НАСА-ина свемирска сонда ДАВИНЦИ урања у паклену атмосферу Венере

прошле године, НАСА је изабрана Тхе ДАВИНЧИЈЕВА МИСИЈА Као део њеног програма Дисцовери. Истражиће порекло, развој и стање[{“ attribute=““>Venus in unparalleled detail from near the top of the clouds to the planet’s surface. Venus, the hottest planet in the solar system, has a thick, toxic atmosphere filled with carbon dioxide and an incredible pressure of pressure is 1,350 psi (93 bar) at the surface.

Named after visionary Renaissance artist and scientist Leonardo da Vinci, the DAVINCI mission Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging will be the first probe to enter the Venus atmosphere since NASA’s Pioneer Venus in 1978 and USSR’s Vega in 1985. It is scheduled to launch in the late 2020s.

Now, in a recently published paper, NASA scientists and engineers give new details about the agency’s Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging (DAVINCI) mission, which will descend through the layered Venus atmosphere to the surface of the planet in mid-2031. DAVINCI is the first mission to study Venus using both spacecraft flybys and a descent probe.

DAVINCI, a flying analytical chemistry laboratory, will measure critical aspects of Venus’ massive atmosphere-climate system for the first time, many of which have been measurement goals for Venus since the early 1980s. It will also provide the first descent imaging of the mountainous highlands of Venus while mapping their rock composition and surface relief at scales not possible from orbit. The mission supports measurements of undiscovered gases present in small amounts and the deepest atmosphere, including the key ratio of hydrogen isotopes – components of water that help reveal the history of water, either as liquid water oceans or steam within the early atmosphere.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=кКсгАКт2БуЈц
НАСА је изабрала мисију ДАВИНЦИ+ (Истраживање у дубокој атмосфери племенитих гасова, хемије и слике+) као део свог програма откривања, и то ће бити прва сонда која ће ући у атмосферу Венере од НАСА-иног астронаута Венере 1978. и СССР Веге 1985. Наведите мисију ДАВИНЦИ+ за ренесансног уметника и научника, Леонарда да Винчија, да пренесе технологије 21. века у следећи свет. ДАВИНЦИ+ може открити да ли Земљина сестринска планета личи на Земљину близнакињу у далекој прошлости, вероватно гостољубива са океанима и континентима. Заслуге: НАСА-ин центар за свемирске летове Годард

Свемирска летелица носиоца, релеја и слике (ЦРИС) мисије има два инструмента на броду који ће проучавати облаке планете и мапирати планинске регионе док Венера лети, а такође ће испустити мали лендер са пет инструмената који ће обезбедити низ нових мерења са изузетно великом тачношћу док се спушта на површину паклене Венере.

„Овај скуп хемијских података, података о животној средини и роду ће осликати слојеве атмосфере Венере и начин на који они ступају у интеракцију са површином у планинама Алфа Ређо, које су дупло веће од Тексаса“, рекао је Јим Гарвин, главни аутор. Из истраживачког рада у Јоурнал оф Планетари Сциенце и главног истраживача ДАВИНЦИ из НАСА-иног Центра за свемирске летове Годард у Гринбелту, Мериленд. „Ова мерења ће нам омогућити да проценимо историјске аспекте атмосфере, као и да откријемо посебне типове стена на површини, као што је гранит, док такође тражимо карактеристике пејзажа које би нам могле рећи о ерозији или другим формативним процесима.“

ДАВИНЦИ ће послати сонду пречника једног метра да издржи високе температуре и притиске у близини површине Венере да истражи атмосферу од изнад облака до близу површине терена који је можда био бивши континент. Током последњих километара слободног пада (овде је приказан утисак уметника), сонда ће по први пут снимити запањујуће слике и хемијска мерења најдубље атмосфере на Венери. Кредит: НАСА/ГСФЦ/ЦИ Лабс

ДАВИНЦИ ће користити три типа Венериних гравитационих помагала, који обезбеђују гориво коришћењем гравитације планете за промену брзине и/или смера ЦРИС система лета. Прва два гравитациона помоћника ће помоћи да се ЦРИС припреми за прелет Венере како би извршио даљинско испитивање у ултраљубичастом и блиском инфрацрвеном спектру, добијајући више од 60 гигабајта нових података о атмосфери и површини. Венерина трећа помоћ гравитацији створиће летелицу за лансирање сонде за улазак, спуштање, заставу и слетање, као и накнадне преносе назад на Земљу.

