6 октобра, 2022

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Нема времена за одлагање промене енергије

Србија и друге земље у региону немају времена да оклевају у енергетским променама, пошто се промене у циљу постизања климатске неутралности дешавају тако брзо у Европи и широм света. Постизање овог циља, који је и развојна шанса, захтева промене у целој заједници, а промена начина размишљања људи биће највећи изазов. То подразумева практичну трансформацију породица и предузећа из неактивних у активне учеснике на тржишту електричне енергије. Што је најважније, промена је неопходна, не због неког спољног притиска, већ за добробит свих у региону. Ово је уводно обраћање прве групе одржане у оквиру конференције српских компанија о променљивом енергетском тржишту.

У организацији Балкан Греен Енерги Невс одржана је конференција српских компанија о променљивом енергетском тржишту Откључано Орден Лорковског, директора Секретаријата Енергетске заједнице, амбасадора Швајцарске у Србији Урса Шмита и потпредседника Владе Србије Јохране Михајловић, министра рударства и енергетике.

Међу четири панела на првом месту је структура и рад тржишта електричне енергије у Србији. Дејан СтојжевскиИзвршни директор компаније СЕЕПЕКС Повер Трансфер.

Јоанга Аданаковић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Рекао је да би влада могла да га продужи Замрзавање цена електричне енергије за предузећа После јуна, али је напоменуо да то не би требало да буде стратешко решење.

Предузећа морају бити спремна да се сама носе са високим ценама енергије, рекао је он. Решење лежи у јавним и приватним инвестицијама, како би се помогао сав климатски неутралан раст који није штетан за енергетску безбедност.

Инсталирање соларних панела је један од начина на који предузећа и појединци могу да учествују у енергетској трансформацији, помажући да се постигне овај климатски неутралан раст и обезбеђујући сопствену енергетску сигурност и независност, објаснио је он.

Атанаковић: Све се мора променити да бисмо обезбедили циљеве за 2050. годину

Атанаковић предлаже да се климатске промене могу постићи изменама нових прописа и новим инвестиционим плановима, применом нових технологија за производњу енергије и реформама у комуналној делатности. „Коначно, и ми морамо да се променимо“, рекао је он.

READ  Аукција за 5Г мрежу у Србији могућа за 9 месеци

Он је рекао да ће ускоро бити дефинисани циљеви за 2030. и 2040. и визија за 2050. годину.

Јоанга Аданаковић и Никола Рајаковић (Фото: орђе Томић)

Никола Рајаковић, професор електротехнике Универзитета у БеоградуОн је признао да Србија није имала времена да оклева, али је рекао да у земљи нема места самозадовољству до 2030. године.

Рајаковић је рекао да се промене у енергетском сектору данас дешавају веома брзо и свако оклевање је опасно. Тежња ка декарбонизацији и обновљивим изворима енергије је несумњиво најбољи тренд, али је поновио да они не би требало да буду најбољи.

Поред државне подршке, предузећа треба да пронађу начине да себи помогну, на пример, стварањем балансних комитета или виртуелних електрана користећи нове прописе.

Рајаковић: Промене су потребне да би се обезбедила чистија животна средина и јефтинија струја

Рајаковић је рекао да енергетски сектор Србије треба да се промени, не због притиска Европске уније (ЕУ) или енергетске заједнице, већ да би се обезбедила чистија животна средина и јефтинија струја за будуће генерације.

Он је поновио да енергетске промене треба посматрати као прилику за раст.

Јоран Вујасиновић (АЦЕР), Агенција ЕУ за сарадњу са енергетским регулаторима Он је рекао да енергетска криза није променила начин размишљања Европске комисије о преласку на обновљиве изворе енергије. Каже да је то само помогло да се идентификују и отклоне недостаци.

Вујасиновић: Енергетска криза не мења одлуку ЕУ да пређе на обновљиву енергију

Он је додао да ЕУ има за циљ да осигура да сви учесници на тржишту преузму одговорност за балансирање и да постоје различити начини да се то постигне, укључујући и стварање балансних одбора.

