Раст цена енергената и нове геополитичке тензије поново стављају енергетску безбедност у центар пажње. Док се глобално тржиште прилагођава поремећајима у снабдевању, Србија настоји да пронађе равнотежу између традиционалних извора енергије и убрзаног развоја обновљивих капацитета.
Према актуелним подацима, цена барела нафте премашила је 107 долара, док је производња у деловима Блиског истока, услед ратних дешавања, смањена за готово 60 одсто. Ови поремећаји додатно утичу на промене у глобалном енергетском миксу, у којем све већу улогу добијају обновљиви извори енергије. Међународна агенција за енергетику позива државе да убрзају инвестиције у „зелену“ енергију како би смањиле зависност од фосилних горива.
Србија убрзава развој обновљивих извора
У протекле четири године Србија је остварила значајан напредак у производњи енергије из ветра и сунца. Удео такозваних „зелених“ мегавата повећан је за око 40 одсто, укључујући и домаћинства и компаније које саме производе електричну енергију.
Ипак, део приватних инвестиција у ветропаркове и соларне електране не напредује планираном динамиком. Разлози су најчешће финансијске природе, али и сложени административни процеси.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић истиче да Србија има стабилан и предвидив регулаторни оквир, који омогућава реализацију пројеката.
„Кључно је да очувамо стабилност преносног система и обезбедимо довољно базних капацитета, како бисмо могли да балансирамо производњу из обновљивих извора, који нису стално доступни“, нагласила је министарка.
Изазови енергетске транзиције
Повећана глобална потрошња електричне енергије, уз све учесталије кризе, намеће потребу за убрзаном изградњом нових производних капацитета. У том контексту, обновљиви извори постају стратешки приоритет.
„Тржиште нафте и гаса је под снажним утицајем ограниченог броја актера, што остатак света чини зависним. Насупрот томе, ветар и сунце су ресурси који су доступни свима и представљају одржив пут развоја“, указује Данијела Исаиловић из Удружења обновљивих извора енергије Србије.
Она додаје да енергетска транзиција није процес који се дешава преко ноћи, али да је важно деловати проактивно, без чекања на нове кризе.
Кина предводник у зеленој енергији
На глобалном нивоу, Кина се издваја као лидер у развоју зелених технологија. Од укупно 800 нових гигавата инсталираних прошле године широм света, више од половине односи се управо на кинеско тржиште.
Поред тога, реализују се велики инфраструктурни пројекти, укључујући хидроелектране, соларне паркове и ветроелектране.
Према речима Ванга Чанглина из Националне комисије за развој и реформе Кине, ова земља активно јача производне капацитете и резервне системе, уз истовремено унапређење безбедности ланаца снабдевања.
Иновативни модели: спој енергетике и пољопривреде
У Сједињеним Америчким Државама развијају се нови модели који комбинују производњу енергије и пољопривреду. Иако је политика у појединим периодима успоравала развој обновљивих извора, пракса показује да постоје одрживи економски модели.
Један од примера је интеграција соларних панела са сточарством. Овце пасу траву испод панела, чиме се одржава земљиште, а истовремено се производи електрична енергија.
„Имамо око 1.100 оваца које одржавају вегетацију испод соларних панела, што је корисно и за нас и за енергетску компанију“, објашњава амерички сточар Данијел Бел.
Нуклеарна и гасна енергија као прелазно решење
Паралелно са растом удела обновљивих извора, глобална енергетска криза подстакла је и инвестиције у нуклеарне и гасне електране. У Европској унији ови извори све чешће се класификују као транзициони, односно привремено „зелени“ пројекти, који треба да обезбеде стабилност система у периоду енергетске трансформације.
Закључак
Србија се налази у кључном периоду енергетске транзиције, у којем је неопходно истовремено улагати у обновљиве изворе и очувати стабилност система. Баланс између зелене енергије и базних капацитета остаје главни изазов, док глобалне околности додатно наглашавају значај енергетске независности и дугорочног планирања.
„Комуникатор. Љубитељ музике. Сертификовани пионир сланине. Заговорник путовања. Суптилно шармантан фанатик друштвених медија.“
More Stories
Србија и преговори о НИС-у: Савић верује да држава и даље има јаку преговарачку позицију
Копије решења о порезу на имовину доступне су у поштама широм Београда
Пројекције ММФ-а за Србију: Успоравање раста на 2,8 одсто, инфлација на крају године 5,2 одсто