији, а руски (и кинески) заинтересовани долазе у Београд. Јасан сигнал Босни и Херцеговини, као и Црној Гори чланици НАТО-а, да се ове двије државе сматрају дијелом демократског свијета и да припадају проширеној европској заједници. Напори да се зауставе изборни закони и државна управа на основу расних пропорција све више се одјекују у босанском цивилном друштву, посебно међу млађом генерацијом, гдје етнички национализам не пружа прилику за мир и просперитет. На овај начин Путин може нехотице да ојача ЕУ.

Даниел Цохн-Пентид је био председник Зеленог комитета у Европском парламенту; Тимотхи Гордон Асх је професор европских студија на Универзитету Оксфорд; Иренеусз Павел Каролевски, професор политичке теорије и демократских студија на Универзитету у Лајпцигу; Клаус Легвеи је професор Лудвига Борна на Универзитету Кизен.