READ  Кандидат за ЕУ ​​Србија и Русија потписале спољнополитички споразум

По његовом мишљењу, АЦЕР ће играти огромну улогу у кретању региона напред кроз директну сарадњу са енергетском заједницом или владама.

У овом тренутку постоје две опције за интеграцију земаља региона у европско тржиште, објаснио је он. Једна опција је да се регион прво уједини, а затим интегрише у ЕУ, док друга мора да интегрише појединачна тржишта кад год је једна земља спремна.

Чиста енергија има за циљ да трансформише породице и предузећа у активне учеснике на тржишту за све Европљане.

Нема времена да се одлаже трансформација српског-предузећа-трансформишу-тржиште-енергија

Никола Рајаковић, Јасмина Трулз, Марко Јанковић, Милица Бригик Вуковљак, Јоран Вујасиновић (Фото: Ђорђе Томић)

Јасмине ТхрулзШеф одељења за електричну енергију у Секретаријату Енергетске заједнице, Србија, али и регион, надају се да нема времена за губљење.

Енергетска конверзија није циљ, већ средство за постизање циља, а циљ је модернизација електроенергетског система који је оптерећен застарелим електранама, као и увођење најновијих, најчистијих технологија.

Он је подсетио да су Србија и све земље у региону потписале Париски споразум. Зелена агенда за западни БалканИ Енергетског социјалног споразума, што је њихова дужност да спроведу ове мере.

Након завршетка измештања трећег енергетског пакета ЕУ, Енергетска заједница је сада почела да спроводи четврти пакет – Чиста енергија за све Европљане – Има за циљ да укључи породице и предузећа у процес конверзије енергије и обезбеди да они на крају имају економску корист и у смислу чистије животне средине.

Према Марко Јанковић, директор Дирекције за тржиште електричне енергије Државног оператора мреже ЕМС, Тренутне процене наводе да цена електричне енергије износи 140 евра по МВх у 2023. години и изнад 100 евра по МВх у 2024. години.

READ  бне ИнтеллиНевс - Опозиција расте према плану Рио Тинта за велики рудник литијума у ​​Србији

Цена би могла да се стабилизује на 100 евра по МВх, рекао је он.

Јанковић: Процењује се да ће цена струје бити 140 евра по мегават-часу 2023. године и 100 евра 2024. године.

Он је поновио да је неуравнотежена равнотежа између производње и потрошње, пораст емисије ЦО2 и цена природног гаса, али и невиђени раст цене струје изазван тржишним шпекулацијама.

Нема времена за одлагање-промене-енергије у-трансформишући-енергетско-тржиште-српских предузећа

Марко Јанковић и Милица Бригик Вуковљак (Фото: Ђорђе Томић)

Он је напоменуо да су трошкови производње електричне енергије у септембру 2021. порасли за 400 одсто у односу на претходну годину. Трошкови производње електричне енергије у електранама на гас износили су 120 и 140 евра по МВх, што је подстакло поновно отварање термоелектрана на угаљ и повећало емисију ЦО2, стварајући зачарани круг.

Српски енергетски регулатор АЕРС Енерги Провидерс ће наметнути правила за побољшање квалитета услуга

Говорећи о спекулацијама и неправилностима на тржишту електричне енергије, Милица Бркић Вуковљак из Агенције за енергетику (АЕРС), Прва уредба Србије о блокирању манипулације тржиштем електричне енергије усвојена је у децембру 2021. Међутим, земља неће моћи да користи правила ЕУ о интегритету и транспарентности бруто енергетског тржишта (РЕМИТ) осим ако не постоји надлежност између АЦЕР-а и компанија. Енергетска заједница је решена, објаснио је он.

Ред Лигхт који се користи у Србији зове се РЕМИТ, што ограничава руковање и манипулацију, а АЕРС ће пооштрити надзор над тржиштем електричне енергије, рекао је он.

Бркић Вуковљак је најавила и да ће АЕРС увести правила о квалитету снабдевања енергијом како би инвеститори улагали и унапредили квалитет својих услуга. Он каже да би казна за неостваривање препоручених циљева била смањење максималног дозвољеног прихода.



Прегледи поста:
419