29 новембра, 2022

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Путин Русија Украјина Ратне вести: Ажурирања уживо

Путин Русија Украјина Ратне вести: Ажурирања уживо

приписује му се…Ив Херман/Ројтерс

Министри енергетике Европске уније сложили су се у петак да опорезују добит енергетских компанија у оквиру пакета хитних мера чији је циљ ублажавање утицаја виших цена енергије на предузећа и потрошаче.

Европска енергетска криза, погоршана повременим прекидом снабдевања енергијом из блока како би је казнила због субвенционисања Украјине, довела је до историјски високих рачуна за грејање и струју у блоку од 27 земаља.

Прошлог месеца десетине хиљада Европљана изашло је на улице у најмање четири земље – Чешкој, Словачкој, Немачкој и Белгији – у знак протеста због скока цена енергената и рекордне инфлације. Како се зима приближава, владе су под све већим притиском да заштите Европљане од нестанка струје и банкрота, истовремено осигуравајући да енергија и даље тече од алтернативних добављача.

Мере које су одобрили министри енергетике Уније усредсређене су на опорезивање добити енергетских компанија – чији ће приходи бити коришћени за финансирање давања за предузећа и домаћинства која су у невољи – и обавезно смањење потрошње електричне енергије. Али министри су престали да уведу горњу границу цене гаса – драстичнију меру коју траже многе чланице блока за коју заговорници кажу да не само да би помогла потрошачима да плате рачуне за енергију, већ би и смањила те рачуне.

„Данас смо завршили још један део слагалице, али свакако не последњи“, рекао је новинарима у петак Јосеф Секила, чешки министар енергетике који је водио преговоре о закону. У енергетском смо рату са Русијом, што такође снажно утиче на нашу индустрију. Потребна је координисанија акција од стране Европске уније“.

READ  Истраживања јавног мњења показују да на изборима води странка Ново јединство летонског премијера

Министри енергетике на састанку у Бриселу у петак сложили су се да ограниче приходе од добављача нуклеарне и обновљиве енергије од 180 долара по мегават-сату, као и о „солидарном“ порезу на компаније на фосилна горива. Очекује се да ће комбиновани порези донети око 140 милијарди долара, који ће бити усмерени на субвенције. По први пут у својој историји, блок је наметнуо политички осетљиво смањење потрошње енергије.

Ти кораци би били незамисливи пре неколико месеци, али зима се брзо приближава. Хитност кризе је наглашена ове недеље када Откривена цурења у гасоводима који повезују Русију са Немачком које европски званичници окривљују за саботажу, истичући крхкост њене инфраструктуре.

Мере одобрене у петак нису довољне за неке земље ЕУ. У писму извршном огранку блока раније ове недеље, министри енергетике из 15 од 27 држава чланица позвали су на општу горњу границу цене гаса – чему се противе богатије земље попут Немачке и Холандије.

У писму комитету, они су рекли да је ограничавање цена гаса „једина мера“ за „смањење инфлаторног притиска, управљање очекивањима и обезбеђивање оквира у случају потенцијалних поремећаја у снабдевању и ограничавање даљег профита у сектору“.

Међутим, неки стручњаци упозоравају да би таква мера могла имати супротне резултате.

„Свака интервенција усмерена на ограничавање цена енергије ризикује уклањање главног стимуланса – виших цена – за смањење тражње, чинећи Европу још горе“, рекао је Сајмон Таљабитра из Бригела, института за економска истраживања са седиштем у Бриселу. Европа треба да се припреми за нову нормалу без руског гаса. Следећег пролећа, да бисмо добили 150 милијарди кубних метара гаса који су нам потребни, морамо да повећамо увоз алтернативних залиха и да задржимо потражњу на ниском нивоу.

READ  Демонстранти у Шри Ланки пркосе полицијском часу, полиција испалила сузавац на студенте

„Било која акција коју данас предузмемо не би требало да штети нашој способности да то учинимо“, додао је он.