Босански Срби су „духовно“ у Србији, каже њихов лидер

„Не желимо да останемо овде“, рекао је лидер Републике Српске (РС) Тодић за АФП у понедељак.

Тодићеве поновљене сепаратистичке претње изазвале су међународну забринутост.

Дана 9. јануара 1992. године, три мјесеца након проглашења њихове републике — Републике Српске — избио је међуетнички рат у Босни и однио 100.000 живота.

Након рата 1992–1995, Босна и Херцеговина се састојала од два полу-независна ентитета — Републике Српске од претежно православних Срба и Федерације Босне и Херцеговине, коју су чинили већином муслимански Бошњаци и већином католици.

У послијератним годинама, под међународним притиском, Босна је добила војску, а заједнички порески и правосудни систем били су усидрени од стране слабе централне владе.

Тодић пријети распадом своје организације откако је почео да доминира политиком босанских Срба 2006. године.

Он је у понедељак рекао да нема сумње да босански Срби желе независност, али да нису вољни да предузму тај корак због „свежих сећања на рат“.

„Али сигуран сам да ће људи разумети о чему се ради.

„Ако им се у одлучујућем тренутку да платформа за слободу, људи ће је подржати.

„Ми смо ментално интегрисани са Србијом. Наравно, сада смо део Босне, али то је зато што морамо да будемо. То није нешто што желимо“, рекао је Тодић.

Према последњем попису, једну трећину од 3,5 милиона становника Босне чине босански Срби.

Према Тодићевим речима, више од 80 капацитета пребачено је на централни ниво, а босански Срби их траже назад, укључујући и државну имовину на територији републике.

За Тодика, то припада компанији и он то види као питање „живота или смрти“.

Али босански лидери, који подржавају снажну централну владу, тврде да централна влада треба да преузме.

То питање ће ријешити главни изасланик међународне заједнице задужен за надгледање цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат 1992-1995.

„Ако се то деси, ићи ћемо у парламент Републике Српске и донети одлуку о независности“, рекао је Тодић за АФП.

„Повући ћемо Србе из војске, полиције, јавних институција. Препоручујем им да се не мешају у ову причу.

„Њихов циљ (западних земаља) је да сахрани РС, обесмисли је и створе централизовану Босну“, инсистирао је 64-годишњак.

„Наш карактер то не дозвољава. Зато са поносом славимо 9. јануар”.

Према Тодићевим речима, „грешка“ Дејтонског мировног споразума — којим је окончан рат 1992-1995 — била је у томе што је намеравао да „окупи зараћене стране како би се очувала фантазија о Босни и Херцеговини“.

Уместо тога, тврди он, „ово је велики историјски тренутак за успостављање граница међу народима и успостављање трајног мира на Балкану“.

Председник Србије Александар Вучић послао је у понедељак поруку у којој је Тодићу честитао „одмор” ентитета босанских Срба и рекао да ће Београд „остати привржен слову Дејтонског мировног споразума”.

Међутим, он је такође позвао на јачање културних, економских и институционалних веза Србије са Републиком Српском.

Додикове сепаратистичке претње, реторика против централне владе, срамота високог међународног дипломате и америчког амбасадора у Босни — и његова блискост са руским председником Владимиром Путином — учинили су га бете ноиреом западних влада.

Али Додик, који је под санкцијама САД и Британије, рекао је да је „поносан“ што може редовно да се састаје са руским председником, којег назива „великим лидером“.

На „Дан Републике Српске” прошле године, Тодић је Путину уручио највишу Путинову медаљу за „љубав и патриотску бригу” према руском лидеру.