Први прелет Венере биће шест и по месеци након лансирања, а биће потребно две године да се сонда постави у позицију да поново уђе у атмосферу изнад Алфа Регија под савршеним осветљењем у „подне“, са циљем да се измери пејзаж Венере на скали од 328 стопа (100 метара) до мање од једног метра. Ови мерачи омогућавају извођење геолошких студија у стилу лендера на Венериним планинама без потребе за слетањем.

Сонда за дубоку атмосферу ДАВИНЦИ спушта се кроз Венерину густу атмосферу угљен-диоксида према планинама Алфа Регио. Заслуге: НАСА-ин центар за свемирске летове Годард

Када ЦРИС буде удаљен око два дана од Венере, систем за лет сонде ће се покренути заједно са сондом од три стопе (један метар) од титанијума која је безбедно затворена унутра. Сонда ће почети да ступа у интеракцију са Венерином горњом атмосфером 75 миља (120 километара) изнад површине. Научна сонда ће започети научна посматрања након што топлотни штит буде елиминисан око 42 миље (67 километара) изнад површине. Са уклоњеним топлотним штитом, улази сонде би прогутали узорке атмосферског гаса за детаљна хемијска мерења која су направљена на[{“ attribute=““>Mars with the Curiosity rover. During its hour-long descent to the surface, the probe will also acquire hundreds of images as soon as it emerges under the clouds at around 100,000 feet (30,500 meters) above the local surface.

“The probe will touch-down in the Alpha Regio mountains but is not required to operate once it lands, as all of the required science data will be taken before reaching the surface.” said Stephanie Getty, deputy principal investigator from Goddard. “If we survive the touchdown at about 25 miles per hour (12 meters/second), we could have up to 17-18 minutes of operations on the surface under ideal conditions.”

DAVINCI is tentatively scheduled to launch June 2029 and enter the Venusian atmosphere in June 2031.

“No previous mission within the Venus atmosphere has measured the chemistry or environments at the detail that DAVINCI’s probe can do,” said Garvin. “Furthermore, no previous Venus mission has descended over the tesserae highlands of Venus, and none have conducted descent imaging of the Venus surface. DAVINCI will build on what Huygens probe did at Titan and improve on what previous in situ Venus missions have done, but with 21^st century capabilities and sensors.”

Reference: “Revealing the Mysteries of Venus: The DAVINCI Mission” by James B. Garvin, Stephanie A. Getty, Giada N. Arney, Natasha M. Johnson, Erika Kohler, Kenneth O. Schwer, Michael Sekerak, Arlin Bartels, Richard S. Saylor, Vincent E. Elliott, 24 May 2022, The Planetary Science Journal.
DOI: 10.3847/PSJ/ac63c2

NASA Goddard is the principal investigator institution for DAVINCI and will perform project management for the mission, provide science instruments as well as project systems engineering to develop the probe flight system. Goddard also leads the project science support team with an external science team from across the US. Discovery Program class missions like DAVINCI complement NASA’s larger “flagship” planetary science explorations, with the goal of achieving outstanding results by launching more smaller missions using fewer resources and shorter development times. They are managed for NASA’s Planetary Science Division by the Planetary Missions Program Office at Marshall Space Flight Center in Huntsville, Alabama.

Major partners for DAVINCI are Lockheed Martin, Denver, Colorado, The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory in Laurel, Maryland, NASA’s Jet Propulsion Laboratory, Pasadena, California, Malin Space Science Systems, San Diego, California, NASA’s Langley Research Center, Hampton, Virginia, NASA’s Ames Research Center at Moffett Federal Airfield in California’s Silicon Valley, and KinetX, Inc., Tempe, Arizona, as well as the University of Michigan in Ann Arbor.