5 октобра, 2022

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Пет предвиђања за наредних шест месеци у рату у Украјини | Украјина

1. Рат ће вероватно трајати најмање годину дана, али је у суштини доспео у ћорсокак и интензитет рата се смањује

Можда је прошло шест месеци рата, али није прошло ни једно ни друго Украјина Нити Русија није спремна да заустави борбе, упркос губицима које је претрпела. Украјина жели да поврати своје окупиране територије, а Русија жели да настави да наноси бол не само свом противнику, већ по пуномоћју и Западу. Кремљ верује да ће зима играти у његову корист.

Није било преговора између две стране откако су се појавили докази о масакрима у Бучи, Ирпину и другим местима у руском окупираном земљишту северно од Кијева. Али кретање на фронтовима је било минимално од пада Лисечанска крајем јуна. Обе стране се боре за замах и изгледају исцрпљене од борбе.

2. Украјина нема ефикасно средство за конвенционални контранапад, док су герилски напади оптимистичан начин да се убрза колапс Русије

Украјина жели да поврати Херсон, који се налази западно од реке Дњепар, али је високи званичник администрације приватно признао да „немамо довољно капацитета да их отерамо“. Кијев је променио стратегију у правцу извођења ракетних напада великог домета и смелих напада специјалних снага на руске базе у дубинама линија фронта.

Главни председнички саветник Михаило Подолак рекао је да је циљ био да се „направи хаос унутар руских снага“, али док би то смањило ефикасност освајача, мало је вероватно да ће се освајачи срушити на себе и добровољно уступити Херсон, нпр. неки Украјинци. Званичници се надају.

Руски војници патролирају подручјем Металуршког комбината Азовстал, у Мариупољу, у области Доњецка под контролом Русије.
Руски војници патролирају подручјем Металуршког комбината Азовстал, у Мариупољу, у области Доњецка под контролом Русије. Фото: АП

3. Русија и даље жели да направи свој пут напред, али ће се њена пажња вероватно окренути ка задржавању својих добитака и анексији украјинске територије

Русија нема нови офанзивни план осим да користи масовну артиљерију, уништава градове и напредује. Делимично то чини зато што је ефикасан, а делом да смањи губитке, пошто је до сада, према неким западним проценама, изгубио 15.000 мртвих. Она наставља да усваја ову стратегију око Бахмута у Донбасу, али напредак је спор, делом зато што је морао да прераспореди неке снаге да би појачао Херсон.

Кремљ можда није постигао оно чему се надао на почетку рата, али Русија сада поседује огромне делове украјинске територије на истоку и југу и активно разговара о томе Анексијски референдуми. Како се хладније време брзо приближава, она ће се вероватно фокусирати на повећање онога што има.

4. Зима ће подстаћи нову избегличку кризу и Створите прилику за оне који се могу боље припремити

Зима је најважнија у стратешком размишљању за обе стране. Украјина је већ забринута због хуманитарних питања јер нема грејања на гас за стамбене зграде у Доњецкој провинцији и другим подручјима сукоба. Један хуманитарни званичник је предвидео да ће у зиму доћи до новог таласа миграција, са могућим преласком границе са пољском до 2 милиона људи.

Руси виде зиму као прилику. Украјина се плаши да ће Русија циљати сопствену електричну мрежу, чинећи дилему грејања још акутнијом, а огромна мрежа би једноставно могла да буде затворена Запорожска нуклеарна електрана. Москва такође жели да продужи бол Запада око трошкова енергије и има сваки подстицај да повећа притисак.

Упркос томе, пролеће је можда време за поновни напад – свака страна ће желети да се обнови и припреми за оно што би могло бити још једна сезона борби.

Нела Зеленска држи лутку која припада њеној унуци испред своје уништене куће у Поташњи, у близини Кијева, у Украјини, у мају.
Нела Зеленска држи лутку која припада њеној унуци испред своје уништене куће у Поташњи, у близини Кијева, у Украјини, у мају. Фото: Натацха Писаренко / АП

5 Запад треба да одлучи да ли жели да Украјина победи или само да издржи — и треба да усклади хуманитарну помоћ са Огромна потреба

Украјина би била поражена без западне војне помоћи. Али ни у једном тренутку Запад није испоручио довољно артиљерије или другог наоружања, као нпр борбених авиона, то би омогућило Кијеву да потисне освајаче назад. Политичари говоре о неопходности присиљавања Русије на њене предратне границе, али не обезбеђују довољно опреме за то.

Истовремено, хуманитарна потреба Украјине расте. На пример, нема ни приближно довољно новца за реконструкцију – многе куће у североисточном и северозападном Кијеву су и даље уништене пет месеци након што су Руси отишли, а често очајни становници живе у гаражама или импровизованим зградама на том месту.

Интерно расељена лица често морају да живе у школама или вртићима, који су привремени смештај у коме се људи боре да преживе дужи временски период. Украјина има буџетски јаз од 5 милијарди долара (4,2 милијарде фунти) месечно због рата. Помоћ и реконструкција коштаће вишеструко више.

READ  Норвешка ухапсила активисте који блокирају руски нафтни танкер