8 децембра, 2022

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Србија: Спасимо малине

Најављена локација за развој малине у Србији од 2022. до 2025. године. На позив групација произвођача малине, малинари из Рашке области, Колубарског округа, Чачка, Ивањице, Осечине, Ариља, Врања, Врањске Бање, окупили су се у земљорадничке задруге и удружења и крајем септембра у Београду. Радна група „Развојна платформа малине у Србији 2022 – 2025“.

То би требало да се уради уз помоћ стручњака из области хортикултуре, професора Пољопривредног факултета у Новом Саду др. Зоран Кесеровић, Милан Прострон, економиста пољопривреде, и колега из Министарства пољопривреде гђа. Весна Радојичић. Сајт се фокусира на професионализацију индустрије малине у Србији и биће у контакту са Владом Србије.

Састанак је, према оцени учесника, одржан у правом тренутку – у тренутку када је формирана нова влада и у тренутку када је значајно смањен извоз српске малине у Немачку, највећег увозника српског јагодичастог воћа.

Председник Задружног савеза Србије г. Никола Михаиловић и директор земљорадничке задруге „Агро Еко Воси“ г. Божо Ђоковић говори о томе како напредовати у производњи малине. Разговарало се о темама као што су цене јагодичастог воћа, квалитетне саднице, нове технологије гајења и како пласирати малину на задовољство узгајивача и извозника. „Иза нас је била бурна деценија. У 2021. светска потражња за малином је била велика, а цена довољна. Вођени овим чињеницама, српски произвођачи су мислили да ће и ова година бити успешна. Међутим, клима није била наклоњена. године.Од зиме до обилних киша, цене инпута су веома порасле., Малина се не продаје као прошле године због глобалног економског окружења, а пољопривредници никада нису имали веће трошкове производње.

READ  Сједињене Државе (в) против Србија (в) Предвиђања, савети и противречности за клађење│6 август 2021

Поред свих ових проблема у Србији постоји и проблем очувања квалитета засада, о чему је говорио професор Кечеровић. „Сви знамо да ће малина имати важну улогу у економском развоју Србије. Треба радити на технологијама прилагођеним климатским променама. Не више од један одсто засада против града може да настави производњу малине. Постоје мреже и системи за наводњавање на три до четири одсто плантажа. Да бисмо добили висок принос, ‘небо и то треба да променимо да престанемо да ‘видимо'“, рекао је професор Кесеровић.

Извор: ввв.агроберицхтенбуитенланд.нл.