мај 17, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Србија: Побољшање положаја мањинских језика, али је потребно више напора да се побољша њихова употреба у образовању, медијима и јавном животу

Србија: Побољшање положаја мањинских језика, али је потребно више напора да се побољша њихова употреба у образовању, медијима и јавном животу

Србија је у последњих пет година напредовала у спровођењу својих напора у оквиру Европске повеље о регионалним или мањинским језицима (ЕЦРМЛ), али треба да промовише двојезично образовање, прошири употребу мањинских језика у медијима и ојача националне савета националних мањина, навела је група експерата Савета Европе у свом споразуму. Нови извештај Покрива ситуацију до октобра 2022.

Европска повеља о регионалним или мањинским језицима ступила је на снагу у Републици Србији 2006. године. То је албански, босански, бугарски, буњевачки, хрватски, чешки, немачки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и влашки. Извештај садржи снимке статуса сваког од ових језика и процењује напредак, погоршање или без промене.

Све у свему, група каже да је Србија постигла напредак у примени Повеље језика. Комитет такође са задовољством примећује да се процес увођења мањинских језика у службену употребу наставио убрзавати. Иако су ови резултати добродошао развој, каже се да би више општина требало да уведе у службену употребу више традиционално коришћених мањинских језика, укључујући ромски и украјински.

Образовање на језицима мањина на различитим нивоима је организовано на албанском, босанском, бугарском, хрватском, мађарском, румунском, русинском и словачком језику. „То добро функционише и доводи до добрих резултата“, каже се у извештају. Многи мањински језици се у оквиру изборног предмета „матерњи језик са елементима националне културе“ изучавају само два часа недељно, а Одбор је свестан да у овој ситуацији ученици не стичу знање мањинског језика. Неки мањински језици се уопште не користе на одређеним нивоима образовања. У неким случајевима постоји недостатак доступности и континуитета образовања на језицима мањина на предшколском, основном и средњем нивоу. Да би се отклонили ови недостаци, неопходно је проширити и/или обезбедити двојезично образовање, јер је Србија једини модел који испуњава минималне захтеве Повеље.

READ  Никола Јокић из Нагетса враћа се кући баш на време да гледа како се његови коњи такмиче у српским тркама

Што се тиче образовања одраслих, ниједан званични језик мањине нема сертификат о образовању одраслих, осим у Мађарској.

Већина мањинских језика се користи у кривичним и грађанским судским поступцима, али не и у поступцима који се односе на административне ствари. Такву употребу треба подстицати.

Осим мађарског, мањински језици се не користе у локалним огранцима и комуникацијама државних органа. На нивоу општина, ови језици се у одређеној мери користе у комуникацији са локалним властима.

Мањински језици се користе у јавним и приватним телевизијским и радио програмима. Упркос позитивној општој слици, комитет понавља своју ранију препоруку да се продужи трајање програма на језицима мањина, да се редовно емитују и да се укључе садржаји различитих жанрова који се допадају различитим генерацијама. Група каже да би српске власти требало да развију свеобухватан медијски план за емитовање за сваки мањински језик. У понуду треба укључити и нове медије. Приватни/локални медијски пејзажи који се често мењају стварају несигурност за промоцију мањинских језика.

Власти су подржале значајан број културних активности на свим језицима мањина.

Буџетски и кадровски капацитети Националних савета националних мањина треба значајно да се ојачају како би се мањински језици ефикасно промовисали у јавном животу и да би у потпуности испунили улогу консултативних одбора за политику мањинских језика у складу са Повељом.

Наставни план и програм треба да укључи садржаје о сваком мањинском језику и њиховој култури, обуку наставника и образовне материјале треба укључити у редовно образовање, а масовни медији треба да промовишу свест о томе у вестима и обуци новинара.

Пети извештај о процени Европске повеље о регионалним или мањинским језицима Комитета експерата заснован је на информацијама добијеним од владиних и невладиних извора, укључујући и оне добијене током посете Србији у октобру 2022.

READ  Референтне лабораторије СЗО/Европе су неопходне за потврђивање случајева ЦОВИД-19

Извештај о процени се објављује заједно са коментарима надлежних.