Најновији извештај Међународног монетарног фонда (ММФ) указује на успоравање економског раста у Србији, са инфлацијом која расте изнад циљаног нивоа. Ове процене долазе у време повећане глобалне неизвесности, раста цена енергената и геополитичких тензија које утичу и на домаћу економију.
Слабији раст него што се очекивало
Према најновијем издању извештаја „Светски економски изгледи“, објављеном у уторак, очекује се да ће економски раст Србије ове године бити 2,8 одсто, што је смањење у односу на јануарску пројекцију од три одсто.
Подсећања ради, ММФ је у октобру прошле године проценио да би српска економија могла да порасте за 3,6 одсто до 2026. године, што указује на погоршање очекивања у релативно кратком временском периоду.
Успоравање раста долази у контексту слабије спољне тражње, али и опрезнијих инвестиција, трендова који су присутни и у другим земљама региона Западног Балкана.
Инфлација изнад циља Народне банке Србије
ММФ упозорава да ће инфлација у Србији до краја године достићи 5,2 одсто, што је изнад циљаног распона који је поставила Народна банка Србије (НБС). Циљ централне банке је 3 одсто, са толеранцијом од плус или минус 1,5 процентних поена.
Раст цена и даље је вођен глобалним факторима, пре свега енергијом и храном, али и трошковима домаће производње. За грађане Србије то значи континуирани притисак на куповну моћ, иако су прошле године примећени знаци стабилизације инфлације.
Глобални ризици и неповољни сценарији
Извештај ММФ-а посебно истиче могуће негативне сценарије на глобалном нивоу. У случају даљег повећања цена енергије, глобални економски раст би могао да се успори на 2,5 одсто до 2026. године, док би инфлација могла да достигне 5,4 одсто.
Још гори сценарио предвиђа озбиљне поремећаје у енергетском сектору, посебно у региону Залива. У таквим околностима, глобални раст би могао пасти на само 2 процента, док би инфлација могла да пређе 6 процената до 2027. године.
За економије попут Србије, које су у великој мери зависне од увоза енергије и кретања на међународним тржиштима, такви поремећаји представљају значајан ризик.
Већи утицај на земље у развоју
Иако извештај не нуди конкретне алтернативне сценарије за Србију, ММФ истиче да би земље у развоју и тржишта у развоју могла бити погођена скоро двоструко јаче од развијених економија.
То значи да би потенцијални шокови – попут раста цена нафте или поремећаја у снабдевању – имали израженији ефекат на земље попут Србије, како кроз инфлацију, тако и кроз успоравање економске активности.
Геополитичке тензије као додатни ризик
ММФ такође упозорава на растуће геополитичке тензије које би могле додатно дестабилизовати глобална енергетска тржишта. У најгорем случају, ово би могло довести до највеће енергетске кризе у модерној историји.
За Србију, која годинама тежи диверзификацији извора енергије и смањењу зависности од увоза, овакви сценарији додатно наглашавају потребу за дугорочном енергетском стратегијом.
Закључак
Најновије пројекције ММФ-а указују на изазовну годину за српску економију, са споријим растом и инфлацијом изнад циљане вредности. Иако се не очекују драматични поремећаји основног сценарија, глобални ризици – посебно у енергетском сектору – остају кључна неизвесност која би могла значајно утицати на економски развој у Србији.
„Комуникатор. Љубитељ музике. Сертификовани пионир сланине. Заговорник путовања. Суптилно шармантан фанатик друштвених медија.“
More Stories
Србија и преговори о НИС-у: Савић верује да држава и даље има јаку преговарачку позицију
Копије решења о порезу на имовину доступне су у поштама широм Београда
Енергетски микс у доба кризе: Србија између базних капацитета и зелене енергије